Osimen, Lukman, Endidi - ćao! DR Kongo ima golmana zbog kog i dalje sanja Mundijal

Nisu išli u Katar, neće ni u Severnu Ameriku. Iako su poimence jedna od najboljih afričkih selekcija (viceprvaci), iako imaju zvezde poput Viktora Osimena, Samuela Čukvuezea, Vilfreda Endidija ili Ademole Lukmana, Nigerijci su u suzama. Velikim kao kapi kiše koja je tokom nedelje večeri počela da pada u Rabatu, gde su reprezentativci DR Kongo po pljusku pokazali da imaju čvršće nerve i slavljem u baražu afričkih kvalifikacija sačuvali nadu da će narednog leta igrati na Prvenstvu sveta.

Presuda je u Maroku pala sa bele tačke. I to ultrazanimljiv način, kako priliči Crnom kontinentu. DR Kongo je najpre u osnovnom delu utakmice uzvratio udarac posle rane prednosti Super orlova, a onda u penal seriji bio manje loš tim. Od 12 udaraca sa bele tačke čak pet su loše izvedeni, uz napomenu da je u junaka DR Konga izrastao rezervni golman Timoti Fajulu - 1:1 (1:1, 1:1), penalima 3:4.

Njega je selektor Sebastijen Desabre uveo ne teren u 120. minutu. Ciljano. Golman jermenske Noe je dobio šansu umesto Lionela Empasi Enzaua i odbranio dva udarca rivalu koji je jedan šut proćerdao udarcem van okvira gola. I to u prvoj seriji kad je pucao Fulamov štoper, Kalvin Basi. Kasnije je Fajulu odbranio penale Franku Onjeki i Semiju Adžajiu.

Na taj način su fudbaleri DR Konga osigurali mesto u završnom baražu – interkontinentalnom – u kome će ukupno šest reprezentacija tražiti način da stigne do Sjedinjenih Američkih Država, Meksika i Kanade, a dve će se plasirati na Mundijal. Tamo su već Bolivija i Nova Kaledonija, pridružiće im se pobednik azijskog plej-ofa (Irak protiv Ujedinjenih Arapskih Emirata), a prema sadašnjim projekcijama društvo bi trebalo da im prave Jamajka i Panama, kao predstavnici zone KONKAKAF-a, ali bi ti mogli i biti timovi poput Surinama, Kurasaa, Haitija, u zavisnosti od raspleta poslednjeg kola. Mini turnir će se igrati u Meksiku krajem marta.

(Reuters)

Selektor Nigerije, Erik Seku Šele napravio je dve izmene u odnosu na polufinalni susret sa Gabonom. Posle suspenzije, u prvih 11 je uskočio štoper Semi Adžai, a priliku je dobio i vezista Brentforda Frank Onjeka, dok su se na klupu preselili desni bek Brajt Osai Samuel i napadač Akor Adams. To je trebalo da znači nešto oprezniji pristup u poređenju sa utakmicom pre tri dana, jer je procena selektora bila da je suviše rizično početi sa petoricom ofanzivnih fudbalera kao što je bio slučaj protiv ekipe Pjera Emerika Obamejana.

Takva postavka, sa Bendžaminom Frederikom na desnom beku, a Adžaijem u centralnom delu odbrane, te Onjekom kao podrškom nešto defanzivnije orijentisanim Aleksu Ivobiju i Vilfredu Endiduiju, pokazala se dobrom za Orlove. Makar na početku. Već u trećem minutu posle centaršuta Zijdua Sanusija sa leve strane i katastrofalne reakcije jednog od protivničkih defanzivaca, Onjeka je natrčao na loptu i pogodio cilj.

Bili su to trenuci kad su Nigerijci pomislili da bi lakše od očekivanog mogli dalje, međutim… Umesto dupliranja prednosti, traćili su šanse. Jedan od najboljih igrača selekcije, Ademola Lukman je protutnjao po boku, ali ni Endidi, ni Viktor Osimen nisu uspeli da njegov centaršut preusmere u mrežu. Prva zvezda tima Osimen je i sam bio u šansi, baš kao i Lukman, međutim, nišanske sprave nisu bile podešene.

(Reuters)

(Reuters)

Posle toga, DR Kongo je počeo da promalja glavu. Selektor Sebastijen Desabre je sa trojicom novih igrača (vezisti Pikel i Kajembe, te krilo Bongonda ustupili mesta Masuakuu, Mukauu i Eliji) krenuo u finale i kao što je Nigerija imala aduta u vidu momka koji nije igrao u čevrtak, tako je i nominalni gost izvukao džokera, oslonivši se napadača turske Alanje, Mešaka Eliju. Pogotku je prethodila greška Nigerijaca na sredini terena, a posle oduzete lopte Sedrik Bakambu je prošao desnim krilom, centrirao, lopta zakačila u stopalo Endidija i omogućila Eliji da lako izjednači.

Početkom drugog dela nigerijski selektor je menjao Osimena usled lakše povrede, vrlo brzo povukao sa terena Samuela Čukvuezea i Lukmana, što jeste bilo iznenađenje, ali je računao da će sa Čiderom Edžukeom, jednim od junaka obračuna sa Gabonom, uspeti da profitira. Ispostavilo se da taj plan nije funkcionisao, jer je DR Kongo ostavio daleko bolji utisak tokom drugog poluvremena, propustio šansu za preokret preko Bakambua, kontrolisao igru, njegovi napadi su bili konkretniji, međutim, kako je vreme odmicalo i jedini i drugi su više pažnje posvećivali odbrani svog gola, nego ugrožavanju protivničkog.

Tako se ušlo u dodatnih 30 minuta, ali se videlo po reakcijama igrača da samo čekaju penale. Doduše. Šansel Embemba je i u nadoknadi drugog produžetka mogao da odvede DR Kongo u interkontinentalni baraž. Upravo je Embemba precizno izveo poslednji udaraca sa 11 metara, u šestoj seriji i tako omogućio DR Kongu da se nada reprizi 1974. kad se jedini put takmičio na Mundijalu. Tada pod imenom Zair.