Čuvajte decu cveća i srpskog proleća: Individualno su možda jači od "Novozelanđana"

Iz ove portugalske pobede rađa se sunce – čiste, srpske fudbalske klase! Dobro, malo da se našalimo na početku teksta parafraziranjem patirotskih pesama, ali negde je i klasa igrača rođenih 2007. godine i mlađih zaslužila da se popne na bis i uživa u trenutku velikog trijumfa. To što je tim Gordana Petrića ispred Portugalije i verovatno najbolje selekcije Starog kontinenta Engleske, prošao kroz usko grlo kvalifikacija i čekirao kartu za završni turnir u Velsu je sve osim slučajnosti.

I naravno da nećemo priču o uspehu omladinaca da začinimo onim stereotipom o sistemskom radu i dugogodišnjim ulaganjima, i verovanjem u njih horde zaslužnih fudbalskih radnika od Dragačeva, preko Terazija 35, sve do Kladova. Prosto, neki od njih su se rodili sa jako visokom fudbalskom inteligencijom, neki su doktori defanzivne igre, dok su kao grupa pokazali spremnost da idu do kraja, gradeći postepeno karakter koji ne priznaje potčinjen stav, niti brenuje fudbalske velesile (zato ih i pobeđuju). Kao kadeti Srbije, tamo kasnog proleća 2024. godine pod komandom Jovana Damjanovića su otišli do polufinala Prvenstva Evrope, sada su već u društvu najboljih sedam evropskih selekcija (domaćin Vels se automatski plasirao).

Gledajući istorijski kontekst, odnosno da nas na Prvenstvima Evrope za igrače do 19 godina nema od 2022. godine, a da smo se na završni turnir mladih reprezentacija poslednji put plasirali 2019, jasno je kako je selekcija Gordana Petrića napravila monstruozan uspeh.

Bilo je na ovom putu ozbiljnih šikana i krivina, posebno posle poslednjeg kola preliminarne faze kada su nas Hrvati oduvali sa 4:1. Međutim, bio je to neki drugi tim, lišen protagonista uspeha u kadetskom dobu. Nije bilo Veljka Milosavljevića, Mihajla Cvetkovića i Andrije Maksimovića, Vasilije Kostov je tek počeo da promalja nos u seniorskom timu Crvene zvezde. Poraz od "večitog neprijatelja" upalio je kritičku misao na Terazijama 35 i negde odredio dalji pravac razmišljanja Gordana Petrića i ljudi iz sportskog sektora FSS. Bio je to poziv na opštu mobilizaciju i vraćanje u omladinski rov barajktara ove posebne generacije, koji su osetili već težinu dresa A tima. Klasa 2007 je prepoznata kao tim koji može da ide do kraja, ali samo ako bude složen po vrlo prostim principima – da igraju najbolji i to na svojim pozicijama.

FLEGMATIČNOST GORDANA PETRIĆA MOŽE DA BUDE IRITANTNA, ALI SE POSTAVIO KAO DOBRI TEČA SA SLAVE

I da odmah kažemo, možda smo svi negde bili začuđeni odlukom da se jedna od najtalentovanijih generacija Srbije od samostalnosti preda u ruke Gordanu Petriću, posle metodičnog i posvećenog Jovana Damjanovića. Flegmatičnost nekadašnjeg trenera Partizana i Čukaričkog, nekadašnjeg štopera Glazgov Rendžersa, može povremeno da bude jako, jako iritantna. I da se kosi sa postulatima modernog fudbala kada se vodi računa o najsitnijim detaljima. Ali na prvi pogled ravnodušan i nezainteresovan, Gordan Petrić je uspeo da na turniru u Portugaliji olabavi decu i stvori vrlo jak takmičarski tim. Tome u prilog idu sledeće brojke: Englezi (dali Portugaliji šest pogodaka) nam nisu šutnuli u okvir gola više od sat vremena igre, Portugalce smo zaustavili na tri konkretna pokušaja, koliko je imala i Poljska.

