Aleksandar Janković u podkastu 2x45: Klubovi prave igrače za prodaju, ne razmišljaju o reprezentaciji

Beše onaj Azerbejdžan s Dejanom Savićevićem na klupi zajedničke države, desio nam se i Kazahstan sa Havijerom Klementeom, bilo je mnogo lutanja i nelogičnih rešenja tokom završnih turnira, ali ima onih koji tvrde da je srpski reprezentativni fudbal na najnižoj mogućoj tački od osamostaljenja posle svega što smo videli u Leskovcu. Posebno ako u jednačinu duela s Albanijom, koji je nosio siguran plasman u baraž za Mundijal, ubacimo istorijski kontekst i odnose dva naroda.

Gost podkasta „2x45“ Aleksandar Janković, nekadašnji trener Crvene zvede u dva mandata i selektor mlade reprezentacije, govorio je o strukturnim i sistemskim problemima i u trenucima kada je izgledalo da živimo u istorijskoj eri. Bilo je to pre nešto više od tri godine kada su večiti rivali imali u džepu evropsko proleće, a A reprezentacija plasman na Mundijal u Kataru. I tada je elokventni Beograđanin video znakove pored puta, odnosno prepoznao da bismo mogli da se olupamo. Kao protiv Albanije u Leskovcu.

Tokom dvočasovnog gostovanja u studiju Mozzart TV-a Aleksandar Janković opširno je govorio o aktuelnom trenutku, ali i perspektivi koja, po njegovom mišljenju, nije nimalo nije svetla, uzimajući u obzir to da se novi talas srpskih igrača ne razvija u inostranim klubovima na pravi način. Dotakao se i četvorogodinjeg mandata Dragana Stojkovića, potencijalnog dolaska Veljka Paunovića, ali više puta je naznačio da je problem mnogo dublji i sistemski. Čak je indirektno bocnuo naše klubove, počevši od onih najvećih, da prave isključivo igrače za prodaju i da reprezentacija od njih nema koristi.

Govorio je o debiju Veljka Milosavljevića, o tome da su bez preke potrebe, radi tržišne cene, Maksimović i Cvetković prekomandovani iz omladinske u A selekciju, čak i medijskim anomalijama. Uz konstataciju da nam neće biti bolje dokle god se više prati da li je Šerif Endijaje pogodio stativu u Turskoj od razvoja, primera radi, Andreja Ilića.

Dvočasovni podkast za ozbiljne fudbalofile. Zato napravite kokice, zavalite se i uživajte.

„Očekivali smo svi pobedu protiv Albanije. Ova utakmica nije bila istorijska pre nego što je počela da se igra, ona je, na našu veliku žalost, postala istorijska onog trenutka kada se završila. Žal ide u pravcu naše energije, praznih pogleda koje smo videli kada je kamera šetala od lica do lica naših igrača. Atmosfera na punom stadionu je bila prazna, ceo taj kontekst ukazivao je da ovaj meč neće krenuti kako inače mora da krene. Čisto zbog autoriteta i ambicije da se taj meč dobije, a i zbog ljudske reakcije posle 0:5 protiv Engleske. Morali smo da budemo žustriji, jači, energičniji. U genetskom kodu svakog sportiste je da kada doživi  poraz kod kuće jedva čeka sledeći meč. Nama je sledeća prilika došla mesec dana kasnije, nismo morali da čekamo do marta. Do ovog  meča smo imali dobar rezultatski ciklus, preživeli smo penal u Tirani, stativu rivala u Letoniji, i to u poslednjem minutu“, rekao je između ostalog Aleksandar Janković.

