Luka i Kojić za MOZZART: Ovde smo zbog Lige šampiona!
Vreme čitanja: 6min | pet. 08.02.13. | 11:47
Onima koji misle da smo došli zbog novca iskreno mogu da kažem da se nismo baš oparili, kaže Predrag Luka, koji je, kao i Nemanja Kojić, za kratko vreme u crno-belom dresu nagovestio da bi mogao da bude veliko Partizanovo pojačanje
Dobar glas o gostoljubivosti Srba nadaleko se pročuo, ali fudbalska Srbija često ume da bude mnogo zatvorenija sredina, posebno kada je reč o Partizanu i Crvenoj zvezdi. Greške se ne praštaju, a od svakog novajlije traži se da bude "veći Hrist i od samog Hrista". Nenavikli na zahteve večitih, Nemanja Kojić i Predrag Luka, najzvučnija pojačanja crno-belih u zimskom prelaznom roku, navijačima nude samo jedno – iskrenost u svoj svojoj suštini. A to nije malo, jer ni ciljevi doskorašnjeg napadačkog tandema Rada nisu takvi.
Izabrane vesti
Luka i Kojić su, naime, pristali na molbu MOZZART Sporta da odgovoraju na pitanja navijača crno-belih (sa Fejsbuk stranice "Partizan Is Life"), koji su im, između ostalog, dobrodošlicu poželeli i s nekoliko provokativnih pitanja. Između redova najčešće postavljanog pitanja provlačila se očita sumnja da je dvojac s Banjice u komšiluk stigao samo zbog novca, a ne zbog ljubavi prema Partizanu.
"Iskreno, nismo se mi baš oparili, ako ćemo o tome", kategorički odgovara Luka: "Ovde smo da se borimo za titulu, za Ligu šampiona."
Kojić izvlači još jedan jak argument u odbrani od sumnjičavih.
"Da smo želeli novac, otišli bismo u inostranstvo jer smo obojica imali ponude i iz Švajcarske, Francuske, Nemačke, Kine, da ne pričam odakle sve. Ali sve smo ostavili po strani zbog Partizana. Jednostavno, mnogo znači kada te pozovu Ljubiša Tumbaković (sportski direktor crno-belih) i trener Vladimir Vermezović. Ovde smo da bismo ostavili trag – ističe Kojić, kojem je, kao i Luki, više puta iz usta izletelo 'Liga šampiona'."
Veruju li zaista da bi evropska elita mogla da postane baš toliko redovna pojava u životu petostrukog uzastopnog šampiona Srbije.
"Što da ne. Idemo na sve pobede", opet je koncizan Luka, dok Kojić pojašnjava stav momka sa kojim je tri godine delio svlačionicu u Crnotravskoj: "Obojica smo takvi karakterom. Ne predajemo se, nismo od onih koji kažu: 'E sad smo stigli do Partizana, pa šta bude bude.' Ne razmišljamo tako. Ako imaš pobednički mentalitet i veruješ u sebe, zašto onda da misliš da je Liga šampiona nerealna? I te kako je realna."
LUKA: CELA MOJA PORODICA NAVIJA ZA PARTIZAN!
Druga "briga" okorelih pristalica Partizana jeste i navijačka sklonost novopridošlih napadača, što se uostalom dešava koji god da igrač stigne u jedan od dva najveća u Srbiji. Ali razloga za brigu nema?
"Cela moja porodica navija za Partizan. Brat gleda bukvalno svaku utakmicu, pa to zna ceo Požarevac. Otkad znam za sebe navijam za Partizan", ne ostavlja sumnju Luka.
Kojić, međutim, iskreno priznaje da bi lagao kada bi rekao da mu je dan i pre recimo 10 dana počinjao i završavao se s Partizan u mislima.
"Kao mali sam došao u Rad, ponikao sam u tom klubu i to je klub koji mi je mnogo dao. Tu sam zarađivao za hleb i za mene nije postojao nijedan drugi klub osim Rada. Naravno da mi je Partizan sada jedina opcija, ali ne mogu da zaboravim Građevinare i kada bih postigao gol na utakmici protiv Rada, sigurno ga ne bih proslavljao."
Luka se pak ni najmanje ne dvoumi kada treba da iskaže svoju pripadnost Grobarima.
"Zavisi od rezultata. Ako bi bio odlučujući gol... Verovatno bih se malo zaneo, možda bih u trenutku proslavio s ekipom."
Lažnog osmeha na licima ovih mladića nema ni kada su govorili o omiljenim igračima. U tri kategorije, pošto je navijače zanimalo da čuju koji su to uzori Kojića i Luke u svetskom fudbalu, ali i koje bivše igrače Partizana cene, te koje srpske fudbalere vole da gledaju. Luka se tako odlučio da za najvećeg znalca u Srbiji proglasi ni manje ni više nego sadašnjeg prvotimca Partizanovog večitog rivala Crvene zvezde.
