To je ta klasa 1996! Nije nam teško da po selima tražimo igrače kakav je Saša Lukić (VIDEO)

Centrira Andrija Živković - pogađa Saša Lukić. Tako je bilo u subotu veče, iako akcija za pobednički gol protiv Spartaka u Partizanovom slučaju vredi mnogo više od tri boda izvojevana u četvrtom superligaškom kolu. Vredi više od nekoliko miliona evra koje će klub zaraditi transferima pitomaca iz „klase 1996“. Vredi taman onoliko kako su to zajednički predstavili UEFA i mnogobrojni istraživački centri: da je fudbalska škola kluba iz Humske 1 druga u Evropi, odmah iza Ajaksove, kao i da je odmah u vrhu liste po broju igrača napravljenih za najjače lige sveta.

Zato je Dušanu Trbojeviću, dugogodišnjem skautu zaigrao brk, a Iliji Zavišiću, bivšem asu, sad treneru mlađih kategorija, srce, pošto su dvojica bisera koje su pronašli zasvetlucala istovremeno pred očima Grobara. Reklo bi se, tek će, jer su sišli sa proizvodne trake „Zemunela“ na kojoj su godinama fabrikovani neki od najprepoznatljivih mladih asova kontinentalnog loptanja.

Štaviše, Andrija Živković i Saša Lukić nisu jedini izdanici pomenutog godišta u prvom timu srpskog prvaka. Pod palicom Zorana Milinkovića treniraju i šansu čekaju bekovi Miladin Stevanović (desno) i Miroslav Bogosavac (levo), nedavno priključeni golman Jovan Trnić, a da je ovo jedna od najtalentovanijih generacija koje je klub imao u poslednoj deceniji potvrđuju imena Danila Pantića i Nemanje Radonjića koji su svojom voljom izabrali da se otisnu u inostranstvo pre nego što su stigli da se iole predstave ovdašnjoj publici.
„Drago mi je što je toliko igrača iz moje klase stiglo do ili na prag prvog tima. Ponosan sam na tu činjenicu ,jer sam s pomenutom decom od njihove 12. godine, proveli smo zajedno šest leta, nekad sam im bio više roditelj neko pravi mama i tata. Od početka smo znali da je reč o talentovanoj generaciji, sad se samo obistinjuje ono što smo moji saradnici iz omaldinske škole i ja predvideli. Jedina je šteta što su Pantić i Radonjić otišli, da nisu bio bi top pun pogodak“, sija od zadovoljstva u razgovoru za MOZZART Sport Ilija Zavišić, nekada istaknuti prvotimac Partizana (osam sezona, skoro 200 utakmica), sada učitelj igrača o kojima priča fudbalska Srbija.

Usput otkriva da će se vrlo brzo čuti za još trojicu.
„Ne smem da zaboravim da ovoj generaciji pripadaju i napadač Dušan Vukčević, štoper Lazar Sajčić (obojica trenutno u Teleoptiku) i vezista Stefan Lukić (ustupljen Bežaniji). Za nekog, a vrlo verovatno svu trojicu, javnost će brzo čuti. Možda već u decembru, ako se budu pravilno razvijali i zaslužili prekomandu u prvi tim“.

Sve to sa samo 18 godina, pa se postavlja suštinsko pitanje: kako? Da li je reč o sistemu - mada ta reč u Srbiji ni u jednoj sferi života, a kamoli sportu, nema dodirnih tačaka sa realnošću – ili je sve posledica posvećenosti ljudi koji fudbal žive.
„Prvo, imamo odlično vođenu školu, striktnu hijerarhiju i podelu posla, sjajne trenere, ali i ogroman entuzijazam. Ništa nam nije teško. Čak i kad nema novca, kad pojedinci jedva preživljavaju, ako dobijemo dojavu „dođite, ovaj mali bi mogao da bude interesantan“, sedamo u kola i krećemo na put. Tako smo i našli Sašu Lukića. U selu Varni, pored Šapca. Nije nam teško palo da odemo da ga gledamo. Jednom, drugi put, treći... Onda i na selektivnoj utakmici. Pratili smo dete i kad smo bili sigurni da je to to složili se da ga dovedemo. Isto tako je bilo i u slučaju Miroslava Bogosavca, koji je iz sela Manđelosa u blizini Sremske Mitrovice. Generalno, ovu generaciju selektirali smo gledajući talente u 20 gradova i njihovim okolinama širom Srbije. Doveli smo ih ne tek reda radi, jer niko nije ovde da popuni broj, već je reč o momcima suvog kvaliteta, reprezentativnog kalibra u svom uzrastu. Tako će biti i u seniorima“.

Potvrđuje to najbolje primer Andrije Živkovića, zvanično najmlađeg debitanta u istoriji reprezentacije Srbije, koji ovog leta - pošto je osvojio Mundijalito i na njemu dao najlepši gol - vuče Parni valjak ka Ligi šampiona.
„O Žiletu neću da pričam ništa! Sve se zna. I sve se vidi. Al' hoću koju o našem junaku od subote, Saši Lukiću. Dečko može da igra ne samo centralnog, kao što je bio slučaj do sad, već i zadnjeg veznog. I to u sistemu kad su dvojica na toj poziciji, jer mu odgovara da bude u paru s nekim ko je defanzivniji. Njegova karakteristika je što prati igru i voli da se ubacuje iz drugog plana, opasan je po gol, što se najbolje videlo protiv Spartaka”.

Saša Lukić je pre mesec dana produžio ugovor sa Partizanom do leta 2019. i tako nagovestio da je klupski projekat za daleku budućnost. Od tog trenutka dobija sve češće priliku u prvom timu. Doduše, samo u mečevima Superlige, gde je odigrao sve četiri utakmice, a sa izuzetkom premijere sa Metalcem (ušao u 79.) na svim ostalim odigrao svaki minut.
“Veliki plus je što Saša za trenera ima Zorana Milinkovića koji je pokazao hrabrost da pruži šansu i njemu i Žiletu i Bogosavcu i ostaloj deci. Znate, imaju i drugi klubovi kvalitetnih igrača u pomenutom godištu, samo mi se čini da im ne ukazuju priliku“, jasan je Ilija Zavišić, koji savetuje svoje učenike da što duže ostanu u Partizanu, jer će onda vredeti više nego ako odmah zakorače preko granice.

(FOTO: Star sport, MN Press)