Robenovo pismo mladom sebi: Znaš ono kad uđeš zdesna, pa je zavrneš levom? Vežbaj to, vratiće ti se više puta no što možeš da zamisliš (VIDEO)

Lorenco Insinje o uskim ulicama Napulju, Dijegu Maradoni, pa kasnije i Zdenjeku Zemanau, Đerar Pike je govorio o tome kako se kao prutić tresao pred Rojem Kinom, kako proziva drugare iz Reala i zašto nikad neće da umukne, čak ni o politici. Arjen Roben se držao osnova. U pismu mlađem sebi, objavljenom na sajtu The Players Tribune, prisetio se kako je sve počelo i koliko dugo radio na onom karakteristično prodoru sa desednog krila, kada sasvim predvidivo, a opet tako nezadrživo probije u središte terena, a onda… Ma svi već znamo šta se onda desi.
“Uzgred, kako je leva noga? Preciznije, ono kad uđeš sa desnog krila i zavrneš je levicom? Vežbaj to. Vratiće ti se više puta no što možeš da zamisliš. Veruj mi za to”, poručio je 33-godišnji Holanđanin mlađem sebi.

Usput otkrio nekoliko veoma zanimljivih detalja iz bogate karijere. Recimo, kako je sve počelo…
“Četvrtak je popodne, majka zove školu. I zove. I zove… Pomisliš da nešto nije u redu. Nikada te nije zvala dok sin a času. Ne brini. Sve je u redu. U stvari, videćeš da je i bolje od toga. Nećeš verovati šta će ti reći kad je na odmoru konačno nazoveš. Sve će da se promeni. Vrlo brzo. A pre no što je pozoveš, pre no što se sve to izdešava, samo da kažem jednu stvar: Uvek igraj sa tom glađu koju si imao kao dečak. Uči. Da bi bio najbolji. Upamti to, hoćeš li? Nikad ne zaboravi glad”, počeo je Roben svoju ispovest.

Inače, majka je zvala da kaže da je zvao prvi trener Groningena. Za vikend je 17-godišnji Arjen išao na utakmicu prvog tima. Tad je sve počelo. Tad je prestalo da bude igra. I sad, pred kraj karijere, 33-godišnji Roben sve češće razmišlja o tim počecima. Groningen je bio odskočna daska. Za PSV. Pa za Čelsi. Sa 20. godina bio je u Premijer ligi.
“A tvoj šef? Zove se Žoze Murinjo. Trebalo bi da te pripremim za njega. Mnogo će da očekuje od tebe… od svih. Momentalno ćeš da osetiš razliku. Moraćeš da budeš čvršći, snažniji, brži. Na svakom treningu ćeš morati se dokazuješ. I tako iznova i iznova. Čiućeš razne priče o Žozeu. Jak je karakter. Zahtevan. Ali takav si i ti sam, otkako si počeo da igraš. Na neki način, vi ste savršen spoj”.

Uvek težiti boljem. I kad je sve dobro. Posebno kad nije. Baš na Stamfordu mladi Roben će se prvi put susresti sa povredama. Pratiće ga kroz ceo život. Prva dva meseca u Premijer ligi preskočiće zbog loma kosti u stopalu. Već na debiju u startnoj postavi Plavaca na Stamfordu, novembra te 2004. godine, prvenac za novi klub. Pogađate kako? Sa desnog krila, do ivice kaznenog, levicom… Toliko puta viđeno.

U Londonu će se zadržati samo tri godine, ali će mu uvek ostati u srcu. Murinjo ume da napravi familijarnu atmosferu. A Čelsi je imao sjajan tim.
“Ne samo zato što si na terenu imao igrače kakvi su Lampard, Droga, Čeh i Teri. Već zato što si igrače kakvi su Lampard, Drogba, Čeh i Teri imao i van terena. Svi paze jedan na drugog. Svi brinu o timu.  Neverovatna atmosfera”.

Jedno ime se ipak posebno izdvaja. Džon Teri.
“Šta holandsko krilo može da nauči od engleskog štopera? Sve! Pre svega, kako biti kapiten i lider. On će biti neko sa kim možeš da razgovaraš, bilo o fudbalu, bilo o nečem sasvim drugom. Daće ti savet, ohrabriti te. Uči od njega što više možeš. On daje sve za klub. Sve za tim. Od prvog do poslednjeg minuta. I van terena. Nisam siguran koliko ćeš tada biti uopšte svestan uticaja koji je Džon imao na tebe. Nikad više nećeš igrati sa nekim kao što je on”.

A onda - sledeći korak. Real Madrid.
“U Engleskoj ćeš to da shvatiš od prvog utakmice: Navijači žive i dišu fudbal. Ali u Španiji, jednostavno je… drugačije. Oni ne dišu i ne žive fudbal. Fudbal je jednostavno… život. Ali onda ćeš, posle dve godine, da saznaš da je fudbal takođe i biznis. I neće ti se to dopasti. Vidiš, do tog trenutka sve je imalo smisla. Od Groningena, preko PSV-a, Čelsija, Reala, titula i polufinala Lige šampiona. Uvek napred, uvek novi izazovi…”

Nije to rekao, ali Roben je nekako potisnuo te dve godine u Realu i spontano prešao na Bajernu…
“Videćeš to kao korak unazad. U redu, titule i kupovi, ali za tebe je Liga šampiona, a Bajern nije bio u krugu favorita. A ni u Čelsiju ni u Realu nisu dobacio tako taleko. I mislićeš: Sada definitivno neću uspeti”.

O, kako se samo prevario. Jeste, Real je najveći klub na svetu. Da, priznaje i sam Roben, tamo se osećaš kaon a vrhu planine i sve drugo izgleda kao korak nazad…
“Nešto moraš da znaš: nikada u životu se nisi tako prevario. Jer dolazak u Bajern je bio najbolja odluka koju si ikada doneo”.

Prvo finače 2010. godine protiv Intera. Dijego Milito nije dao. Drugo, protiv Čelsija na Alijanc areni 2012.. Izgleda idealno…
“Samo što… ne znam kako ovo da ti kažem, ali… postaće noćna mora”.

Postaće - Didije Drogba. I Petr Čeh, koji je branio i moguće i nemoguće pre no što je napadač iz Obale Slonovače iz jedine Čelsijeve šanse na meču postigao gol za produžetke, kasnije i penale i titulu Plavaca. To smo svi videli. Ali nismo videli prvi Bajernov trening koju nedelju kasnije.
“Imao si takvih dana dosta. I svi liče jedan na drugi. Lagano vraćanje u ritam, u redu, krećemo… Ali ne ovog puta. Ovog puta nije bilo samo osećanje. Ovog puta se osećao u vazduhu, nekakav zajednički duh. Svi su nešto želeli. Jednu stvar zapravo. Osvetu. I svaka utakmice te sezone, bilo u Kupu ili u Ligi šampiona, svaka se igrala da bi se ispravila nepravda iz tog finalu”.

…
“I seti se te levice o kojoj sam ti pričao. Misli o njoj. Misli u tom 89. minutu. Uđi sa desna, namesti je levom… I pusti je”.

(FOTO: Action Images)