Marakana kao eksponat

 

Karakter navijača Crvene zvezde savršeno je u nedavnom intervjuu „oslikao“ bivši prvotimac crveno – belih i aktuelni selektor Srbije Siniša Mihajlović:
“Kada je Crvena zvezda u pitanju ne vidim polupraznu, nego samo polupunu čašu. Uvek sam optimista, tako sam i sad siguran da će se moj bivši klub izvući”, poručio je legendarni bombarder iz Borova Sela.

Tačno, da tačnije ne može biti kada se povede reč o onima kojima je crveno – bela boja pri srcu. Jer, u trenutku nezapamćene trofejne suše i još teže finansijske situacije koju je Nebojša Čović opisao kao predstečajno stanje, poseta šeika Muhameda Bin Zajeda al Nahjana zapalila je fitilj optimzima u crveno – belom delu Srbije. Iako princ prestolonaslednik Ujedinjenih Arapskih Emirata nema afiniteta prema fudbalu i ulaganju u taj sport, za zvezdašku javnost njegovo basnoslovno bogatstvo predstavlja možda i poslednju slamku za koju mogu čvrsto da se uhvate.

Bio bi to legitiman i sasvim normalan ljudski stav da prethodnih godina Marakana nije predstavljala zdanje kojim su defilovali najmoćniji ljudi sveta i Srbije i davali povoda za slatke snove. Ipak, bar za sada Crvena zvezda i sve ono što taj klub predstavlja za njih je bio samo eksponat koji su videli i posetili, ostavljajući zatim crveno – bele da žive svojim siromašnim životom .

Naravno, spontano poziranje šeika Muhameda Bin Zajeda u Ljutice Bogdana u društvu prvog potpresednika vlade Aleksandra Vučića i Dragana Džajića definitivno bi moglo da rezultira sponzorstvom koje će svrstati Crvenu zvezdu u red klubova koji lete na krilima „petro dolara“. Nezvanično, član jedne od najbogatijih porodica sveta čvrsto je obećao predstavnicima srpskih vlasti da će pomoći našem najtrofejnijem klubu... Realizacija tog projekta definitivno bi morala da predstavlja prekretnicu za Crvenu zvezdu, dokaz da paradiranje svetskih moćnika u Ljutice Bogdana nije samo jeftin marketinški blef  političara na vlasti.

PUTIN KAO NAJVEĆI TROFEJ VLADANA LUKIĆA

Jer optimizam izazvan pojavljivanjem šeika nije ništa naspram enormne količine sreće i radosti koja je prosticala posle posete tadašnjeg premijera Rusije Vladimira Putina. Tog marta 2011. godine drugi najmoćniji čovek planete (a možda i prvi u zavisnosti od političkog opredeljenja i ugla gledanja) tokom meča između mladih timova Crvene zvezde i Zenita doživeo je nezapamćen čas ljubavi. Njegovim pojavljivanjem u svečanoj loži beogradske Marakane jedan sasvim običan fudbalski meč pretvorio je u politički slet, nalik onima iz prošlih i zaboravljenih vremena. Dočekan uz citate Dostojevskog („Veliki brate pozdravi majčicu našu...“), Putin je u Ljutice Bogdana, konzumirao moć kojom raspolaže, uživao slušajući skandiranje 25.000 ljudi o bliskosti slovenskih naroda i njihovoj zajedničkoj borbi. Emotivno je mahao publici, ali konkretni rezultati istorijske posete su izostali. Generalni sponzor „Gaspom“ nije pojačao sponzorski ugovor ni posle zvuka „Kaljinke“.
“Bio sam u loži kada je Putin razgovarao sa rukovodstvom kluba. Samo se nasmejao kada je čuo da „Gasprom“ godišnje u Zvezdu donira 2.200.000 evra. Čuo sam i kada je rekao da to treba povećati, i to barem za 10 puta!”, punili su glavu novinarima pojedini prijatelji kluba Crvene zvezde.

Iako je vest o poseti Vladimira Putina Crvenoj zvezdi imala vinjetu „urgentno“, i to na gotovo svim meridijanima, na kraju balade poslužila je kao idelan povod navijačima večitog rivala da začikavaju komšije, gladne trofeja.
“Neka Bog bude upomoć onom kome Rusi obećavaju pomoć i novac”, govorio je već tada predsednik Partizana Dragan Đurić.

U trofejnom muzeju Crvene zvezde i danas stoji članska karta Vladimira Putina (i to na vidnom mestu), koji su zlonamerni poistovetili sa jednim od retkih osvojenih trofeja bivšeg predsednika Vladana Lukića. Samo će ona predstavljati svedočanstvo o jednom politički velikom i važnom događaju, potrebi pojedinaca da budu što bliže ruskom premijeru, ovacijama koje je dobio i izostaloj finansijskoj reakciji...