Nazvao je bivši selektor mlade I olimpijske reprezentacije Kine stvari pravim imenom, pa je poseban deo posvetio ambijentu na stadionu Dubočica.
„Nisam osetio da je to prava fudbalska publika. Nije bilo kopče sa ekipom, čak ni kada je Andrija Živković zakuvao sa njihovim igračem, tamo na liniji. Pokušavao je i Vlahović da pronađe sinergiju. To se sve zaokružilo u veoma sumornu sliku. Videlo se po zagrevanju da publika nije bila, da tako kažem, fudbalska. To se videlo na zagrevanju, u onom vremenskom prostoru posle intoniranja himne i početka meča.“

Janković je poručio kako su Albanci dobijali energiju vremenom, posebno kada su uvideli da je naša ekipa, kao i publika u Leskovcu, pasivna. A onda je pričao o znakovima pored puta koje je naslućivao tokom rezultatske idile na svim poljima. I sigurno će izazvati reakciju.
„Trener sam od 2001. godine, pola svog staža sam proveo u klubovima, pola u reprezentacijama. Znam oba ugla gledanja, bavio sam se u Savezu i hijerarhijskim stvarima. Ko kada igra za koju selekciju, kada se preskaču reprezentacije. Ovo se videlo jer svaka reprezentacija na svetu vuče igrače iz tri rezervoara. Domaća liga, igrači iz inostranstva, mlada reprezentacija. I vi kada sada pogledate nemamo igrače iz mlade reprezentacije, nije bila uspešna, niti je dala igrače za A tim. Nemaš taj punkt! Drugi punkt je Superliga. Tu nemamo isto igrače za A reprezentaciju, imamo kada treba nekom nešto da se uči, pa se zove. To nije naša baza, broj stranaca je porastao do neviđenih brojki. Imamo 150 igrača bez srpskog pasoša, nisu operativni. Bio bih najsrećniji da Ivanić bude u konkurenciji, Dragović, Arnautović, ovi momci iz Partizana. Imamo 60 stranaca u Prvoj ligi Srbije i strance u omladinskoj ligi. Baza naših igrača se smanjila. Ti brojevi o kojima pričam nisu ispravni, u omladinskoj ligi ne smeš da imaš strance. Od toga srpski fudbal nema ništa, imaju agenti koji su ih doveli. Neka pokaže vreme da li je to dobro za ligu ili nije, ali mi smo ovog leta napadali Ligu konferencija sa tri različite ekipe i nismo uspeli. I sada u tom takmičenju trećeg ranga gledamo Dritu, Škendiju, Zrinjski, Hamrun i Linkoln... To je rezultat... Na primer, za Zvezdu su protiv Pafosa, u ključnoj utakmici za Ligu šampiona, igrala devetorica stranih igrača i šestorica na klupi. Srpski fudbal ima od toga vrlo malo, odnosno reprezentacija ima ništa . Nemaš ligu, nemaš mladu reprezentaciju, i treće, nemaš igrače s ulogom u klubovima. Ligu šampiona igraju šestorica naših igrača...“

„KOD NAS NIJEDAN SELEKTOR NIJE OTIŠAO SAM..."

Naravno, imao je izlaganje o Draganu Stojkoviću Piksiju.
„Prvi deo njegovog mandata, onaj do Katara, liči na Muslinove rezultate. Bila su jasna pravila igre i raspodela uloga, znalo se ko šta radi. Bila je mala frekvencija igrača, posle Katara je počeo negde da uvodi, izvodi, da se traže rešenja. Prvi znak njegovog dvoumljenja je bila priprema za EURO kada je želeo da zadovolji javnost i pokušao da igra sa četvoricom pozadi. Glatko smo izgubili u prijateljskom meču od Austrije, ekipa se poremetila i izgubila samopouzdanje. Ovaj poslednji spisak, i način igre sa Vlahovićem, Mitrovićem, plus Samardžić, bio je mnogo drugačiji. Promenili su se ofanzivni automatizmi, trpela je i defanziva.”

Konkretno...
„Mnogo toga se izdešavalo posle prvenstva Evrope. Sukob s Tadićem, previranje unutar Saveza, odlazak Nedimovića, dolazak nove garniture. To su potresi koji se unutra osećaju. Na sve se to nadovezao veliki broj novih igrača, mladih igrača. Data im je velika obaveza i oni nam nisu dali, što je i normalno, vic ili neku loptu protiv ekipe koja se brani. Imali smo odsustvo automatizma u ključnim trenucima, i to posle četiri i po godine...”

