A šta ako pričamo o nečemu zaista velikom?

Brazilski tinejdžer iz neke bede i sirotinje za kojim polude veliki evropski klubovi, plate veliki novac i onda mole boga da su pogodili. Toliko puta napisana i rečena priča. Toliko puta se desilo. U mnogo slučajeva se bajka prekidala kada bi talenat kročio nogom na evropsko tlo i osetio miris novca i luksuznog života.

Pamte se uspešni, dok promašaji brzo padaju u zaborav. Ali iz kvantiteta je neminovan kvalitet.

Da se ne vraćamo u fudbalsku praistoriju, ali možemo da premotamo film 30 godina unazad. PSV Ajndhoven je imao najbolje lovce i ugrabio dete o kojem se već pričalo i koje je već bilo šampion sveta, iako bez odigranog minuta na Mundijalu u Americi. Tako je krenula priča o Ronaldu... Verovatno najtalentovanijem špicu koji je ikad šutnuo loptu i koji je svetskom fudbalu doneo novu dimenziju. Fenomeno.

Generacije Brazilaca iz 60-ih ili 70-ih su uglavnom ostajale kod kuće ili pod stare dane išli negde da zarade neki dolar (Pele, Garinča, Žairzinjo, Rivelino...) Njhovi naslednici su tek u zrelim periodima karijera odlazili u Evropu (Ziko, Sokrates, Falkao, Toninjo Serezo, Bebeto...) kada je Brazil malo olabavio izvoz fudbalskog blaga. Trend je uzeo maha, svetski agenti i hohštapleri su otkrili zlatnu žilu, Evropljani otkrili široke granice korpucije u siromašnom Brazilu, pa su dolazili sve mlađi i mlađi. Nekoliko godina uoči Ronalda su makar ostajali po nekoliko sezona da uveseljavaju narod u Brazilu i dolazili u Evropu sa 23 ili 24 godine poput Romarija ili Rivalda.

Transfer 18-godišnjeg Ronalda iz Kruzeira u Ajndhoven je sve promenio. Krenula je pomama za brazilskim vunderkindovima. Iako su i tada Brazilci ostajali u svojoj zemlji makar do 19, 20 ili 21. godine. Betis je srušio svetski rekord za Denilsona i učinio ga najskupljim igračem u istoriji fudbala. Zajedno su propali... Denilson je do danas ostao simbol rizične investicije u Brazilce.

Retki su kasnije poput Ronaldinja ili Kake igrali u Brazilu do 21. godine i potom u Evropi postajali globalne zvezde.

Ko se danas seća Kaja Ribeira koji je u paketu sa tada manje poznatim levim bekom Robertom Karlosom došao 1995. u Inter kao čudo od talenta? Ko se seća da je PSV doveo više puta dokazan promašaj Vampetu kao još jednu veliku nadu poput Ronalda? Barselona je za tadašnje vreme platila ogromne pare (zajedno oko 30.000.000 evra 2001. godine) za brazilski tandem Đovani – Ročembak i od njih dobila samo glavobolju i gubitak. Istina, bilo je i onih koji su 90-ih dolazili bez pompe i za male pare pa su pravili velike karijere poput Sonija Andersona, Đovanija Elbera ili Marija Žardela.

Real je verovao da je Robinjo „novi Pele“. Kratko je to trajalo... Inter je novog Ronalda video na Mundijalitu u tinejdžerskoj senzaciji Adrijanu, potom ga otpisao, pa ga vratio. Milan je nekoliko godina kasnije probao isto sa Alešandreom Patom. Imali su njih dvojica neke spektakularne momente, ali nikada nisu ostvarili pune potencijale. I to je ono čega se evropski klubovi boje.

Ulaganja u tinejdžere su se retko kome isplatila. Inter i Kerlon koji pimpla na glavi? Čuveni promašaj. Arsenal i Denilson? Ništa. Čelsi sa „Novim Adrijanom“ Kenedijem i „novim Kakom“ Pjazonom? Bačen novac... Još jedan Barsin veliki promašaj Keirison, pa supertalentovani napadač Žo na kojeg su se kladili CSKA, Siti i brojni klubovi... Porto je promašio sa Dijegom koji je kasnije oživeo u Nemačkoj. Lion je verovao da je ubo sa Fredom i Nilmarom, ali je malo dobio. Bajern je od „brazilskog Bekenbauera“ Brena dobio palikuću umesto komandanta odbrane. Inter je promašio i sa Kutinjom. Kasnije i sa Gabigolom. Čelsi je sa Oskarom još i dobro prošao...

Na vreme su se rastali.

Retki su od početka opravdali poverenje poput Gabrijela Žezusa u Mančester Sitiju ili Markinjosa u Romi.

Sledeća prelomna tačka je bio Nejmar. Kada se pojavio u Santosu, svet je brujao o budućem kralju fudbala koji će sa trona skinuti Mesija i Ronalda. Barsa i Real su tada vodili rat svim dozvoljenim i nedozvoljenim sredstvima. Na kraju su Katalonci igrali prljavije i ugrabili ga. I ne može se reći da se Barsi nije isplatio. Kako na terenu u čuvenom trilingu sa Mesijem i Suarezom, tako i u klupskoj kasi kao i dalje najskuplja prodaja u istoriji fudbala.

