Atelje Aleksandar Katai

Kada je Crvena zvezda bila daleko od ovog nivoa večitog šampiona - i dobrog reprezenta srpskog fudbala u Evropi – navijači su „vlasnike“ desetki kluba sa Marakane videli kao personifikaciju crveno-bele propasti. Bilo je i znanih i neznanih, i slučajnih prolaznika, i pojedinaca nedostojnih Zvezdinog dresa. I možda je sasvim normalno da se Crvena zvezda uzdigne kada u svojim redovima ima dostojnog naslednika slavnih prethodnika sa brojem 10 na leđima.

Vremena su drugačija, ali galerija umetničkih radova Aleksandra Kataija u drugom mandatu u Zvezdinom dresu ozbiljno je zapretila da od momka iz Srbobrana napravi kultnu ličnost ovog doba. Ima starijih navijača Crvene zvezde koji pored slike supruge u novčanicima drže fotografiju Vladimira Petrovića Pižona, sećajući se njegovih podmornica-pasova dugih 50 metara koji beže od kompletne protivničke odbrane i pojavljuju se tačno tamo gde treba. To je umetnina Crvene zvezde.

Radovi koji odolevaju vremenskoj distanci i ostaju u sećanju. Baš takav utisak ostavio je Aleksandar Katai u dve sezone mandata Dejana Stankovića. Od njegovih dela, iz kojih izbija fudbalska genijalnost, talenat dostojan liga petice, može da se napravi ozbiljna izložba. Bio je i ovaj poslednji prodor protiv Partizana kada je namestio telo kao da će da šutne u dalji ugao, a potom srolao loptu i naterao defanzivce Partizana da popadaju ispred i iza njega.

Bio je i onaj prodor protiv Libereca kada je okrenuo ringišpil u glavama čeških igrača. Bilo je i mnogo slobodnih udaraca, asistencija, i kao kruna svega - golova glavom. Sve ovo što prikazuje Aleksandar Katai u dresu Crvene zvezde ostavlja otvorenim jedno dugogodišnje pitanje: Kako igrač sa takvim arsenalom oružja nije mogao da igra u nekoj od najjačih liga Evrope?

KATAI NA CRNO-BELOJ FOTOGRAFIJI U BAŠTI MADERE PIJE ŠPRICER

Kada vidite njegovo telo, jasno vam je da bi momak iz Srbobrana napravio bolju karijeru da je rođen šezdesetih ili sedamdesetih godina prošlog veka. Da bi u sporijem ritmu, njegova neodoljiva lenjost i lakoća driblinga bila još simpatičnija i za rivale ubojitija. Nekako, njegovi pokreti, kompletan igrački opus, pripadaju onom razdoblju kada ste igrače Crvene zvezde mogli da vidite kako ispijaju špricer u bašti Madere, sve sa šeširom kao neizostavnim detaljem. Ne znajući šta predstavljaju pojmovi savremenog doba poput rekuperacije, suplementacije, međuprostora, potrošnje kiseonika...

Jasno je da je Aleksandar Katai propustio nekoliko zlatnih kočija da u dresu Alavesa, pre toga u Olimpijakosu, demonstrira da je jedan od najboljih srpskih fudbalera. Ali ta fizička limitiranosti otvorila mu je drugi front i napravila od njega apsolutnog idola zvezdaške populacije. Što je možda teže nego se na velikoj sceni ponavljati iz sedmice u sedmicu.

Bez ikakve sumnje samo Nenad Milijaš, kada govorimo o crveno-belim desetkama u ovom veku, može da stane u isti koš sa Aleksandrom Kataijem. I to zbog toga što je u jednom trenutku bivši reprezentativac Srbije bio čovek-klub u Crvenoj zvezdi. Igrao je u vrlo kritičnim generacijama, vukao napred. Imao je Marko Marin zapažene role na većem nivou, odigrao strašan dvomeč protiv Jang Bojsa u kvalifikacijama za Ligu šampiona. Ali nije se ponavljao, niti je bio tako ubitačan u susretima sa Partizanom, kao Aleksandar Katai strelac šest golova protiv večnog rivala.

POČEO JE DA IGRA ODBRANU

Sa dva gola protiv kluba iz Humske Aleksandar Katai se izjednačio sa El Fardu Benom na desetom mestu najboljih strelaca u istoriji kluba. Na 149 utakmica postigao je 81 gol, podelio 38 asistencija, ali majstorijama u kontinuitetu prevazilazio suve brojke. On nije dovodio Zvezdine navijače na utakmice, on ih je izvodio na “galerije i književne večeri”. Upoznavao ih kako je to lepo kada se spoje fudbal i umetnost.

U odjavi finala trener Crvene zvezde Dejan Stanković je, apostrofirajući ulogu kompletnog tima, možda i nesvesno otkrio značajan napredak u karijeri Aleksandra Kataija. On je u prvom mandatu davao golove, asistirao i podizao publiku na noge. Ali je u ove dve sezone dao veliki doprinos u defanzivi. Od toga je kao autentični umetnik bežao, sve dok ga Dejan Stanković nije ubedio da prosto mora malo da se troši u drugom pravcu.

Bez ikakve sumnje, da ima malo manje godina, Aleksandar Katai bi bio jedna od najvećih prodaja Crvene zvezde u novijoj istoriji. Ali, sa druge strane, za navijače crveno-belih je ovako bolje.

Atelje je tek otvoren.