Albert Rijera: Do maja moramo da imamo ekipu za Ligu šampiona

Pet tek utakmica, četiri pobede i samo jedan poraz. Ali taj jedan, onih 1:5 u Plzenju, dugo će progoniti Alberta Rijeru. Sve dok taj rezultatski neuspeh ne obriše dobrim rezultatom u Evropi. Ove sezone u Ligi konferencije, a sledeće sezone, nada se Španac, i u Ligi šampiona. A, da bi taj cilj bio ostvaren, kaže Rijera u intervjuu za Radio Televiziju Srbije, stručni štab Crvene zvezde moraće već u maju da zna na koga može ozbiljno da računa na najvećoj evropskoj sceni.
“Već sam razgovarao ne samo sa igračima, već i sa klubom o tome gde želimo da stignemo. Ovde je cilj veoma jednostavan. Maksimum. To je, između ostalog, i srpski mentalitet. Želi se maksimum … Zato sledećeg maja moramo da završimo sezonu na pravi način, sa grupom za koju ćemo biti uvereni da može da ode u Ligu šampiona i da igra ligašku fazu elitnog takmičenja. Ali da bismo do maja došli u takvu situaciju, tokom narednih meseci moramo mnogo toga da uradimo. Ja na terenu sa ekipom, a zajedno sa klubom, sa kojim imam veoma dobar odnos, kako bismo napravili grupu kakvu želimo da imamo sledećeg maja”, rekao je Rijera u intervjuu za RTS.

Konkretno, eto malog kurioziteta, za Draganu Džajić, ćerku aktuelnog predsednika Fudbalskog saveza Srbije i treće Zvezdine zvezde Dragana Džajića. A govorilo se manje o aktuelnom trenutku, više o Rijeri kao čoveku, pre svega treneru. I njegovom odnosu sa svlačionicom.
“Možemo to da uporedimo sa odnosom između muža i žene. Postoje trenuci kada morate da razgovarate, da se raspravljate, kada nije sve lepo. Jer ponekad igraču morate da kažete istinu, a to je da nešto ne radi dobro. Naravno, mnogo je lepše reći mu: 'Ti si dobar igrač', ali ja sam direktna osoba. Ne volim da obmanjujem igrače niti ekipu. Volim da budem direktan sa njima, da im kažem istinu, ono što vidim. Ali sa druge strane, kao i u odnosu sa ženom, moraš da pružiš i nežnost, ljubav i razumevanje… Prvog dana rekao sam igračima: Ja sam ovde da vam pomognem. Nisam ovde da bih se ljutio na bilo koga. Nisam ovde da budem vaš tata niti diktator”.

Kako to izgleda u praksi…
“Da vam dam primer. Kada pobedimo, tada sam najstroži prema njima, a kada izgubimo sledećeg dana im pružim više podrške i pažnje nego inače. Jer kada izgubimo, svi smo ljuti i razočarani, ali upravo tada su im najpotrebnija rešenja i podrška. Kada pobeđujemo, ja im nisam toliko potreban. Kada pobedimo, igrači dobijaju hiljadu poruka i čestitke. Tada im nisu potrebne moje lepe reči. Suština je u tome da kada počnu da sumnjaju, upravo tada im je trener najpotrebniji".

Što se tiče samog privikavanja na Srbiju tu sve ide bez poteškoća.
“Mnogo mi pomaže to što govorim ruski gotovo savršeno. To mi zaista dosta olakšava stvari. Takođe sam proveo dve i po godine u Sloveniji. Iako nije potpuno isti jezik, u tim zemljama ima mnogo ljudi sa Balkana i često sam slušao srpski. Kod kuće gledam srpske kanale, slušam i polako učim. Smatram da znanje nikada nije višak. Neće mi porasti ni glava ni mozak zato što sam naučio još jedan jezik… Za sada se ovde osećam veoma, veoma prijatno. Mislim da su španski i srpski karakteri prilično slični. Temperamentni smo, brzo reagujemo, volimo da se stvari brzo dešavaju, volimo odmah da reagujemo. Imamo ličnost, karakter. Mislim da ćemo se dobro slagati".

Još ako bi našao način da se razonodi svojim drugim omiljenim sportom…
“Pre nekih petnaest, sedamnaest godina izabrao sam golf upravo zato što predstavlja potpunu suprotnost fudbalu. Individualan je, miran, pruža ti trenutke predaha. Nešto što u fudbalu praktično nemaš. U fudbalu se sve dešava brzo…  Sve je stres. Ispred sebe imaš protivnika koji te napada, pritiska. Zato mi je bilo potrebno nešto potpuno drugačije. Kada odem da igram golf, to je trenutak kada mogu potpuno da se isključim iz fudbala, jer osim u tim trenucima praktično se nikada ne isključujem iz fudbala, čak ni kod kuće. I kod kuće volim da gledam fudbal. Čak i sa porodicom komentarišem utakmice i stvari vezane za fudbal. Zato sam izabrao golf. Potpuno je drugačiji. U prirodi si, napolju, nema mnogo ljudi, često si sam ili igraš sa još dvoje ili troje ljudi. Potpuno je drugačije od fudbala i upravo je to ono što volim kod golfa", rekao je Rijerta za RTS.