Kao nikada do tada čačnut je ego Florentina Pereza.

U narednim godinama je uradio je sve da mu se novi Nejmar ne ponovi. Ništa više nije prepuštao slučaju. Vinisijus Žunior je bio bliži Barseloni, ali je potpisao za Real. Rodrigo je takođe bio na pragu Barse - završio u Madridu. Najveći klub na svetu je raspalio trend potpisivanja maloletnih tinejdžera za ogroman novac. Do tada su se ipak ulagala neka razumna sredstva u brazilsku decu. Real je igricu podigao na viši nivo i napravio zaokret u odnosu da neke ranije Perezove vizije poput Galaktikosa 1 i 2 .

Odabrao je da se debelo kladi na decu koja nisu napunila ni 18 godina. I da ih čeka. Samo pomenuta dvojica su ga koštala preko 100.000.000 evra kada su kasnije isplivali na površinu detalji transfera i koliko je Real zaista plaćao sa strane, preko zvanične vrednosti transfera. Koristio je finansijsku nadmoć nad ljutim rivalom koji se ekonomski sahranio lošim procenama poput Dembelea, Kutinja, Grizmana i ulaganjima u „proverena imena“...

Nastavio je Real da uzima sve zanimljivo što se pojavi jer su Vini i Rodrigo zaista opravdali očekivanja. Njihovim stopama je krenuo Rejnijer kao čudo od talenta iz Flamenga, no on nije bio pogodak i danas je u Frozinoneu. Prihvatljiv rizik. Ako od trojice pogodiš dvojicu, to je sjajan posao.

Ono što Real nije hteo, uzimali su ostali. Juve je ugrabio Kaja Žorža, Siti grupa je kapairsala Savija i Kouta, Čelsi Andreja Santosa, Anđela i Vašingtona, PSŽ Beralda i Moskarda, Benfika Markosa Leonarda, Ajaks Neresa i Antonija... Sve su to tinejdžeri koji su koštali na desetine miliona.

Shvatili su i u Brazilu šta se dešava i rešili da decu što ranije gurnu u izlog. I da podignu cene.

Pojavilo se novo čudo deteta - Endrik. Tipična brazilka priča. Sa četiri godine je počeo da šutira loptu, a sa 11 su ga ulovili skauti Palmeirasa. Ponuda kao u većini takvih slučajeva u Brazilu bila je skromna. Hrana, spavanje i posao za oca da čisti klupske prostorije. Dao je 165 golova na 169 mečeva u mlađim selekcijama Palmeirasa i počelo je da se priča o njemu. Ljudi su ga upoređivali sa Ronaldom i Romarijom. Ali njegov idol nije iz Brazila. iako se zove Ronaldo.

„Boriću se do kraja, nikada se neću predati, biću u utakmici do poslednjeg sudijskog zvižduka, radiću presing na defanzivce i trčati više od bilo koga na terenu“, rekao je „kristijanovskim“ rečnikom treneru kada je čuo za poziv da se pređe u prvi tim.

Naterao je ljude iz kluba da ga stave u izlog prvog tima možda i ranije nego što su planirali. Doduše, ovde je reč o portugalskom treneru Abelu Fereiri koji je imao veliki rejting u klubu i nije mu bilo lako gurnuti „igrača za prodaju“. On ne spada u red onih protočnih bojlera od brazilskih trenera koji se vrte iz kluba u klub i čine usluge menadžerskim agencijama. Fereira je zaista verovao da je naišao na grumen fudbalskog zlata. I nije ga bilo strah da pokaže svima.

Endrik je sa 16 godina, dva meseca i 16 dana debitovao za prvi tim Palmeirasa. U četvrtoj utakmici je dao gol i srušio 108 godina star rekord Hejtora, najboljeg strelca u istoriji kluba. Sezonu je završio kao statrer i popalio alarme po svim evropskim klubovima. Krenula je jagma poslednji put viđena u slučaju Nejmara. Niko nije imao vremena da previše razmišlja i procenjuje. Real je i ovoga puta pobedio. Za 45.000.000 evra je obezbedio poptis najskupljeg maloletnika u istoriji fudbala, mada će transfer sa svim bonusima i provizijama na kraju koštati 60.000.000 evra. Perezu je bilo bitno da ga kapariše pre drugih i ostavio ga je na pozajmici dok ne napuni 18 godina. Iako prodat, Endrik je nastavio da igra za Verdao. Već u sledećoj sezoni je igrao na 31 utakmici od mogućih 38 u brazilskoj Seriji A (18 kao starter) i dao 11 golova.

