Arsenal oslobođen okova: Evo zašto Haverc, a ne Đekereš! Munze Konsa i kapiten koji daje med

Sve što se od njega očekivalo u Bajeru kada je bio jedan od najvećih talenata sveta, izgleda da se sada ispunjava pred našim očima. Ovo je sezona kada bi svi definitivno mogli da skinu kapu i da kažu da je Kai "krem de la krem" svetskog fudbala. Samo da bude konstantan i da ga zaobiđu povrede. Igra je tu, forma je tu, glavom je tu, nema više šta. Na sve to je postao savršen za sistem Arsenala koji gaji Mikel Arteta i često zna da ima telepatsku komunikaciju sa saigračima, konkretno onima koji ga hrane loptama i kojima on uzvraća takođe.

ARSENAL OSVAJA LIGU ŠAMPIONA – KVOTA 7,00

Videli ste juče ono propuštanje lopte za Martina Edegora, koji postiže gol za vođstvo. Ne piše se to u statistici, to je isto problem. Ko nije gledao utakmicu ili video gol i pogleda ovlaš kroz neku aplikaciju, neće znati. Trebalo je da podeli asistenciju sa Colisom, kao ono u hokeju kad ima dva asistenta. Doduše to ima i u fudbalu, u MLS šampionatu.

Ova partija Haverca je odgovor na pitanje zašto nije došao još jedan napadač i jasan pokazatelj zašto Viktor Đekereš ne igra. A možda da bi mogao da pakuje kofere u januaru...

BUĐENJE KAPITENA

Možda i najviše kritika prošle sezone dobijao je čovek sa trakom oko ruke. Može se reći, surovo, ali je istinito – s pravom. Nije Martin Edegor bio ni blizu nivoa na koji je navikao navijače Arsenala i generalno ljubitelje fudbala. Što bi se reklo, doktorirao je to da izgleda zauzet na terenu, dok u suštini ne radi ništa. Mnogo zuji, malo meda daje. Zvrji kao komarac ili osica, a nikoga da ubode. Tako je delovao norveški reprezentativac tokom većeg dela prošle sezone, što je postalo ozbiljno zabrinjavajuće i već smo mogli da čujemo zvukove tastature kako na društvenim mrežama kucaju slova koja kad se sastave daju neke neprijatne predloge šta treba uraditi u letnjem prelaznom roku sa bivšim igračem Real Madrida.

ARSENAL OSVAJA PREMIJER LIGU – KVOTA 1,75

Dobro je da čovečanstvo i dalje drži dobar pravac, jer kada bi se ljudi sa društvenih mreža i virtuelni selektori nešto pitali oko budućnosti i dešavanja u klubovima i reprezentacijama, fudbal bi više ličio na američko rvanje nego na ovu drevnu igru. Znalo se da će se Martin Edegor kad-tad probuditi iz tog fudbalskog sna u koji je upao, samo je pitanje kako ga razmrdati. Formulu je našao šef laboratorije u severnom Londonu i kapiten sada igra kapitenski.

Ne samo da daje golove - već dva ove sezone u domaćem šampionatu, prošle je imao samo jedan u Premijer ligi - već ima ponovo onu staru ulogu, da razigrava i gleda konkretno ka napred. Nema više trčanja okolo, mahanja rukama i nekih izmišljenih poteza bez krajnjeg cilja. Igra Edegor kao pravi.

Slobodno se može reći – njegovo buđenje, najveće pojačanje Arsenala.

MUNZE KONSA

Kada je stigao za oko 60.000.000 evra u Arsenal, pisali smo da je još jedan dodatak štoperskom raju Mikela Artete, koji sa njim broji osam glava. Ako oduzmemo igrače koji su primarno bekovi i stvarno će igrati u centrali samo ako baš bude situacija "za ne daj Bože", onda ima šest štopera, malo li je i to? Zna se da Španac voli da tu bude obezbeđen i sa Ezrijem Konsom ne da se obezbedio, nego je dodao još jedno zaključavanje na katanac, koji i ovako ne može da slomi ili otključa.

Znamo svi za onu zemunsku "Munze konza", koju ćemo prekrstiti u "Munze Konsa" jer je stvarno odigrao utakmicu kao da je obezbeđenje ili uterivač dugova, što se moglo videti i u situaciji sa Morganom Rodžersom. Delovalo je kao da mu doskorašnji saigrač iz Aston Vile stvarno dođe neke pare, jer ga je uhvatio i bacio na zemlju, a da nije trepnuo. Nema tu više drugarstva, iako su do juče delili isti hleb i sedeli zajedno na letovima po Engleskoj. To je fudbal.

To je ono što i Arteta voli. Beskompromisnog štopera, koji je spreman i da prebije nekog i da podmetne glavu i da njega prebiju, ako to situacija nalaže. Odličan debi u startnoj postavi, da se vidi kako se uklapa tu i to na derbiju protiv Čelsija.

Reklo se to i posle prvog kola, moraće opet da se ponovi – Arsenal izgleda kao da se skinuo tih teških okova posle osvajanja titule i sada je nikada laganiji. Kao ptica puštena iz kaveza, sada samo lepršaju po Premijer ligi i igraju lep fudbal. Nema više bunkerisanja celo drugo poluvreme - kao što je i rečeno na početku teksta - nema više stegnutosti, anksioznosti i neodlučnosti.

Ima novih fora tokom prekida, i to je implentirano od strane Niklasa Žovera, igra se brzo i do noge, može da se igra i na individualne majstorije, može i da se "krši" kao i uvek, baš svega ima.

A kada se povede, onda uđu svetski šampioni sa klupe, pa se Martin Zubimendi i Mikel Merino malo dodaju lopte da istekne vreme... Toliko su jaki.