Očigledno je da je Gordan Petrić uspeo stavom mekog teče ili strica sa slave da pridobije grupu igrača koji imaju i dozu razmaženosti posle velikih internacionalnih transfera. Možda je znao da su predvodnici generacije pod ozbiljnim stegama profesionalizma koji podrazumeva uzimanje krvi, svakodnevno merenje laktata i ugljenih hidrata. To može za tinejdžere da bude vrlo naporno, koliko god bili svesni posla kojim se bave. Druga krajnost je bio Gordan Petrić.  

Imao je selektor Srbije posao diplomatske sadržine, ubedivši, primera radi, Maksimovića, Cvetkovića i Veljka Milosavljevića da povratak u omladinsku selekciju, među vršnjake, ne gledaju kao na degradaciju već šansu da završe proces sazrevanja.

Ostalo je bilo malo lakši posao, jer se dešavalo da na terenu kao reprezentativci Srbije budu zajedno članovi Bornmuta, Lajpciga, Leverkuzena, Anderlehta, Sent Etjena, Malmea, Crvene zvezde i Partizana. Uskoro će se među njima potencijalno naći i velika kupovina Klub Briža, ali o tome nešto kasnije.

SENTIMENT, OZBILJAN PERFORMANS I TEŠKE ODLUKE JOVANA DAMJANOVIĆA

Ova generacija igrača počela je da skreće pažnju na sebe u doba selektorovanja Jovana Damjanovića. Nekadašnji napadač Crvene zvezde i brojnih inostranih klubova, prepoznao je u njima treću dimenziju fudbalskog kvaliteta. Često ističući njihov karakter, Jovan Damjanović je vrlo jakim sentimentom vezan za ovu grupu igrača. Vodio ih je u kadetskim danima, istrajavši na svojim modernim principima riskantnog fudbala, pogodnog za razvoj igrača. Za igrače rođene 2007. godine se već znalo koliko mogu, ali je Jovan Damjanović smogao hrabrosti da vezni red oplemeni godinu dana mlađim i tada neafirmisanim Vasilijem Kostovom, kao i da se oslobodi emocija i šaputanja sa strane  kada je reč o sinu Aleksi. Rezultati se danas vide, jer je Kostov preskočio turnir u Portugaliji zbog poziva za A tim , dok je Aleksu Damjanovića skauting služba Leverkuzena prepoznala kao vanserijski potencijal. Smogao je snage Damjanović da istraje na sebi, pozvao je u kadetsku selekciju 11 igrača Crvene zvezde, što u podeljenoj zemlji, naviknutoj na razne nacionalne i klupske ključeve može da bude đavola rabota. Na kraju je - pobedio.

Insistirao je Damjanović na rezultatu, ali i kompletnom performansu, koji je u maju i početkom juna 2024. godine zadivio i tadašnjeg selektora A tima Dragana Stojkovića. Orlići su otišli na Evropsko prvenstvo (jedini od svih generacija pod kapom FSS) i stigli do polufinala gde ih je zaustavila Portugalija. Ali je Srbija na kiparskom turniru bila druga po broju postignutih golova, prva po broju udaraca na protivnički gol, druga po posedu lopte i kompletiranim dodavanjima... Hoćete još: Srbija je bila najbolja u defanzivnom intenzitetu i prosečnoj visini poslednje linije (najviše zbog Simića i Milosavljevića), prva po broju ofsajda u kojem je uhvaćen rival i prva po presečenim dodavanjima. Nedostajao joj je samo cinizam sa turnira u Portugaliji da bude najbolja u Evropi... Ima tu i nekih upečatljivih detalja sa Kipra, kada Orlići postižu pogodak protiv Austrije, odnosno kada Vasilije Kostov odigrava kao treći čovek, Đorđe Ranković izlazi iz driblinga, a Cvetković kao seniorski napadač čeka profesionalnog golmana.

