Mičel Donald: Zvezda je najveća! Kada sam došao, shvatio sam da moram da budem najbolji
Vreme čitanja: 4min | uto. 05.03.19. | 17:21
“Partizanovi navijači su mi govorili da igram za pogrešan klub, ali smo imali uzajamno poštovanje”
Kapitenska traka dva najveća srpska kluba uvek je nosila veliko breme, a kada se ista dodeli strancu, dobija neverovatnu težinu.
Zato Mičel Donald ima posebno mesto u istoriji Crvene zvezde, ali i srcima navijača. Bilo je većih imena, bilo je boljih igrača, ali malo koji stranac je zaslužio takvo poštovanje Delija kao holandski vezista. Zato što je prošao dugačak put kroz tri godine u Ljutice Bogdana i ostao upamćen kao veliki borac, profesionalac. Emocije su se, nema dileme, razvile do neslućenih visina. O tome, kao i brojnim drugim stvarima iz života i dosadašnje karijere Donald govorio u velikom intervjuu za holandski VTBL.
“Crvena zvezda je najveća“, počinje Donald razgovor i nastavlja:
“Ljudi su potpuno drugačiji nego u Rusiji. Topli, društveni, nasmejani. Beograd je neverovatan grad. Pre nego što sam došao malo sam znao o Srbiji, ali dok sam igrao u Rusiji imao sam trojicu saigrača iz Srbije. Oni su znali više o Zvezdinoj želji da me dovede od mene“.
Izabrane vesti
Možda nedovoljan broj ljudi zna kako je Mičel Donald stigao u Crvenu zvezdu. Doveden je leta 2015. iz Mordovije na šestomesečnu pozajmicu, uz opciju da se saradnja produži na još dve godine. Skauting je trajao samo tokom Mordovijinih priprema u Beogradu, što je bilo dovoljno da ubedi ljude iz Crvene zvezde da je pravi čovek za posao.
“Da, istina je. Razlog tome je što me je trener Miodrag Božović znao iz Rusije, gde mi je bio trener, a i priča holandski. Dobro smo se upoznali u Rusiji. Bili smo u trening kampu u Beogradu oko mesec dana, gde smo odigrali pripremne utakmice protiv Zvezde i Partizana. Obe utakmice sam odigrao dobro i to je bio veliki plus“.
Odlično je počeo svoj mandat u Crvenoj zvezdi, ali je pred dolazak Vladana Milojevića pao sa formom, da bi onda ponovo našao svoj komfor i igrao punom parom. Zbog toga su ga navijači posebno cenili.
“Kada igrate za tako veliki klub, uvek morate da budete najbolji. Naravno, uvek je važno da pokažete želju i budete spremni na sve, bonus je kada igrate dobro“.
Kada je upitan da otkrije šta je to što se u Zvezdi najviše gleda, dobar i za oko lep fudbal ili bodovi, nije imao dilemu:
“U Zvezdi je uvek važan kvalitet. I dalje je najbolja u Srbiji, a očekivanja su uvek najviša. Navijači uvek traže da vide dobar fudbal, a mi smo to uspeli da im pružimo. Imali smo dobar tim i na kraju je sve ispalo dobro. Te tri godine u Crvenoj zvezdi bile su mnogo lepe“.
Jedna od tema razgovora bio je večiti derbi. Mičel Donald je pokušao najpreciznije da objasni novinarima VTBL kako izgleda biti deo najveće svetkovine srpskog fudbala.
“To je nešto najluđe i najlepše što sam doživeo. Neverovatno je iskustvo bilo kada sam igrao prvi večiti derbi. Pred utakmicu smo svi bili u karantinu u hotelu. U jednom trenutku nisam čuo apsolutno ništa napolju. Ustao sam, sklonio zavese i nikoga nisam video na ulici, jer je bila zatvorena. Sledećeg dana sam ostao u čudu kada sam video koliko policije ima na sve strane. Nikada nisam video toliko policajaca na jednom mestu. Bio sam u šoku“, priznao je Donald, ali i otkrio da takve situacije umeju da izrode i negativne stvari:
“Često možete da čujete priče o tučama navijača i prozivkama. Ali, zamislite da na razdiljini od 500 metara imate stadione Ajaksa i Fajenorda. Šta biste dobili. Naravno, sve izmakne kontroli. Zvezda ima ogroman stadion, a na njemu je veliki broj policajaca. Uz vas su bukvalno u trenucima kada ulazite na teren. Atmosfera na stadionu je zastrašujuća za gostujuće igrače“.
Jedno od pitanja odnosilo se na njegov odnos sa navijačima i da li je ikada imao problem sa njima?
“Ne, nikada. Kada igraš dobro, sve ide kako treba. Naravno, dobijao sam poruke od Partizanovih navijača, gde su mi pisali da igram u pogrešnom klubu. Ali, čak ni sa njima nije bilo problema, već samo poštovanje. Sve polazi od toga što i ja njih poštujem, taj osećaj je obostran. Nebitno je koju boju izaberete, na kraju svi volimo istu igru – fudbal. Svi volimo normalnu atmosferu“.
Posle tri godine i dve osvojene titule, Mičel Donald je otišao iz Crvene zvezde u Malatiju kao slobodan igrač prošlog leta.
“Iskren da budem, imao sam mnogo ponuda, a otišao sam bez obeštećenja. Tako sam odlučio. Ono što sam gledao od sledećeg angažmana jeste kvalitet utakmica, stil igre, ali i takmičenje, kao i finansijski momenat. Neću da lažem o tome. Kada sam dobio poziv Malatije, na nekoliko mesta sam se raspitao kakav je klub, da li plaćaju redovno i kakva je situacija u klubu. Zasad nije bilo nikakvih problema, isplate su na vreme“.
Foto: Star Sport