Anćeloti gađa u centar: Italijanski fudbal izgubio tempo, tek ćemo se mučiti

Kad on priča, ima svi u italijanskom fudbalu da zaćute i slušaju. Zato što u Kalču više nema takvih trenerskih genija kakav je Karlo Anćeloti. Zato njegove reči imaju još veću težinu. On je svedok onog vremena kad je Serija A bila najjača na svetu, kad se nije postavljalo pitanje da li će klubovi iz tog takmičenja dogurati do završnice Lige šampiona.

Istu je sa Milanom dvaput osvajao, danas kad pogleda, verovatno mu se želudac okrene kad vidi da čak ni među osam najboljih nema nijednog kluba iz njegove domovine. Kao čovek iz struke i vrlo inteligentan čovek lako je locirao problem. U razgovoru za Il Đornale dokačio se brojnih tema, uključujući aktuelnog trenutka u Seriji A.

Kristalno je jasno da postoji jaz između utakmice italijanskih timova  Ligi šampiona i domaćem prvenstvo, zašto je tako?
“Fundamentalna razlika je u tempu, ne samo u takmičarskom nego u mentalnom. Tempu kontinuiranog učešća, intenzitetu koji nije prazna imenica i može se koristiti samo u određenim fazama utakmice. Italijanski fudbal je upravo to izgubio”, rekao je Karleto.

Naravno, nije samo tempo, sadašnji selector Brazila secirao je defanzivne problem koji su prisutni u italijanskom fudbalu nekoliko godina unazad.
“Izgubili smo odbrambenu čvrstinu, nedostaju nam talenti na drugim delovima terena. Prekomerna upotreba taktičkog aspekta iskrivila je karakteristike naših igrača. Na toj odbrani smo izgradili kompletnu istoriju našeg fudbala.

Dakle, presušio je talenat kojeg je nekad bilo mnogo, dok danas ne postoji nijedan italijanski igrač, osim Điđa Donarume da može da se smatra za ekstra klasu.
“Veliki strain fudbaleri više ne dolaze u Italiju. U inostranstvu su se pojavila atraktivnija tržišta sa ogromnim prihodima od TV prava i moćnim investitorima. Stoga, Serija A više nema talente kakvi su nekad bili Dijego Maradona, Mišel Platini, Ronaldo i Ronaldinjo. Ako je tako, od koga onda mladi italijanski igrači mogu da uče”.

Komo je, ipak, pozitivan primer u Seriji A. To je klub koji raste iz godine u godinu.
“Ali, nemaju dovoljno domaćih igrača i opet, deluju mi defanzivno ranjivi u jakim utakmicama. Vratiću se na krhkost odbrane, Atalanta igra agresivno, jedan na jedan po celom terenu i za to preuzima ogroman rizik. Samo pogledajte utakmicu protiv Bajerna”.

 Kao čovek koji je radio u svih pet najjačih liga u Evropi, kakvih razlika ima među njima?
“U Nemačkoj preoclađuje fizički aspekt, dodajmo na to odličnu sistemsku organizaciju, potkrepljenu istorijskom tradicijom njihove reprezentacije I dobijate izuzetno dinamično takmičenje. U Španiji mnogo toga zavisi od poseda lopte, tehničkog kvaliteta i proaktivnijeg pristupa fudbalu. Atletiko Madrid je najmanje španski klub od svih klubova u La Ligi. Ipak, Dijego Simeone je uspeo da se prilagodi. Igrači poput Antoana Grizmana i Hulijana Alvareza su ključni za Čolovo prilagođavanje. Kod Engleske imamo primer fudbalskog okruženja, atmosfere koja prati fudbalski fenomen. Klubovi su se transformisali u tehnici i taktici. Francuska je tehnika, talenat i fizička snaga. Okupili su najbolje igrače raspoređene širom Evrope, ali kad su zajedno u reprezentaciji, to je najbolji tim na svetu”.

Prema rečima mnogih, Liga šampiona dugo nije bila ovako uzbudljiva.
“To je otvoreni turnir koji ostavlja velike timove poput Reala, Barse i Mančester Sitija bez većeg uspeha, ali i dalje mogu da rastu kroz takmičenje. Što se tiče italijanskih timova, ili ćemo vratiti defanzivni mentalitet koji nas je krasio i doneo toliko pobeda klubovima i reprezentaciji, ili ćemo se tek mučiti više nego sad. Fudbal jeste pitanje toga da postigneš više golova, ali je podjednako važno primati manje. To nije trivijalna šala, nego činjenica".

 Drugim rečima, ne bi trebalo igrati sa previše rizika?
“Previše golova znači da ste napravili previše grešaka, kako golmana, tako i defanzivaca. Takozvani visoki pritisak, igra čovek na čoveka podrazumeva stalne rizike, pa se rezultat često menja. Čak i izgradnja napada iz poslednje linije mora biti savršena. U suprotnom, platićete skupu cenu čak i za najmanju grešku”, završio je Anćeloti.