Stigao je i poziv u A selekciju Brazila i postao je najmlađi reprezentativac u poslednjih 30 godina. Još od Ronalda! U dva kvalifikaciona poraza od Kolumbije i Argentine dobio je šansu na kašičicu sa klupe (26 minuta), a onda je selektor Dorival rešio da mu pruži ozbiljniju u priliku u prijateljskim mečevima protiv jakih timova Engleske i Španije. I 17-godišnji mladić ju je oberučke prihvatio. Za 20 minuta na terenu protiv Engleza postigao je jedini gol na meču, a protiv Španaca za poluvreme takođe postigao pogodak u vatrenom remiju - 3:3.

Poslednji 17-godišnjak koji je za Selesao dao golove na dva vezana meča bio je Pele!

Impresivno je što Endrik koristi svaku šansu koja mu se ukaže, što ne izgleda kao zabavljač na terenu i što je bez pardona spreman da se „pobije“ sa mnogim iskusnijim imenima jačeg fudbala. On sa 17 godina uopšte ne izgleda inferiorno u takvim duelima. I realizacija mu je surovo precizna.

Ništa ga nije ponelo, ništa mu nije promenilo glavu i zaista deluje da ima taj mentalitet idola Kristijana Ronalda. Spreman da te pregazi čim se ukaže šansa. Odmah posle reprezentacije se vratio u klub i nastavio da pogađa. Preksinoć je dao gol za plasman u finale Paulista prvenstva što je u brazilskom fudbalu trofej od velikog prestiža. Ako pobede i u finalu, biće to prvi put posle 90 godina da je Palmeiras vezao tri titule u regionalnom takmičenju. Pride je sa Endrikom za dve sezone bio i dva puta prvak Brazila. Endrikova bajka se nije desila u nekim uslovima rasterećenosti i reklamiranja već u takmiačrskom fudbalu pod pritiskom rezultata. To daje dodatnu dimenziju uspehu 17-gpdišnjeg napadača.

Kako proceniti domete deteta koje raste iz meča u meč i sa 16 ili 17 godina igra ozbiljan, takmičarski fudbal gde god se pojavi? I koje za sada nije napravilo ni najmanji incdent van terena karakterističan za taj uzrast.

„Iskreno, mrzim noćne izlaske, žurke, alkohol... Iz porodičnog iskustva znam šta alkohol može da uradi. Ako izlazim, preferiram restoran ili kupovinu garderobe u tržnim centrima. Iskreno, i ne znam koliko zarađujem, roditelji mi kontrolišu troškove. Pogotovo što se tiče video igara“, govorio je nedavno o privatnom životu.

U Madridu trljaju ruke jer niko više ne sumnja da je Kraljevski klub ugrabio „generacijski talenat“ kako se to kaže. Ali šta raditi sa njim i kako ga dozirati od leta? Ni od Belingema niko nije očekivao da sa 20 godina dođe, natovari tim na leđa i postane gazda Real Madrida bez bilo kakvog perioda aklimatizacije, privikavanja, učenja... Karlo Anćeloti je već imao to iskustvo kada je Rikardo Kaka sa imidžom dobrog školarca došao u zvezdanu svlačionicu Milana i posle par treninga ostavio u neverici šampione poput Maldinija, Neste, Pirla, Gatuza...

Čak je i čuveni Rui Košta odmah shvatio koliko je sati i da je vreme da se skloni u stranu pored čuda iz Brazila. Ali Kaka je tada imao 21 godinu, Belingem letos napunio 20...

Da li je moguće da isto uradi i 18-godišnjak? Prema svemu do sada pokazanom, deluje da jeste. S tim što će se tu pojaviti „jedan problemčić“ po imenu Kilijan Embape. Ako se desi što se čeka već godinama, Francuz će biti prva zvezda nove generacije Reala, iza njega Vinisijus, Rodrigo, Belingem. Istina je da je sezona duga, utakmica mnogo, da će biti minutaže za sve, ali šta ako je u Endrikovom slučaju zaista reč o nečemu baš velikom? Kako mu naći mesto pored Embapea. Očekuje se da Real obojicu koristi kao klasične napadače, a u Anćelotijevoj postavci ima samo mesta za jednog takvog.

Suludo bi bilo očekivati da Embape trpi posle svega što se desilo i treba da se desi. Međutim momak „kristijanovskog“ mentaliteta neće ustuknuti ni pred kim. Ako se po jutru dan poznaje, trčaće, praviće pritisak i koristiće svaku šansu. Vrlo verovatno će staviti i tačku na sve priče o dolasku Erlinga Halanda jednog dana u Real Madrid.

Na početku stidljivo, a sad sve glasnije, u Madridu i Španiji priča se da Embape možda više i nije toliko neophodan Realu i da sve karte treba baciti na Endrika. Ima tu fudbalskih argumenata za diskusiju, no kod jedne stvari nema rasprave - ego Florentina Pereza. On se neće smiriti dok Embape ne podigne beli dres Kraljevskog kluba. Ali neka i Francuz bude svestan da mu osam godina mlađi konkurent duva za vratom i da se u Real Madridu ne priznaje minuli rad. 

Bajke o talentima iz Brazila u Evropi imaju dva kraja. Deluje da je Endrik ona strana na kojoj stoji znak +. Miirše na nešto zaista veliko.