Kraj jedne ere, veliki gazda napustio Inter! Posle 19 smenjenih trenera, 17 trofeja i spiskanih milijardu i po evra

Adio, Inter! Posle dve decenije vladavine, 19 smenjenih trenera i 17 pehara unetih u trofejnu salu, Masimo Morati je definitivno napustio Inter. Čuveni gazda Neroazura u četvrtak je pokupio stvari i otišao sa stadiona Đuzepe Meaca, gde je od 1995. do danas trošio novac i živce, ali mu se, kad se sabere šta je taj klub pod njegovim vođstvom sve osvojio, ta zabava višestruko isplatila.

Naftni magnat je izrastao u ključnu ličnost kluba iz Milana s kraja prošlog i početkom ovog veka, uzdigao ga do visina stare slave, ali se posle osvajanja Lige šampiona i strmoglavog pada ovakav čin mogao i naslutiti još prošle godine u ovo doba, kad je 70 procenata akcija prodao indijskom biznismenu Eriku Tohiru. Danas se samo zvanično povukao i sa mesta počasnog predsendika, a klub su zajedno sa njim napustili njegovi sinovi Anđelomario i Đovani, koji su imali funkcije direktora.

Morati je na funkciji predsednika daleke 1995. nasledio Ernesta Pelegrinija i uspeo je da na Meacu dovede zvezde poput Brazilca Ronalda, Portugalca Figa, igrače poput Ivana Zamorana, Ernana Krespa, Kristijana Vijerija, Zlatana Ibrahimovića, Huana Sebastijana Verona, Patrika Vijere, mada su njegov rad obeležili i veliki promašaji u bezočnom trošenju novca za igrače koji ta sredstva nikad nisu opravdali (Hakan Šukur, Rikardo Kvarežma, Benoa Koe, Robi Kin, Vratislav Greško), dok se najgorim potezom za njegove vladavine smatra onaj iz 2001. kad se sa ljutim rivalom Milanom trampio tako što je Rosonerima prosledio Andreu Pirla a zauzvrat dobio Guljeminpjetra i Frančeska Koka.

Kažu da je za 19 godina spiskao milijardu i po evra na transfere i to je kad-tad moralo da mu se vrati.

Najveći uspeh postigao je u periodu od 2006. do 2010, kad je Inter osvojio četiri titule prvaka Italije (ona 2005. dodeljena mu za zelenim stolom posle afere Kalčopoli), a kruna ulaganja videla se maja 2010. u Madridu, kad je osvojena titula prvaka Evrope posle 35 godina čekanja. A za taj uspeh najveće zasluge pripadaju Žozeu Murinju.

Kontroverzni Portugalac može da se pohvali da je među retkim trenerima (uz Roberta Manćinija, utemeljivača trofejnog niza) koji nije smenjen ili prislino otišao iz Intera za vreme Moratijeve ere, jer je veliki bos sa klupe sklanjao stručnjake kako mu volja, bilo da su imali rezultat ili ne. A menjali su se Hodžson, Lučesku, Lipi, Tardeli, Kuper, Zakeroni, Benitez, Ranijeri...

Ako ništa drugo – makar je bilo zabavno.

A i koštalo je...

(FOTO: Action images)