POENE SKUPLJALI I PARTIZANOVCI TADIĆ I DAČIĆ

Mada post festum dolaska Vladimira Putina u Crvenu zvezdu izazvao je lančanu reakciju u domaćim krugovima. Iz prostog razloga, jer je tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić, možda i na nagovor pojedinih marketinških stručnjaka, pokušavao da dokaže kako košulja ne može da bude bliža telu od potkošulje. Mada nikada nije krio da navija za Partizan, Tadić je maja 2011. godine došao da čestita čelnicima Crvene zvezde godišnjicu osvajanja Evrope, nesebično im nudivši pomoć zbog nagomilanih finansijskih problema.

Bila je to jasna poruka (zlonamerni bi rekli baš na početku izborne kampanje): „Ne može Putin da brine više o Zvezdi nego ja“... Da li je i šta Boris Tadić obećao tadašnjim čelnicima crveno – belih na neformalnom sastanku uz kafu ostaće večita zagonetka, ali pamtiće se da je na Marakani bio krajnje spontan, šutirao penale, grlio Roberta Prosinečkog pričajući u superlativima u Crvenoj zvezdi:
“Ma, Zvezda je čudo, kada odete negde u inostranstvo samo kažete Red Star i svima je sve jasno. Tako je kada ste imali ovakve igrače kroz istoriju (gledajući ka Robertu Prosinečkom prim. aut). Pamtim ga, mnogo ga dobro pamtim iz igračkih dana. Imao je tu „pametnu loptu“ što bi stručnjaci rekli”, objašnjvao je na terenu stadiona Crvene zvezde svoje poznavanje iz istorije najtrofejnijeg srpskog kluba.

Tadašnji predsednik Srbije izgovorio je i kultnu rečenicu kako bi voleo da se Crvena zvezda i Partizan smenjuju na vrhu tabele, što je protumačeno kao jedna vrsta pritiska na klub iz Humske koji je overio petu uzastopnu titulu... Zvezda je i dalje druga, ali je tih meseci bila poligon kojim su važni ljudi iz vlasti voleli da prolaze.

Čak je i veliki Partizanovac poput ministra policije Ivica Dačića uživao u društvu Zvezdaša, uz ogradu da on nije želeo da se naširoko piše o njegovim posetama Marakani. Kao što nije želeo da se evidentira krajnje zanimljiv podatak: posle pobede Crvene zvezde nad Partizanom u prvom polufinalnom meču Kupa Srbije odigranom marta 2012. godine Dačić se „sasvim slučajno“ pojavio u restoranu „Careva Ćuprija“ i čestitao Robertu Prosinečkom na trijumfu. Čak je i večerao sa mladim hrvatskim stručnjakom i njegovom suprugom Vlatkom, poručivši mu da je za njega uvek tu...

DEFILOVALI I BIZNISMENI, GLUMCI, PEVAČI…

Trofejima Crvene zvezde divio se i poznati glumac Ralf Fajns, do učlanjenja i stigao i balkanski „kralj bakra“ Milan Popović, frontmen grupe „Simpl Majnds“ Džim Ker, ali su ti događaji predstavljali samo marketinške poene uokvirene u čuvenu floskulu kako su važne ličnosti mogle da osete veličinu Crvene zvezde.

Zato će epilog sage sa šeikom Muhamedom Bin Zajedom al Nahjanom biti krajnje zanimljiv. Jer ako prebogati prestolonaslednik Emirata ne donira bar jedan dolar crveno – belima ispostaviće se tačnim konstatacija da je Crvena zvezda trenutno klub od koga je ostalo ime, navijači i stadion eksponat, svedok mnogo srećnijih vremena.

Izostanak finansijske reakcije kao u slučaju Vladimira Putina ostaviće prostor navijačima crveno – belih da samo začikavaju komšije zbog reakcije legendarnog golmana Partizana Ivana Ćurkovića. A od toga se ne živi, niti se na taj način stvara veliki klub i tim.
“Čim je otišao u Zvezdu znači da je uvažava. Ko zna, možda će zavući ruku u džep i pomoći joj. Možda je želeo da vidi Džajića, pa je otišao na Marakanu, ipak je on legenda. A, da je došao u Partizan ne znam ni s kim bi mogao da se sastane. Tamo više nema Bjekovića niti bilo koga od bivših asova. Njega bi eventualno mogao da zanima Vlade Divac”, poručio je Ivan Ćurković.

KO JE SVE POSETIO CRVENU ZVEZDU

Vladimir Putin – tadašnji premijer Rusije, sadašnji predsednik

Muhamed Bin Zajed al Nahjan – princ prestolonaslednik UAE

Boris Tadić – tadašnji predsednik Srbije

Ivica Dačić – tadašnji vicepremijer i ministar policije

Milan Popović – balkanski „kralj bakra“

Ralf Fajns – poznati holivudski glumac

Džim Ker – frontmen grupe „Simpl Majnds“

Piše: Darjan Nedeljković
[email protected]