Kleova ispovest: Zašto sam odbio Liverpul, Lion i Fjorentinu kako bih igrao u parku, za klub bez stadiona i dresova...

Kleverson Gabrijel Kordova, ili jednostavno - Kleo. Čovek na čiji pomen klecaju kolena svim navijačima Partizana. Verovatno i najubojitiji napadač Parnog valjka u novijoj klupskoj istoriji, ujedno i jedan od stranaca čije će ime i prezime zauvek ostati zlatnim slovima zapisano u klupskim almanasima. Mnogi u Humskoj ni dan-danas nisu preboleli taj 12. februar 2011. godine, dan kada je brazilski golgeter sa srpskim pasošem napustio klub i odlučio se za put kojim se ređe ide - na drugi kraj planete. 

Bio je to najveći, ujedno i najteži dan u karijeri 31-godišnjeg golgetera. Jer, odbacio je životni san svakog fudbalera i odlučio se da juri finansijsku stabilnost do kraja života. Kako sam priznaje – ne žali nijednog trenutka što nije izabrao drugačije.

Ali upravo je u velikoj, životnoj ispovesti za brazilski ESPN Kleo govorio o danima najveće neizvesnosti u životu, o teškim odlukama koje je morao da donese i kako su ga reči Roja Hodžsona dirnule. Ali i kako je izgledalo da posle Partizana i Lige šampiona igraš za klub bez ikakvog identiteta, kakav je život imao i šta ga je to sprečilo da zaigra za fudbalsku reprezentaciju Srbije. Kao i mnogim drugim stvarima.

Za početak, priča koja se dosad čuvala u strogoj tajnosti. Liverpul je izabrao Klea u konkurenciji Luisa Fabijana i Nilmara i želela ga svim silama na Enfildu. Ipak, pojavio se Guangdžou Evergrande i Klea „overio“ u razgovoru od pet minuta.
„Iz Kine je stigla ponuda u kojoj je bio uključen ogroman novac. Bio sam u to vreme najskuplji transfer kineske lige! Tek nakon toga Kinezi su počeli da ulažu veliki novac u dovođenje stranaca. Zbog Kine morao sam da se odreknem brojnih velikih ponuda – od Liverpula i Fjorentine, do Liona i Marselja“, počinje Kleo razgovor za ESPN.

Uprkos tome što su ga mnogi smatrali ludim zbog takve odluke, on kaže da je doneo racionalnu odluku.
„Moglo je da se dogodi da i danas ostanem u Evropi i da igram u klubovima gde za celu karijeru ne bih zaradio ono što sam za četiri godine u Kini. Čak bih verovatno morao da radim i kao trener da bih sve to nadomestio. Znam koliko je ta odluka bila teška za mene, jer san je svakog igrača da igra u najjačim ligama Evrope. Posebno mi je teško bilo kada me je Roj Hodžson (tadašnji menadžer Liverpula prim. aut.) zvao i rekao mi da sam mašina za golove. Ali ne žalim. Ostvario sam finansijsku dobit“.

Dolazak u Guangdžou nije bio nimalo lak. Uprkos astronomskoj plati, Kleo je zatekao tim u izgradnji, sa građevinama ni nalik onim sa Starog kontinenta, ali i bez identiteta.
„Kada odeš iz Partizana, kluba sa savršenom infrastrukturom, trening centrom, stadionom, navijačima fanaticima i odeš negde gde tim nema ništa... Bilo je teško. Nismo imali ni dresove! Morao sam da perem svoje dresove i opremu svaki dan posle treninga i da vraćam nazad“, priseća se sadašnji napadač brazilskog Goijasa, ali i nastavlja:
„Prvih šest meseci bili su preteški. Nismo imali čak ni teren za trening, već smo morali da idemo u javni park, gde su ljudi stalno prolazili oko nas. Bio je to potpuno amaterski nivo. Uprkos tome, imali smo odlične igrače i osvojili smo sve“, kaže Kleo, koji je bio šampion Kine 2011. i 2012. godine, ali i osvajač Kupa Kine i nacionalnog Superkupa 2012. godine.

Stvari su zapravo počele da se menjaju onda kada je Marčelo Lipi stigao u klub, leta 2012. godine. Italijanski trenerski vuk je od kluba stvorio jednu od najmoćnijih mašinerija u Kini, a Kleo mu je bio prva opcija u napadu. Čak i kada je doveden čuveni Lukas Barios za astronomsku platu, tada igrač Dortmunda.
„Doveli su Bariosa, koji je uradio mnogo toga u Kini. Ali Lipi me nije odstranio iz tima jer sam igrao dobro. Barios je bio odličan, ali ja nisam trpeo. U igru je ubacivao onog ko je bio bolji, zato smo imali veliki motiv i jaku konkurenciju“.

Prvi kontakt sa Srbijom i Beogradom Kleo je imao kada je 2008. godine zapao za oko Crvenoj zvezdi. Stigao je na pozajmicu iz nepoznatog kluba Olivaisa i Moskavidea, ali se tokom boravka na Marakani nije proslavio (20 utakmica, osam golova). Zvezda zbog toga nije bila zainteresovana da plati obeštećenje od 800.000 evra, posebno jer je tada već bila u ozbiljnoj finansijskoj krizi. Ali onda je usledio poziv koji je Brazilcu promenio život – iz Humske, samo 200 metara niz ulicu.

„Bio sam prvi igrač u periodu od 30 godina koji je nosio dres dva najveća srpska kluba. Iz tog vremena pamtim periode kada mi je prećeno. Ljudi su mi svašta pisali na internetu, putem društvenih mreža. Iskreno, nikad mi se ništa nije dogodilo, jer nikoga nisam mrzeo, niti sam pričao nešto loše o bilo kome“.

U danima kada je njegova forma dostigla vrhunac, pokrenuta je i priča o tome da Kleo dobije srpski pasoš, a onda kasnije i zaigra za reprezentaciju Srbije. Papire jeste dobio od tadašnjeg potpredsednika Vlade Srbije Ivice Dačića, ali je odmah nakon dobijanja državljanstva – otišao.
„Svi smo želeli da se to dogodi. Od prvog dana tadašnji ministar policije založio se za to da dobijem pasoš, svi na stadionu su to želeli, zvali su me da uzmem papire. Bilo je to neverovatno iskustvo, koje je obeležilo moj život“, priča Kleo i otkriva kako je propao plan da obuče dres Orlova:
„I danas imam srpski pasoš, ali nikada nisam zaigrao za reprezentaciju. Jer promenila su se pravila Fife, tako da su svi naturalizovani igrači morali da budu bar četiri godine u zemlji kako bi dobili mogućnost da postanu reprezentativci. Ja sam u Srbiji bio tri godine i osam meseci, ali ljudi iz Fife mi nisu dali da igram, nažalost“.

Dečački dani nisu mu bili nimalo laki. Njegovi roditelji bili su siromašni, zbog čega je svaki dan nakon škole morao da radi kako bi zaradio novac da preživi. Nosio je teške stvari, između ostalog i velike tepihe, zajedno sa svojim bratom.
„Nikada nisam imao džeparac. Moji roditelji su bili siromašni, morao sam da radim kako bih naučio vrednost novca. Kao mlađi, mnogo sam voleo futsal, što je u mom rodnom gradu tradicionalna igra koju svi obožavaju. Ali od 16. godine prešao sam na travnatu površinu“, zaključuje Kleo razgovor za ESPN.

(FOTO: Star Sport)