Anđeo i đavo u Humskoj 1

Klasična superligaška utakmica. Kao da je preko puta bio Spartak ili Voždovac. Uz sve uvažavanje Plavih golubova i Zmajeva, Partizanova premijera u Ligi konferencija ličila je na mečeve ovdašnjeg prvenstva: snažan početak, pritisak na poslednju liniju rivala, gol u ranoj fazi, konstantni napadi do 65 minuta, a na kraju „drhtanje“ da se vođstvo sačuva i strepnja da se ni iz čega zatrese mreža Vladmira Stojkovića kao odgovor na veliki broj neiskorišćenih prilika.

Da je na programu bilo drugo kolo nove sezone dobili bi crno-beli tri boda. Ovako, posle „prvog poluvremena“ okršaja sa DAC-om imaju prednost manju od zaslužene i igru koja obećava. Dok ne osiguraju prolaz u narednu rundu, gde ih verovatno čeka ruski Soči, suočavaće se sa dilemom da li je čaša vode polupuna ili poluprazna.

Zavisi ko kako vidi stvarnost.

Optimisti su mogli da primete da je tim Aleksandra Stanojevića daleko kvalitetniji od slovačkog predstavnika. Čak 15 puta je pucao ka Martinu Jedlički, bio opasan sa zemlje i iz vazduha, pretio preko krila, kad bi oduzeo loptu na sredini razvijao bi brze napade, što je za ovu fazu sezone i protivnika skromnog kvaliteta bilo zadovoljavajuće. Čak vrlo dobro.

OCENE - PARTIZAN: Markec u vremenskoj mašini, serdar Vujačić i lepršavi Jović; Jojić - pravi "Nemac"

Kao što u filmu „Mi nismo anđeli“ Nikoli Koju anđeo u izvedbi Uroša Đurića opominje kako se valja ponašati, a Srđan Todorović u ulozi đavola gura ka bludu i nemoralu, tako i pesimisti među Partizanovim navijačima duel sa timom iz Dunajske Strede karakterišu maltene kao podbačaj, smatrajući da je primetna razlika u kvalitetu morala da bude izražena sa više lopti u mreži gostiju. Što korespondira za glavnom zamerkom da ovaj tim mora da popravi realizaciju.

Oba ugla gledanja imaju prođu i gotovo su nepomirljiva, ali je najmanji zajednički imenilac da je srpski predstavnik u novom UEFA takmičenju počeo dobro. Daleko bolje nego prošle godine kad je na istom mestu odmerio snage sa RFS-om i osim preciznog izvedenog jedanaesterca Bibarsa Natha niko se živ ne seća nijednog drugog detalja okršaja sa Letonicima. U četvrtak veče imalo je šta da se vidi. To je taj anđeo koji se javio crno-belima da im šapne kako su uradili dobar posao, iako možda i sami sumnjaju da li je 1:0 dovoljno za revanš.

Na početku meča sa DAC-om, sve dok Lazar Marković nije postigao, ispostavilo se, odlučujući pogodak, pred očima Partizanove publike javile su se scene iz obračuna sa Zaglebjem. I tad je domaćin počeo furiozno, plesao terenom, terao navijače na aplauze, ali nije dao gol Poljacima i to ga je u konačnici koštalo rane eliminacije. Horor sa đavolom u glavnoj ulozi.

Sad je zatresao mrežu, što može da znači da je neke lekcije iz prošlosti savladao i da neke odluke donosi trezvenije, pod uticajem anđela. Značaj utakmica nije isti, čak među crno-belima (osim rezervnog štopera Ostojića i trećeg golmana Stevanovića) nema nijednog fudbalera koji je bio u kadru protiv Zaglebja, ali ima pobede. One koja je izostala kad je prethodna dva puta odmerio snage sa predstavnicima Slovačke u Beogradu, a nije pobedio ni Artmediju (0:0), ni Žilinu (1:1). Ovoga puta jeste. Bilo je u prošlosti još mečeva u kojima „oduči“ protivnika, a na kraju ga ne salvada.

I sad je nekom malo 1:0!?

ZAŠTO MARKEC? ZAŠTO ZEKA? ZATO ŠTO BEZ NJIH PARTIZAN PADA

Mučno bi bilo za sve na stadionu, a nepravedno prema sportu, da je DAC terensku inicijativu u završnih pola sata krunisao izjednačenjem. U tim trenucima jeste imao više loptu u nogama, što je posledica pada u igri favorita kao direktan proizvod činjenice da su teren napustila dvojica ponajboljih igrača u četvrtak veče: Lazar Marković i Miloš Jojić. Krilni napadač je oduševio navijače izgradnjom akcija, vezista sigurnim pasom i kretnjama, pa nije slučajno što je Partizan drastično pao na sredini terena kad su se njih dvojica prelselila na klupu.

Da, mogao je Jojić da iskoristi zicer pred kraj prvog poluvremena ili da saigrači pretvore u drugi gol nekoliko korisnih Markovićevih lopti, međutim, utisak o njihovoj igri postaje upečatljivi kad se zna koliko su se trošili u odbrani. Sve zbog dobro odrađenih priprema, na kojima je bivši član Borusije bio u vrhu rang liste fudbalera koji najbolje podnose opterećenje treninga, a nekadašnji igrač Liverpula motivisan da pokaže kako može kvalitetnije nego pre. Kad su njih dvojica izašli Partizan je izgubio pas, mirnoću, povukao se pred svoj kazneni prostor, te iako je Bibars Natho pokušao da spoji linije tima, Izraelac nema fizičke karakteristike nalik Zeki ili Markecu, da šprinta nazad posle izgubljene lopte. Tu se krije odgovor na pitanje zašto Jojić i Marković igraju uvek, iako nisu uvek učinkoviti.

JOVIĆA PUSTITI DA UŽIVA

Nisu bili protiv DAC-a ni Rikardo Gomeš, ni Nemanja Jović, ni rezervista Filip Holender. Prva dvojica pogotovo, treći nije ni imao prilike, jer je manje vremena proveo na terenu. Da jesu, revanš u Dunajskoj Stredi bi bio formalnost i već danas bi se rezervisao hotel u Sočiju. Blago nezadovoljstvo Partizanove struke usled nerealizovanih prilika je razumljivo, ali kako to treneri vole da kažu: „Bitno je da ofanzivci ulaze u šanse“. Rikardo pogotovo, on je i dokazao da u kontinuitetu može da trese mreže i možda će pogoditi već za šest dana.

A što se Jovića tiče, utisak je da je sagoreo u želji da prelomi meč, da baš on bude junak. Pitanje je da li na mladim ramenima može da iznese opterećenje „projekta kluba“ i naredne zlatne koke, kakvim ga crno-beli doživljavaju. Njegova fudbalska drskost je frapantna (makazice na početku, odigravanja iz prve, saradnja sa Pantićem i Uroševićem za pohvalu), ali je i dalje dete od tek 18 godina. A decu bi trebalo pustiti da uživaju u fudbalu, baš kao Ivicu Ilieva pre četvrt veka ili Lazara Markovića pre deset godina. Tad najviše daju.