Bahar i Degenek: Ima li nade za novi početak?

Mnogo puta je već napisano, da ta konstatacija ulazi u koš poštapalica, da je aktuelna sezona Crvene zvezde prava misterija. Negde, u tim neprirodnim pojavama igara i rezultata, i dalje mutne slike konačne ocene, nalazi se i status reprezentativca Australije Miloša Degeneka. Iskusni štoper stigao je u Ljutice Bogdana kao jedna od najvećih želja Baraka Bahara, bez obzira što među ostalim odgovornima nije vladao konsenzus o povratku junaka iz Salcburga.

Bahar je poznavao Degeneka, Degenek je bio upoznat sa onim što bivši trener Makabija iz Haife traži. Flertovali su još pre više od godinu dana kada je Bahar u Srbinu iz Knina video idealno pojačanje za Ligu šampiona, posebno posle odlaska Bogdana Planića u arapski svet.

Imao je zamisao Barak Bahar da mu Miloš Degenek u duelima na evropskoj sceni bude nešto između štopera i beka. Nešto kao Nikola Maksimović u Napoliju u eri Karla Ančelotija, ili baš kao Miloš Degenek u selekciji Australije na Mundijalu u Kataru. Dovoljno brz da brani situacije jedan na jedan sa igračima više klase. I dovoljno jak i visok da uspešno rešava dijagonale kojima je, primera radi, Crvena zvezda bila izložena u dvomeču sa Red Bul Lajpcigom.

SA DEJANOM STANKOVIĆEM NIJE BIO KOMPATIBILAN

Jedan od heroja Zvezde Vladana Milojevića imao je žarku želju da se po treći put oproba u dresu voljenog kluba. Bilo je u tome i dečačkog ushićenja, jer Srbin iz Australije je otišao u američki Kolumbus gotovo nečujno, posle perioda u kojem je njegov odnos sa Dejanom Stankovićem varirao. Što bi se reklo - nisu bili kompatiblni, niti su im se energije poklapale.

Nije se Degenek mnogo dvoumio kada je sa druge strane “žice” čuo glas Baraka Bahara, čak ga je u neformalnim razgovorima nazivao šefom, iako ga Izraelac nikada nije trenirao.

Početak je bio očekivan, ali nastavak vrlo čudan. Posle greške koja je prethodila vodećem pogotku Voždovca i neuspelog pasa ka Bukariju, Miloš Degenek je gotovo izbrisan iz ozbiljnih planova. Vrlo čudno, bez obzira na težinu štoperskog kiksa. To je nešto što se ove sezone, pored Degeneka, dešavalo i Dragoviču i Naseru Đigi i Srđanu Mijailoviću i Milanu Rodiću, pa i Urošu Spajiću.

Za razliku od njih samo je Miloš Degenek skrajnut na marginu, pošto je od duela na Krovu odigrao još 22 minuta na gostovanju kragujevačkom Radničkom i još sedam na Etihadu. U ostalim mečevima najdalje je dobacio do klupe.

U vremenu savremenog PR-a fudbaleri su postali dosadni naratori, pa tako sa svih meridijana dolaze tipske izjave o tome kako im nije važan lični status dok timu ide dobro. Slučaj Miloša Degeneka je nešto komplikovaniji. I sa njim i bez njega u timu odbrani srpskog šampiona ne ide baš dobro.

I normalno je da reprezentativac Australije isijava određenom frustracijom, jer nije mogao da pomisli da će imati ovakav status kod Baraka Bahara. Očekivao je nešto drugo, jer je od izraleskog stručnog štaba odavno skautiran i detektovan kao idealno pojačanje za Makabi u Ligi šampiona.

Trener Crvene zvezde nema mnogo emotivnih istupa, niti se iz njegovog govora tela ili načinu javnog obraćanja može pročitati kakav je status pojedinih igrača. Ne može ni da se sazna dali Miloš Degenek na treninzima ne radi dovoljno kako bi povratio status legitimnog kandidata za mesto startera. Ali misterija postoji.

Pokušali su da je reše pojedini direktori Crvene zvezde individualnim sastancima sa Milošem Degenekom... Uskoro ćemo saznati da li ima nade za novi početak jake profesionalne veze između Bahara i Degeneka.