Poslednja opomena

Jučerašnje finale Kupa Radivoja Koraća jedno je od najboljih u istoriji ovog takmičenja i bez sumnje najneizvesnije još od onog haotičnog trijumfa Crvene zvezde nad Megom u nekadašnjem Pioniru 2014. godine.

Ipak, ni ovaj večiti derbi nije prošao bez reči i dela čija će srž dodatno produbiti jaz u odnosima dva najveća srpska kluba. Odlukom vodećih ljudi Crvene zvezde da povuku ekipu sa ceremonije dodele medalja - kapiten Branko Lazić ipak je prvo prišao košarkašima Partizana da im čestita na uspehu, a za njim su isto uradili i saigrači -, odlaskom iz dvorane u hotel i vanrednim zakazivanjem konferencije za novinare, uobličenim u obraćanje prvog čoveka kluba Nebojše Čovića gde je izloženo nezadovoljstvo učinkom ljudi u Košarkaškom savezu Srbije i radom sudijske trojke Belošević - Obrknežević - Jovčić samo su otvoreni novi frontovi verbalnog rata koji je određeno vreme bio u fazi zatišja.

O sudijskim odlukama, samoj završnici velikog finala, ali i tome da li je Aleks Renfro skrivio prekršaj nad Filipom Čovićem pre nego što je pogodio možda i najvažniju trojku na utakmici, te da li se Beronovo povlačenje Lendejla za ruku sankcioniše u onoj fazi utakmice vodiće se debate. Zvezda ima razlog za nezadovoljstvo. Ali, kada se glava ohladi i pogleda televizijski snimak, grešaka je bilo na obe strane (nisu svirani koraci Berona kod šuta za tri poena u finišu, noga Davidovca u prvom delu...)

Crvenoj zvezdi bi, a najviše Milanu Tomiću i njegovom stručnom štabu iznad svega trebalo da bude važno trenutno stanje ekipe. U poslednjih mesec i po dana daleko je od idealnog. Istina je da je Crvena zvezda u Nišu zbog administrativnih razloga nastupala bez Mohameda Fajea, Majkla Odža i tek pristiglog Kej Sija Riversa i njihov učinak bi se verovatno značajnije merio u finalnom susretu. Boriša Simanić se ne bi (nerezonski) ispucavao sa distance i meč završio sa 1/8 za tri poena, jer bi Faje bio tu da ga umiri. Varijanta sa Markom Kešeljem nije urodila plodom. Ristićeva promenjiva igra zbog nedostatka minuta u ranijoj fazi sezone, samim tim i iskustva, verovatno se ne bi osetila da je Tomić u rotaciji imao i Odža, dok bi Rivers svojim iskustvom mogao da rastereti nedovoljno oporavljenog Perperoglua (1/10 iz igre, 0/6 za tri), kako bi Zvezda imala napadačku opciju više u završnici uz Reglanda i Berona.

Dva meseca pre kraja najvažnijeg dela sezone, kada se odlučuje ko će biti vladar Jadrana i učesnik Evrolige, Crvena zvezda se nalazi u nimalo prijatnoj situaciji i više liči na tim bez jasne vizije. U finalnom duelu protiv najljućeg protivnika možda nije ni mogla da se očekuje košarka spektakularnog kvaliteta, ali Zvezdini igrači duže vreme ne pokazuju nivo koji realno imaju. Ponovo se išlo linijom manjeg otpora i često su mogle da se vide akcije gde se ili ostavlja „livada“ igraču s loptom ili traženje rešenja iz bloka. Kroz šut ili prodor, koji je Partizan znao da brani popunjavanjem reketa i namernim ostavljanjem, primera radi, Simanića usamljenog na šutu u tri situacije. Sve to je dovelo do ogromnog broja ispaljenih hitaca za tri poena, gde su samo Beron (5/8) i Davidovac (3/3) imali potrebnu sigurnost. S tim što je dete zrenjaninskog Proletera platilo danak umoru jer u drugom poluvremenu nije ni izlazilo iz igre sve do same završnice. Zvezda je na 74 poena ostala sa samo jedanaest asistencija, od čega je čak devet podelio Džo Regland, što možda i najbolje potvrđuje taj izostanak prave ideje...

Poznati srednjoškolski košarkaški trener Morgan Vuten je kroz svoju prebogatu karijeru znao da kaže: „Više naučite iz poraza, nego iz pobede. Pre svega, shvatite kako da nastavite dalje“.

Ako uskoro ne pokaže da je izučila tajne poraza, Crvena zvezda neće znati da nauči ni kako da pobeđuje u najvećim utakmicama. A, to je valjda suština? U nedelju nije položila test izdržljivosti i kvaliteta, zato je ostala bez nagrade.

I pored toga što je Partizan dobio veći zamajac za finiš sezone i početak doigravanja za šampionsku krunu, Crvena zvezda ima dovoljno vremena da stvari okrene u svoju korist. Dvonedeljna pauza zbog reprezentativnih obaveza u kvalifikacijama za Mundobasket dolazi u pravom momentu za tim sa Malog Kalemegdana. Biće dana da se strasti umire, potom saniraju sve povrede iz prethodnih meseci, a ekipa posveti radu i uigravanju, Riversu da se omogući nesmetano uvođenje u sistem, što bi na kraju višestruko moglo da se isplati. Da se timu vrati snaga, renome i svežina s početka takmičarske godine. Roster će biti, a opcija više. Ne treba zaboraviti da je Crvena zvezda i posle decembaraske pauze izašla svežija, bolja, razigranija, iako je onda ušla u period ozbiljnijeg pada koji još traje.

Ovo joj je bila poslednja opomena, jer uskoro više neće biti popravnih... 

Foto: KSS.rs, Star Sport, MN Press