PRELAZZI: Pitbul bez maske

Ne znam da li je ikada postigao makar još jedan gol za reprezentaciju – igrao je toliko godina, pa garant jeste, ali se sigurno i on ovog seća makar koliko i mi.

Čak i ako mi nikada neće biti jasno kako je to Slobodan Santrač od svih ljudi na svetu dobio čast i obavezu da vodi tim Savezne Republike Jugoslavije posle ukidanja sankcija (tada smo, odmah po dobijanju „slobode“ igrali s Brazilom, i to nam je bila sasvim normalna stvar), pa sve do te večeri u Tuluzu, ta je noć bila ona u kojoj hteo-ne hteo odrasteš i naučiš da ne postavljaš suvišna pitanja ako baš ne moraš...

Bila je ona Mijatova prečka, sećamo je se svi, ali taj gol je bio još šokantniji.

Edgar Davids, pitbul u narandžastom, tada još bez obaveznih naočara koje će učiniti da još više zaliči na Predatora, sa ivice šesnaesterca, iskosa, uzima loptu i šutira. Ni traljavo ni jako, nego onako, baš bez veze. I lopta ide, ni brzo ni sporo, i prolazi sve te noge, i Kralj je ne vidi, ili je ugleda prekasno, svejedno, i ona ulazi u mrežu i ceo svet se ruši. I više nije važno ni što si ispustio Nemce, ni ponizio Mađare, ni što imaš Piksija, Juga, Mijata i Jokana, znaš da ideš kući i da je taj san o kojem si maštao pod embargom gotov, da se nikada ne vrati...

Možda je davao još golova za Oranje, ali nijedan nije bio takav, nema sumnje.

Niste Davidsa mogli istinski mrzeti iako je bio prznica i prljaviji od sličnih igrača – Gatuza, Makelelea, čak i od Redonda... Nizak i namršten, uvek pomalo ljut, Davids je beskompromisnim fudbalom skrivao svoju pravu prirodu. A ona je tek ovih dana izašla na videlo.

Davids, legenda Ajaksa, Juventusa, pa i Totenhema što da ne, sada je menadžer i igrač Barneta, s kojim je prošle godine iz Lige 2 ispao u Konferenciju, mada krivica nije bila njegova (stigao je u klub pre tačno godinu dana, a Barnet tada nije imao nijednu pobedu u prvenstvu), a sada je nastavio da ispisuje nove granice bizarnosti. Stavio je u prošlom kolu sebe u tim, nakačio broj 1 na leđa („Želim da uspostavim novi trend, u kojem će najvažniji igrači, a to su oni sredine terena, nositi taj broj“), igrao u odbrani dobar deo utakmice, a onda u finišu opalio Stivena Rajta, bivšeg fudbalera Liverpula – ne kako bilo, već šakom u glavu – i dobio crveni karton.

I sve to s neizbežnim naočarima na glavi...

Inhibicije koje je imao kao igrač (mada je i tada umeo da se posvađa s trenerima) pale su kao Predatorova maska kada ga Švarceneger prignječi malo pre odjavne špice. Davids je postao ludak koji propusti utakmicu jer se zadrži kod Hjua Hefnera u Plejboj vili, koji insistira da mu se igrači obraćaju isključivo sa „Mister“, a ne sa „Šefe“ ili „Dragi Edgare“, koji udara, pljuje i psuje...

Pitbul je izašao na svetlost dana i niko neće moći da ga zaustavi, kako je krenuo.

To što je postao džukela bismo mu oprostili, onaj gol u Tuluzu, dok smo čekali produžetke, nećemo nikada...

Piše: Marko Prelević, urednik Nedeljnika i kolumnista MOZZART Sporta

(FOTO: Action images)