I, da li je Piksi bio uspešan ili ne?
„Sigurno postoji neka dokumentacija, od stare Jugoslavije ovde nijedan selektor nije otišao sam. Svi su smenjeni. Manje je popularno da svi selektori koji su nekada otišli više se nisu vraćali ni na kafu. To je svojstveno našem mentalitetu, dešava se i po klubovima. Nismo majstori za ljudske odnose. Pokrenuo je mnogo toga Piksi, udahnuo nam je novu energiju, plasirao se na sjajan način u Katar, podsećalo je na Antićevo vreme, što je naš pik. Tada smo dostigli vrh. To je nešto što Partizan sada ima sa ovom decom. Pre Evropskog prvenstva bila je ona situacija, da li je Piksi potpisao ili nije potpisao novi ugovor. Prvo je bilo jeste, pa nije. Ta interna polemika se pustila u javnost. Tu u mrtvom periodu smo najviše izgubili.”

Najviše vremena Janković je posvetio omladinskom fudbalu, dominaciji Crvene zvezde i rastu Partizana.
„Ovako, videli smo šta je Partizan uradio sa ovom decom, imaju bolje rezultate nego prethodnih godina sa strancima. Imaju moje poštovanje, ali se ja pitam - kakvi su onda klinci Zvezde, koja ima dominaciju, jer u poslednjih nekoliko godina 50 dečaka iz Partizana je došlo u Zvezdu... Zvezda sve što proceni da je dobro u Srbiji – kupi. Druga je stvar što mi ne budemo zadovoljni Rodrigaom, pa onda stavimo malog Velju i pišemo i pričamo kako je Vidićev duh ušao u njega. Iz perspektive srpskog fudbala i reprezentacije, klub i agent moraju da učestvuju kroz igračev put kroz karijeru. A ne u putu do transfera... Onda taj mali Velja odigrao za Bormut jedan meč jer je povređen prvi štoper, i onda se to glorifikuje. Ja znam da treba biti uz to dete i kada mu tamo ne bude išlo. Dešava se da njima ljudi pričama otvaraju auto-put karijere. Slušaju da su najbolji, najperspektivniji i onda naiđu na problem. Ne snađu se i vrate se ovde. Zato kažem da je drugi ugovor važan...“

Još konkretnije...
„Igrali smo protiv Norveške u omladinskoj konkurenciji, bili smo domaćini. Pokazujemo tim gestom da su naše ambicije velike, da želimo da završimo na Evropskom prvenstvu. Imamo kompetitivnu selekciju, sa igračima koji igraju Mozzart Bet Superligu. I šta se onda dešava. Mi iz te selekcije vadimo Cvetkovića i Maksimovića, imamo ozbiljnu ekipu u potencijalu. Mi njih vadimo iz te selekcije, stavljamo ih na klupu A tima. Maksimović upisuje dva nastupa po sedam minuta, Cvetković jednu utakmicu – pet minuta. Apsurd je da mali Cvetković dođe na tu utakmicu protiv Norveške i sedi na tribinama pored mene, umesto da igra. Koju poruku mi šaljemo tim potezima? Jedini koji su profetirali na njihovim minutima su oni koji su radili na njihovim transferima. Sa statusom A reprezentativca cena nije ista.“

Mnogo zanimljivih opservacija, bez opštih mesta, Aleksandar Janković je upotrebio govoreći o tome koliko će nam značiti u budućnosti Mihajlo Cvetković, kako vidi debi Kostova i pozivanje deca Partizana, i šta mu je rekao u poverljivom razgovoru Ćiki Begeristjan, nekadašnji prvi operativac Mančester Sitija, o tome zašto Siti Grupa kupuje igrače iz Srbije.

Posebno se osvrnuo na sudbine Slobodana Tedića, koji je pre nekoliko godina prodat Siti Grupi iz Čukaričkog, kao i Andreja Ilića.
„Pogledjate Andreja Ilića... Sad se svi pitaju ko je on. Pogledajte taj put. U Partizanu nije prepoznat, što se dešava, preko Javora stiže do Valerenge, kasnije je prodat Lilu. Otvara sva vrata otvorena. To je ispravan put. Ali ovde je medijima važnije da li je Šerif pogodio stativu u Turskoj…”

 Mnogo hrabrih konstatacija, zato još jednom – gledajte i uživajte…