Ako je samo Tudor bio problem (a nije), to je rešeno… Ko i kakve igrače dovodi u Juventus?

Danas je tačno mesec dana otkako je Juventus dao poslednji gol u Seriji A. U međuvremenu je dao i dva protiv Viljareala u Ligi šampiona, ali s obzirom da nije pobedio, to i nije neki poseban poduhvat.

Jasno je da sa takvim ofanzivnim učinkom, Stara dama i ne može da se nada nekom bolje bodovnom rejtingu. Poslednju pobedu ja zabeležila sredinom septembra kada je Vasilije Adžić srušio Inter u derbiju. Od tada ređa neuspeh za neuspehom.

Za klub čiji je moto ‘pobede nisu važne, pobede su jedino što se računa’, niz od osam utakmica bez pobede je tragičan bilans. Alarmi su odavno popaljeni, ali rešenja nema na vidiku. Makar onog pravog. Instant rešenje je današnja smena trenera Igora Tudora, ali teško da će ona rešiti Juventusove nagomilane probleme.

Igor Tudor je svakako tu završio slučajno. Preuzeo je ekipu prošle sezone od Tijaga Mote kao privremeno rešenje, ali nakon što je Juventus izvisio u pokušajima da dovede Antonija Kontea ili neko drugo veće trenersko ime, Hrvat je ostajao da radi sa podrškom koja je bila veštačka.

Hrvat je treći trener Juventusa u poslednje tri godine. Treći potpuno različit trener. Nakon rigidnog Maksa Alegrija, došao je čudni Tijago Mota sa nekim svojim revolucionarnim idejama i ‘poginuo’. Tudor je fleksibilniji od Alegrija, manje rizikuje od Mote, ali ni on nije uspeo da probudi ekipu.

Toliko trenera i različtih stilova, a rezultati nisu ništa bolji. Izgleda da nije baš sve do trenera. Možda je malo više do kluba i igrača?

Juventusov pad počinje odlaskom Bepea Marote sa direktorske pozicije u jesen 2018. godine. Nije mogao da pređe preko skupocene avanture sa Kristijanom Ronaldom i ispostavilo se da je bio u pravu. Juventus je sa Ronaldom nastavio dominaciju u Seriji A, ali najviše zahvaljujući jakim temeljima dinastije koju su uspostavili Marota, Konte, Alegri i senatori u svlačionici (Bufon, Kjelini, Bonući…) i slaboj konkurenciji. Onaj konačan cilj – trofej Lige šampiona – nije ostvaren.

Marota nije hteo da zagrize tu crvljivu jabuku, ali njegov dugogodišnji asistent Fabio Paratići jeste i pristao je na ono što prethodni šef nije hteo – malverzacije kako bi se pokrila skupocena avantura sa Ronaldom. Između ostalog, zato je kasnije i završio na sudu i sa dvoipogodišnjom zabranom rada u fudbalu.

Mislili su da je problem u Alegriju i tražili Ronaldu drugačijeg trenera, pa su promašivali sa Sarijem i Pirlom, da bi se Alegri vratio na klupu pošto su klub napustili Paratići, Ronaldo, Bufon i nakon što je razbijen godinama građen sistem. Paratićijev poslednji veliki posao bio je transfer Dušana Vlahovića iz Fjorentine, zvanično i dalje najskuplja kupovina italijanskog fudbala u zimskim prelaznim rokovima.

Kada je vrag odneo šalu i kada je shvatio da se steže omča oko njega, Paratići je pobegao u Totenhem. Ni prethodni povratak Alegrija nije uspeo da sastavi ono što se dugo godina gradilo i za kratak period razgradilo.

Paratićija je nasledio njegov asistent Federiko Kerubini, ali tek on je bio dva koraka unazad u odnosu na Marotu. Izdržao je dve godine i takođe završio na sudu. Sledeći direktor je bio tvorac onog prvog šampionskog Napolija - Kristijano Đuntoli. Nije potrajao ni dve sezone, letos je došao Damijen Komoli, prilično mutan tip koji je retko gde ispunio očekivanja kao prvi operativac.

