PRELAZZI: Napulj don Fabija Kvaljarele

"Malo je kazati da je služio revno - ne, on je služio s ljubavlju".

Kažu da tekstove ne valja počinjati citatom, sem ako za to imate baš dobro opravdanje, ali isto kažu da čovek u 37. godini ne može da igra vrhunski fudbal, sem možda ako stoji na golu, i šta ćemo s tim?

Neka je ova rečenica gore, neka stoji, valjaće, vratićemo joj se makar jednom u ovoj običnoj priči o neobičnom čoveku, ili već obrnuto.

Taj čovek zove se Fabio Kvaljarela i ima neke nedovršene poslove.

Ima ih na terenu, sasvim je to očigledno svakome ko zna da je "Kvaljarela" jedini tačan odgovor na pitanje ko je trenutno špic u najboljoj formi na čitavom svetu, i može da vam bude zanimljivo, ili može da vas bude baš briga za to što je taj čovek poslednjeg dana januara uzeo 37. godinu života, a izgleda kao zver tek puštena iz kaveza.

Onima koji ne vole Juventus i njegovu dominaciju, a takvih je mnogo u Italiji, Kvaljarelina priča biće omiljena storija čitave sezone u Kalču, jer je neporaženi tim, sa sve Kristijanom Ronaldom, u zapećak gurnuo lik što je na 11 utakmica u Seriji A zaredom postigao makar jedan pogodak, što je pre njega pošlo za rukom samo Batistuti.

Još jedan, u subotu kasno po podne, i biće apsolutni rekorder.

I baš tamo, tamo gde će u dresu druge, njemu manje lepe nijanse plave boje, nastupiti u poteri za apsolutnim rekordom, Fabio Kvaljarela, ostario kao najlepše italijansko vino – ne ono čuvano u podrumu nego ono što se ponosno iznosi najdražim gostima – Fabio ima mnogo važnije nedovršene poslove.

Napulj ga čeka, Napulj ga zove, kao što ga je zvao svih onih godina kada se njegov odmetnuti sin, rođen u Kastelamareu, podno Vezuva, tamo gde je Gogolj napisao "Mrtve duše" – aha, tu smo dakle, ono gore je Gogolj, on je, opijen mirisima agruma i bojom mora na obali Amalfi, napisao rečenicu koja proriče jednog momka, jednu sudbinu, i nekoliko desetina prelepih golova među više od stotinu važnih golova – potucao po čitavoj Italiji, nepopravljivo zaljubljen samo u jedan grad.

U stvari, više je, kako to kod gradova u kojima si rođen, odrastao, čovekom postao, obično i biva, bio zaljubljen u ideju o tom gradu. To ljubav, odanost, identitet ne čini ništa slabijim, to samo može da stvarnost napravi strašnijom, pogubnijom, okrutnijom.

A baš to se dogodilo Fabiju Kvaljareli.

Važno je reći, ako to dosad nije jasno, Napulj Fabija Kvaljarele, to nije Kamora, to nije onaj lik koji je bio pokvareni, korumpirani policajac-sociopata i ucenjivao momka što je došao da ispuni dečački san. To nije tribina koja ga je proklela kao najvećeg izdajnika što se drznuo da posle svih zaklinjanja, posle svih ljubljenja grba, posle svih suza njegovog naroda, njegove porodice, ode u mrski Juventus, baš tamo odakle dolazi svo zlo, među Severnjake što ne podnose njegov Jug.

Napulj Fabija Kvaljarele, to je Maradonin poster na zidu, to je titula koju slavi ceo grad, nema veze što je druga, jednako mila, utoliko više mila što je poslednja, pa je slavi i jedan sedmogodišnji dečak, a onda taj dečak koji ne može da postane ništa drugo nego špic. To je težak, gotovo opor dijalekat, to je grad u kojem se svi poznaju i svi su stranci jedino kada ste vi stranac, to je stadion na kojem se peva, uzdiše, plače i navija najlepše i najmuškije.

