Ko će Partizanu dovoditi igrače na leto?

 

Partizan nema direktora – još je dramatičnije što nema ni ideju da li bi trebalo da ga ustoliči. Može biti da predsednik Dragan Đurić stvarno, kako sam reče, ne razmišlja o kadrovskim rešenjima do kraja prvenstva, mada isto tako svako zdravorazuman mora da se zapita ko će spremiti poslove za letnji prelazni rok, koji nije za pola godine, pa u Humskoj mogu da se vode krilaticom - „ima vremena“ - nego počinje za pet sedmica.

Ako u takvim okolnostima u fotelju u kojoj je do pre tri dana sedeo Ljubiša Tumbaković smeste nekog nepripremljenog, pristiglog sa strane, ko nema uvid u unutrašnje stanje kluba (finansije, organizaciju, sttrukturu, probleme) rukovodioci crno-belih rizikuju da izgube dragoceno vreme dok se novajlija snađe, zasuče rukave i počne da radi.

S druge strane, imaju odmah tu do sebe, u Upravnom odboru, čoveka koji im je u odsustvu sportskog direktora već jednom pokazao da može kvalitetno da radi posao. I što njima ponajviše odgovara – da ne troši novac suludo. Zato, nije nije zgoreg zapitati se da li je ovo trenutak da baš Albert Nađ dobije ovlašćenja kakva su u poslednje dve godine imali Mladen Krstajić i Ljubiša Tumbaković.

Tog leta 2010. nekadašnji kapiten je umesto trake nosio etiketu kordinator sportskog sektora, a uspeo je da uz minimalna ulaganja skocka tim za plasman u Ligu šampiona! Uz već antologijskih 20.000 evra utrošenih na potpis Radiše Ilića. Hoće li dobiti priliku da nešto slično ponovi?
„Nismo razgovarali na tu temu, zaista niko u klubu nije pominjao ko će biti novi sportski direktor, niti meni nudio to mesto. A ni ja neću da se namećem. Ljudi, ima važnijih stvari od rukovodećih kadrova. Nama je bitnije da sačuvamo, ako možemo i uvećamo ovu prednost od četiri boda, jer je taj interes Partizanu mnogo bitniji od funkcija. I sad gledam kao što sam i uvek, interes ekipe i kluba na prvom mestu“, rekao je Albert Nađ.

Ako budu merili da li je Nađ za funkciju direktora onda bi trebalo da znaju da je njegov tim – u kome su konce na terenu vukli Kleo i Krstajić, a sa kupe Stanojević – upumpao klubu devet miliona evra nagrade za plasman u Ligu šampiona. Zatim, da je doveo Stefana Savića, koji se crno-belima isplatio u igračkom i materijalnom smislu (transfer u Mančester siti vredeo oko 12 miliona evra, klubu pripalo osam), overio saradnju sa Sašom Ilićem, Vladimirom Stojkovićem, Milanom Smiljanićem, u prvi tim prebacio Marka Šćepovića... Sve današnje uzdanice, pokretače Parnog valjka kad mu ne ide. I makar se znalo nekog reda... A pored njih, ključno uticao na angažman Ilieva, Kamare, Ivanova...

Kad mu budu zbrajali minuse, uvek mogu da potegnu loše procene prilikom dovođenja Džozefa Kizita, Ivana Stevanovića, Pjera Boje, odlazak Dijare...

A možda čelnici Partizana imaju sasvim drugačiji plan. Da se oni pitaju za sve transfere, to im ionako nije strano. I da prodaju svakog za koga mogu da dobiju više od milion evra (Aleksandar Mitrović, Nikola Ninković, Marko Šćepović, Ivan Ivanov, Vladimir Volkov), jer kako sami rekoše na februarskoj Skupštini: budžet moramo da popunjavamo isključivo transferima.

Ili da - ako ne znaju drugačije -  pozovu Žarka Zečevića, da im bivši generalni sekretar objasni kako je u još gorem ekonomskom vremenu obezbeđivao sredstva za normalno funkcionisanje kluba i budžet tadašnjem direktoru Nenadu Bjekoviću da vraća asove iz inostranstva, dovodi reprezentativca Poljske (Žonsa), svetske zvezde (Mateusa, Vesta) i istovremeno izbacuje bisere iz škole. 

A danas samo ovo poslednje je ostalo kao izvor prihoda klubu, koji mora da pazi hoće li opet postaviti direktora koji će mu okrenuti leđa posle prve ponude. Pardon, treće...

 

Piše: Aleksandar Joksić

 

([email protected])