Juventus je od leta 2021. godine potrošio 700.000.000 evra na pojačanja! Milan u istom periodu preko 550.000.000, Napoli blizu 500.000.000, a Inter kod Marote manje od 350.000.000! U tom periodu, Inter je dva puta bio prvak države, igrao dva finala Lige šampiona, finale Lige Evrope, profilisao se kao najjači i najorganizvaniji klub u Italiji… Napoli je uzeo dva skudeta, Milan jedan. Juventus je upisao jedno treće mesto, tri puta bio četvrti, a jednom sedmi. Osvojio je dva Kupa Italije, nijednom nije dogurao do četvrtfinala Lige šampiona. Iako troši najviše, Juventus već godinama ne uspeva da taj novac materijalizuje kroz igru i rezultate. I sve će teže jer konkurencija jača.

Najskuplji transferi Juventusa u poslednjih pet godina

1. Dušan Vlahović (Fjorentina) – 83.500.000 evra
2. Ten Kopmajners (Atalanta) – 58.400.000
3. Daglas Luiz (Aston Vila) – 51.500.000
4. Bremer (Torino) – 46.900.000
5. Federiko Kjeza (Fjorentina) – 44.600.000
6. Fransisko Konsesiao (Porto) - 41.500.000
7. Mojze Ken (Everton) – 37.000.000
8. Niko Gonzales (Fjorentina) – 36.500.000
9. Manuel Lokateli (Sasuolo) – 36.400.000
10. Veston Mekeni (Šalke) – 21.900.000

Retko koji od ovih igrača je u poslednjih pet godina pravio razliku na terenu, a gotovo na svima je Juventus izgubio novac. Kjeza je otišao za siću u Liverpul, Ken kao otpisan za 13.000.000 evra u Firencu, Vlahović će otići za džabe… Daglas Luiz i Niko Gonzales su nakon samo godinu dana napustili klub i ako ih njihovi aktuelni klubovi otkupe, biće to po manjoj ceni od one za koju su kupljeni. Da ne govorimo o tržišnoj vrednosti Lokatelija ili Mekenija danas. Dodajmo tu i ogromne ugovore koje je Juventus davao igračima. Vlahović je trenutno najplaćeniji u ligi i koštaće ih 22.000.000 evra bruto za ovu sezonu. Velike ugovore su imali i slobodni agenti Pol Pogba, Anhel di Marija, letos Džonatan Dejvid… Bilo je skupih i promašenih pozajmica poput Veige, Kolo Muanija, Alkaraza, Paredesa… A tek treba da pljusnu još 42.000.000 evra za obavezan otkup Loisa Opende koji za dva meseca u klubu još nije dao gol.

Paralelno je Juve zbog sve dubljeg finansijskog minusa žrtvovao i loše procenjivao svoje mlade igrače. Za malo para je izgubio Kristijana Romera (17.000.000) koji je danas jedan od najboljih štopera na svetu, prelako se odrekao svojih omladinaca Radua Dragušina (9.700.000), Dina Hojsena (19.700.000), Konija de Vintera (11.000.000), pa i Matijasa Soulea (25.600.000). Sreća pa nije odlučio da žrtvuje i Kenana Jildiza. Iako se i o tome razmišljalo.

Previše grešaka je Juve napravio u poslednjih pet godina otkako čeka Skudeto. Ne samo da nije blizu prvog mesta na koje tradicionalno pretednuje već će uspeh ove sezone biti ako ponovi četvrto mesto i plasira se u Ligu šampiona.
“Da li se osećam sigurno? Ne razmnišljam o tome. Razmišljam samo o sadašnjosti i kako da ostanem hladne glave”, rekao je sinoć Igor Tudor i pomirio se sa smenom.