Kvaljarela je oprostio Napulju, a Napulj je oprostio Kvaljareli, iako nije bilo ničega lošeg za opraštanje, iako je izgledalo da ima. Nikog ne možeš da zamrziš kao onog kojeg si najviše voleo, i ni zbog koga ne možeš da se kaješ kao zbog onog kojeg si nepravedno optužio, Napulj i Kvaljarela su morali da savladaju ovu lekciju bez ičije pomoći.

Ta priča je već odavno ispričana, ona o ucenjivanju, maltretiranju, o tome da vas neko otera iz rodnog grada, da dolazite inkognito, da se skrivate od uvreda, pljuvačke, teških reči.

Dobila je, uostalom, svoj epilog na sudu i niko se ne bi vraćao na nju, a Fabio najmanje, samo što te kismet natera da se stalno na nju vraćaš.

Udesi, recimo, da momak sa brojem 27 na dresu – nosi ga u spomen na prijatelja iz detinjstva, Nikolu Galija, zajedno su stasavali u Torinu, samo što je Nikolo zauvek ostao sedamnaestogodišnjak, na jednom skuteru u Bolonji – može da obori rekord, da postigne gol na 12. uzastopnoj utakmici u Seriji A, baš na stadionu na čijim je tribinama odrastao i gde se nalaze njegovi najveći prijatelji.

Jeste ovo Italija, ali nisu sve romantične priče sa srećnim krajem: ništa, ni to čudesno dostignuće nekoliko dana posle 36. rođendana, ni to što mu se Italija ponovo klanja, a Roberto Manćini šije dres treće nijanse plave samo za njega, ni sva ljubav što mu šalje Đenova, neće promeniti tužnu činjenicu da Kvaljarela nikada više neće zaigrati za svoj Napoli, da je, makar spolja gledano, makar tako kažu brojke, sve što su Napulj i on imali nekih 12-13 meseci, a trebalo je da imaju ceo život, ili makar ostatak karijere.

Prošlo je dve godine otkako je sve izašlo na videlo, sedam dugih leta koliko se činilo da je njegova duša mrtva jer su je se odrekli oni za koje je disala, prošlo je i 25 godina otkako je Batistuta tukao na 11 vezanih mečeva, i Fabio Kvaljarela ima neke nedovršene poslove.

Gol Napoliju bio bi, nije čudno i nije greška, poslednji dokaz da je sada sve u redu; pečat na ljubavnu priču bez hepienda i duboki naklon dečačkoj sobi u kojoj je poster Maradone u prirodnoj veličini i kapitenska traka oko dresa sa brojem 27.

Niko mu, valjda, ne bi zamerio, a ponajmanje Napulj. Ili, makar, ideja o Napulju?

Onda preostaje samo da u subotu predveče sednete, zavaljeni u omiljenu fotelju u gradu koji može i ne mora da bude vaš Napulj, kao što je nekada Nikolaj Gogolj sedeo u Kastelamare di Stabiji, da navijate za Kvaljarelu i za njegov Napulj, koji može i ne mora da bude Napoli, za novo čudo sazrelog, ali ne omatorelog genija.

Za ljude koji ne služe tek revno, bilo to lopti, stadionu, tribini, svom gradu, nego služe – s ljubavlju.

ITALIJA 1 - 22. KOLO

Subota
15.00: (1,95) Empoli (3,45) Kjevo (4,00)
18.00: (1,30) Napoli (5,70) Sampdorija (9,00)
20.30: (1,20) Juventus (6,75) Parma (14,0)

Nedelja
12.30: (3,70) SPAL (3,05) Torino (2,20)
15.00: (3,60) Udineze (3,25) Fjorentina (2,15)
15.00: (2,60) Đenova (3,20) Sasuolo (2,80)
18.00: (1,30) Inter (5,20) Bolonja (11,0)
20.30: (2,35) Roma (3,40) Milan (3,00)

Ponedeljak
19.00: (7,25) Frozinone (4,40) Lacio (1,45)
21.00: (5,10) Kaljari (3,70) Atalanta (1,70)

*** kvote su podložne promenama

Piše: Marko PRELEVIĆ, urednik magazina Nedeljnik i kolumnista MOZZART Sporta
Foto: Reuters