"Čava Dimitrijević! Znam da mu u Zvezdi baš i ne ide najbolje, ali dok smo igrali u Radu, sve mu je polazilo za nogom. Kakve on lopte deli napadačima to je neverovatno. Takav tajming retki imaju. Od bivših igrača Partizana mi se dopadao Kleo, pravi gol igrač, a od stranaca najviše volim Nanija iz Mančester Junajteda jer ima ekstradribling i brzinu. Vidim da mi kažu da ličim i na Mesuta Ozila, ali ne igramo na istim pozicijama, pa ne mogu da se poredim sa njim", našalio se Luka.
KOJIĆ: BENZEMA I JA SMO SLIČNI, LUKA MI JE OMILJENI FUDBALER
Kojićev izbor sasvim drugačiji.
"Trenutno najviše volim da gledam Radamela Falkaa, ali tu je i Karim Benzema, koji mi se inače više dopada jer smo dosta slični. Od Partizanovih igrača Lamin Dijara je ostavio stvarno moćan utisak. Sam broj golova dovoljno govori koliko je dobar. Neuhvatljiv je. Tu je naravno i Savo Milošević", naveo je Kojić pre nego što nas je malo iznenadio omiljenim srpskim fudbalerom: "Za mene je to Luka. Ima brzinu, dribling, nekako mnogo lako rešava te situacije jedan na jedan i kada ima dan nemoguće ga je čuvati. Pa brži je s loptom nego bez nje."
Očigledno da je njihova dugogodišnja saradnja na Banjici bila više nego plodonosna, pa i ne čudi pitanje za Luku o tome koliko je golova namestio Kojiću.
"Nijedan, džukela", šali se Kojić, dok se Luka skromno nadovezuje: "Bilo je, bilo. Neka bude da je solidan broj u pitanju."
Svakako da bi sve pristalica Partizana najviše volele kada bi ta brojka dodatno narasla u 144. večitom derbiju s Crvenom zvezdom. Kojić i Luka takođe spadaju među one koji jedva čekaju taj okršaj.
"Pa to je u Srbiji najveći trenutak u fudbalskoj karijeri", ističe Kojić, dok partizanovac Luka i motiv više: "I dok sam igrao u Radu, nadao se pozivu iz Partizana najviše zbog derbija. Ali polako, tek treba da se izborim za mesto u timu."
Konkurencija će za obojicu biti žestoka. Kojić će "protiv" sebe imati jednog A i jednog mladog reprezentativca Srbije – Marka Šćepovića i Aleksandra Mitrovića. Pod uslovom da i dogura do startnih 11 kojeg bi partnera Nemanja više voleo?
"Rano je za takva pitanja jer nismo imali mnogo prilike da se upoznamo. Ali ajde neka mala prednost bude na Šćepoviću, jer sam sa njim igrao u mladoj reprezentaciji i dobro smo se slagali. Čuo sam i za komentare da smo nas trojica svi isti tip igrača, ali to nije tačno. Ja lično ne volim duel igru, više sam za dubinu, za prostor i siguran sam da ćemo se sva trojica uklopiti."
GOL RUKOM? ĆUTI I VOZI!
Iskrenost u odgovorima Kojića i Luke nismo bez razloga više puta isticali. Možda i najbolji dokaz u prilog našoj oceni je i njihov komentar na temu šta su sve spremni da učine za rezultat.
"Ma gol je gol. Najbitnije je da ga daš, a da li ćeš to da uradiš glavom, nogom ili rukom. Svejedno je", priznaje Kojić koji na sam pomen hajke na fudbalere zbog nepoštovanja fer-pleja odmahuje rukom: "Ma svako će prećutati."
Luka staje u zaštitu saigrača.
"To da bi priznali greh pričaju oni koji nikad nisu bili u takvoj situaciji. Kad lopta pređe gol-liniju i tri boda su u džepu – ćuti i vozi!"
Ni Kojić ni Luka nisu imali priliku da se na čuvenom „jugu“ upoznaju s ambijentom u Humskoj, ali je ovog prvog atmosfera na utakmicama košarkaša Partizana u dvorani Pionir jednostavno raspametila.
"Išao sam jednom ili dva puta i to je neverovatno. Nema boljeg osećaja. Puca sve", kaže Kojić dok se Luka ubacuje: "Ja se naježim i kad gledam utakmicu na televiziji, a uživo ne mogu ni da zamislim!"
Piše: Dejan Stanković, specijalni izveštač MOZZART Sporta iz Antalije