Pominju se Lučano Spaleti, Roberto Mančini i Rafaele Paladino koji je dete kluba i perspektivan trener, ali bi mu ovo bio preveliki zalogaj. Ko god da dođe umesto Tudora, čekaju ga isti problemi. Igrači koji ne mogu da iznesu težinu Juventusovog dresa.

Juventus ima jednog pristojnog štopera koji je često povređen, precenjene bočne igrače, bezidejan vezni red i napadače koje ne postižu golove. Svi oni snose krivicu makar podjednaku kao Tudor.
“Juventus nema problem trenera. Poznajem Tudora kao čovek i trenera. Situacija je mnogo kompleksnija. Ovaj tim neće biti prvak ni sa novim trenerom. Juventus i dalje nema jasnih startnih 11. Ne zato što Tudor to ne želi, već zato što ovi fudbaleri u Juventusu ne mogu da igraju konstantno dobro. Pogledajte najjače timove po Evropi i Italiji i videćete da skoro svi imaju iskristalisanih startnih 11”, rekao je sinoć Alesandro del Pjero koji Juventus poznaje i oseća mnogo bolje od drugih i zna šta je DNK ovog kluba.

I verovatno ubo suštinu. Juventus nije sastavljen od pobednika i vojnika kluba kao što je to bilo kod Lipija 90-ih ili Kontea i Alegrija u prošloj deceniji. Retko ko iz aktuelnog tima ima pobednički mentalitet za klub u kojem ‘pobede nisu važne već su jedino što se računa’.

Među nosiocima igre Juventusa nema mnogo igrača koji su nešto osvojili u karijerama i koji znaju kako se pobeđuje konstantno. Ni na klupskom, ni na reprezentativnom nivou. Kalulu je bio šampion sa Milanom, Dejvid u Francuskoj sa Lilom, Kopmajners je osvojio Ligu Evrope sa Atalantom, Konseisao bio šampion države sa Portom… To su starteri. Od rezervista je Kostić osvojio Ligu Evrope, Rugani je bio vodonoša u prethodnim šampionskim generacijama Stare dame… I to je to. Golman Di Gregorio je došao iz Monce koja se borila za opstanak, defanzivci Bremer, Gati, Kabal su igrali za Torino, Frozinone i Veronu gde su bili lišeni visokih ambicija. Vezni red sa Mekenijem, Lokatelijem, Tiramom i napad sa Jildizom, Vlahovićem, Opendom i Zegrovom ima neke kupove i superkupove nedostojne Juventusovih ambicija.

Juventus je promašio u sastavljanju ekipe previše puta u poslednjih pet godina i teško da postoji trener koji to sada može da ispravi. Juventus je ono o čemu priča Del Pjero, kada su belo-crni dres nosili istinski pobednici poput Dešana, Jugovića, Nedveda, Davidsa, Perucija, Trezegea, Zidana, Inzagija, Kamoranezija, Zambrote, kasnije Bufona, Kjelinija, Pirla, Teveza, Bonućija, Mandžukića, Vidala, Evre… Skup šampiona. Vidimo kako je jedan takav (Modrić) okrenuo Milan naglavačke.

Ali, Juventus su kroz istoriju i Montero, Ferarar, Konte, Di Livio, Pesoto, Takinardi, Birindeli, Julijano, Barzalji… Ne tako vrhunski fudbaleri, koliko pobednički karakteri. Vojnici koji bi okrenuli naglavačke svlačionicu kada bi se desilo da mesec dana ekipa ne postigne gol i da mesec i po ne zna pobedu. Jedan od njih je bio i Igor Tudor. I verovatno zna koliko je dubok problem Juventusovog timskog karaktera. Svestan je da nije uspeo, ali se iz njegovih reči može zaključiti da mu smena neće ni teško pasti jer problemi Juventusa su mnogo dublji nego što to jedan trener može da reši.