Italija ima najbolje trenere na svetu, a ubila se sa provincijskim prorokom... Ko je spasilac?

Poslednji put kada je Italija propustila neko veliko takmičenje, bilo je to EP u Švedskoj 1992. godine. U vreme kada je bila daleko jača nego danas i kada je imala najjaču ligu na svetu.

Reakcija je bila ozbiljna. Za selektora je postavljen fudbalski revolucionar i najbolji trener sveta u tom trenutku Arigo Saki iz moćnog Milana. Rezultat je bio finale Mundijala 1994. izgubljeno na penale od Brazila. Saki je popravio stvari...

Sada se opet očekuje da neko od mudrih trenerskih glava pomogne domovini kada joj je najpotrebnije. Pre svega, Italija mora da otera fosile iz FS Italije koji žive svoj život zalepljeni za fotelje i nemaju mnogo dodirnih tačaka sa fudbalom. A tek nemaju sa nekim ozbiljnim poslom kakav sada predstoji Italiji.

Ko god bude na čelu Saveza, moraće da zasuče rukave i da se pozabavi rekonstrukcijom na svim nivoima. A jedna od ključnih stvari će biti izbor selektora.

Iako još nije ponudio ostavku, Đampjero Ventura je gotov. Licemernim stavom da ne ponudi ostavku odmah posle debakla je još više gurnuo prst u oko naciji. Iako ima ugovor do 2020. godine, on i oni koji su mu dali ovu šansu moraju da odu. Izbor Venture se pokazao kao katastrofa.

Provincijski trener koji je radio po četvrtoligašima, trećeligašima, drugoligašima i ponekom osrednjem prvoligašu jednostavno nije ta klasa dostojna italijanske klupe. Njegovo pametovanje, arogancija i loši izbori su jedan od razloga italijanske propasti protiv Švedske.

Niti je Ventura neki fudbalski vizionar kakvim ga određeni krugovi predstavljaju, niti je čarobnjak koji je lansirao neke velike igrače. Čast izuzecima poput Bonućija. Ima 70 godina, trener je već 40 godina i nikada u karijeri nije osvojio neku bitnu titulu. Nije radio u velikim klubovima ili sistemima, reprezentacija Italije mu je bila najveći zalogaj u životu. Očigledno, preveliki.

Ventura će biti crna rupa u istoriji italijanskog fudbala, a ne njegovo mesto mora da dođe neko ko ima znanje, autoritet i plan.

Na sreću Italijana, i dalje imaju najbolje trenere i školu na svetu. Traži se idealan kandidat koji bi poput Sakija mogao odmah da popravi stvari. Kandidati su velika imena poput Karla Anćelotija, Antonija Kontea, Maksa Alegrija i Roberta Manćinija.

Anćeloti je želja većeg dela javnosti, slobodan je i nije krio ranije da bi jednog dana želeo da vodi reprezentaciju. Ali je isto tako nedavno rekao da želi još da radi u klupskom fudbalu. Neko će morati da ga nagovori da odmah priskoči u pomoć Italiji. Italija se sada sa setom priseća Kontea koji je Venturi ostavio savršeno uigranu reprezentaciju, prekinuo dominaciju Španije u Evropi i napravio Azure opet ekipom koju je đavolski teško pobediti. On je trenutno zaposlen u Čelsiju, ali nije isključeno da napusti Plavce na kraju sezone. Ipak, tako brz povratak na klupu Italije je malo verovatna opcija.

Maks Alegri radi sjajan posao u Juventusu, već se dokazao kao nastavak plemenite loze italijanskih trenerskih velikana i bio bi dobro rešenje jer je u klubovima radio sa dobrim delom reprezentativaca. Međutim, teško da će ga Juventus tek tako pustiti...

Najgora opcija je Manćini koji ranije nije krio selektorske ambicije, ali iz nekog razloga u Italiji i dalje uživa poverenje javnosti iako ne spada u vrhunsku trenersku klasu. Ima bogat ugovor u Zenitu i pitanje je da li bi ga se odrekao zbog Italije.

Naravno, sve zavisi od imena i ugleda ljudi koji će zvati kandidate za selektora. Aktuelni predsednik Tavekio i njegov sponzor iz senke Klaudio Lotito nemaju više nikakav kredbilitet da biraju novog selektora. Ako dođu neku mlađi, pošteniji i stručniji ljudi, možda i nagovore Anćelotija. To bio dobar novi početak... Italija ima i Ranijerija,

Sramota je da zemlju sa najboljim trenerima na svetu vode ljudi poput Venture.

(FOTO: Action images)