NA TERENU IGRAČI BORNMAUTA, LAJPCIGA, ANDERLEHTA, ZVEZDE I PARTIZANA... A ČEKAJU SE KOSTOV I BAČANIN

Ali ta zaostavština sa Kipra pratila ih je i na ovom turniru, gde su rivali bili Portugalija, Engleska i Poljska. Ova deca cveća ne priznaju da je neko bolji od njih. Posebno, što je sastav proširen jednim od najboljih vezista Mozzart Bet Superlige Vasilijem Novičićem, koji je neka vrsta "bejbi Krunića" kada je reč o preciznim dodavanjima. Pored toga Petrić je za razliku od Damjanovića mogao da računa na sigurnu opciju na levom beku u liku i delu Adema Avdića.

Čuju se vrlo optimistični glasovi sa Terazija 35 o tome da su na kvalifikacionom turniru prošli četvrtfinalnu i polufinalnu borbu protiv Portugalije i Engleske. I da su u Velsu predodređeni za veliko finale sa, u ovom uzrastu nedodriljivom Španijom. Ima u tome i malo šale, preterivanja, ali je jasno da će čelnici Saveza morati da uoči turnira na Ostrvu pokažu ozbiljan autoritet  i zrelost.

Budite sigurni da se inostranim klubovima neće baš militi da puste igrače na turnir koji nije u FIFA terminu, posebno što su pojedinci ni na nebu ni na zemlji. Budite još uvereniji da će veliki broj igrača ovog tima biti opterećen potencijalnim transferom. Očekuje se, primera radi, da Partizan proda Simića, da IMT izabere najbolju ponudu za Vasilija Novičića, da Crvena zvezda odluči šta će sa upitima inostranih klubova o Vasiliju Kostovu i Ademu Avdiću. To su sve nadolazeći slatki, ali, ipak, potencijalni problemi. Jer ova generacija može da ide do kraja samo ako je kompletna. U ovaj tim sa kvalifikacionog turnira treba ubaciti i faktor Vasilija Kostova, kao i rasčistiti situaciju sa prvotimcem Bazela Andrejom Bačaninom ili njegovom porodicom. Svašta se može čuti kada je reč o njegovom izostanku.

SLADAK I TEŽAK POSAO ZA FSS – BUDITE AUTORITETI I SAVETODAVCI, GAJITE OVU DECU

Omladinska reprezentacija Srbije je sada već dvogodišnjim uspesima bacila u ruke čelnika Saveza sladak, ali vruć krompir. Jer ovu grupu momaka treba gajiti i čuvati. Moraće FSS da pronađe grupu autoritativnih ličnosti koji će zajedno sa Gordanom Petrićem dolaziti do mozga pojedinaca. Na primer, objasniti Andriji Maksimoviću da u slučaju da nastavi da bude na periferiji igračkog kadra Lajpciga treba da ode na pozajmicu. FSS mora da ima i savetodavnu ulogu kod odabira narednih klubova za Simića, Kostova, Novčića, čak i Cvetkovića, koji se za godinu ili dve nameće kao astronomska prodaja Anderlehta.

Jer, ova generacija ima potencijal da u budućnosti isporuči dvocifren broj A reprezentativaca. Samo što moraju da budu 365 dana u godini tretirani na isti način kao tokom turnira u Portugaliji. Da im se da na važnosti i vaspitanju.

Vrlo je teško praviti komparacije igrača u jako, jako osetljivom životnom dobu. Dovoljna je jedna greška da "skrenu kod Albukerkija" i više se ne vrate na auto-put koji vodi ka slavi i najvećim evropskim klubovima. Od Novozelađana smo dobili 13 reprezentativaca. Ovaj tim ima možda i veći individualni kvalitet i više generacijskih talenata.

Čuvajte ih, dobro. Čak i ako na stignu do polufinala u Velsu.