Bajkovitih šest meseci talenta Čukaričkog: Iz Docićeve i Mijailovićeve senke do Piksijevog poziva

(Od izveštača Mozzart Sporta iz Antalije)

Tradiciju da svake sezone afirmiše makar jednog novog mladog igrača Čukarički je održao i minule zeseni ukazavši šansu Nikoli Petkoviću, mladom defanzivnom vezisti koji je priliku umeo da ugrabi na najbolji mogući način. Fudbaler iz Zrenjanina rođen 2003. godine za šest meseci probio je led na pozornici Mozzart Bet Superlige, ustalio se u timu Dušana Kerkeza i polusezonom za pamćenje uspeo da privuče pažnju šire fudbalske javnosti. Igrama dospeo je i na radar selektora Dragana Stojkovića koji mu je potpuno opravdano uputio poziv za predstojeću utakmicu sa Sjedinjenim Američkim Državama.

"Iskreno, moram da priznam da nisam očekivao poziv. Prva mi je polusezona u Superligi te zaista nisam ni pomišljao da je ovakav scenario moguć. Osećaj je bio neverovatan, na prvu mi je bilo nestvarno. Tek nekoliko minuta potom sam došao sebi. Zaista je čast obući dres reprezentacije", istakao je Petković na početku razgovora za Mozzart Sport.

Vredno i skromno mladi fudbaler sredine terena dugo je vrebao priliku da se predstavi široj javnosti. U konkurenciji nezamenljivih Marka Docića i Srđana Mijailovića strpljivo je čekao šansu, ali kada se ona ukazala nije se libio da je oberučke prigrabi.

"U Pazaru je Srđan Mijailović zaradio crveni karton i trebalo je da uđem u igru u završnici, ali sam ostao na zagrevanju. Posle utakmice me je šef pitao da li sam spreman, odgovorio sam pozitivno i bilo mi je jasno da ću dobiti šansu uskoro. Ipak, nisam bio uveren da ću već sledeću utakmicu biti među starterima. Gostovao nam je Napredak i kada sam zvanično saznao da ću početi utakmicu nije mi bilo svejedno. Trudio sam se da ostanem smiren, iako sam razmišljao u kakvom ću se svetlu predstaviti. Zaista mogu da kažem da sam iskoristio šansu, odigrao sam dobro tu utakmicu i sve je krenulo pozitivnim tokom".

Iz utakmice u utakmicu Petković je igrama potvrdio da je zreo za superligašku scenu, a značajan korak i pripremu za sve sa čime se susreo predstavljalo je vreme provedeno na pozajmici u Srpskoj ligi Beograd, u dresu BASK-a.

"U početku je zaista bilo teško izboriti se za minute, mada i sada ima pregršt kvalitetnih igrača na mojoj poziciji. Značilo mi je veoma i iskustvo na pozajmici u BASKu. Iako je treći rang takmičenja, neke od dragocenih lekcija sam upravo tu prošao, a rad i trud su se zaista isplatili potom. Zadovoljan sam igrama tokom jesenjeg dela sezone i zahvalan šefu i ljudima u klubu na ukazanoj šansi. Nadam se da ću se i u nastavku sezone pokazati u što boljem svetlu".

Prednost iz perspektive defanzivnog veziste predstavlja što za razliku od mnogih igrača u njegovim godinama u drugim klubovima on umesto konkurenata pored sebe ima mentore.

"Uživanje je igrati pored Marka Docića, našeg kapitena. Zaista je genijalac, kako na terenu tako i van njega. Pomaže mi, mnogo priča sa mnom, a pored njega razgovaram i sa ostalim iskusnim igračima, najviše sa Vujadinovićem i Ivanovićem. Iskreni su u kritikama posle treninga ili utakmice i trudim se da svaku sugestiju prihvatim i primenim. Zaista sam im zahvalan. Znači mi jer Čukarički forsira mlade igrače, među najmlađim smo klubovima u ligi što dovoljno govori. Ukoliko odigraš dobro polusezonu ili sezonu, u vrhu si kluba ili uspeš da ostvariš transfer".

Zadovoljstvo ličnim napretkom međutim nije potpuno usled timskog učinka koji iako je bio korektan nije sasvim utolio glad na Banovom brdu gde je kao primarna ambicija zacrtano treće mesto.

"Mogli smo i možemo bolje, pokazaćemo to tokom proleća. Ova ekipa vredi i nema sumnje bićemo treći. Sve je na nama i očekujem da pokažemo pun potencijal i kvalitet. Drago mi je što i na pripremama igramo protiv kvalitetnih timova. Jači rivali su prilika da steknemo realnu sliku gde smo".

Ostvarenje zamišljenog, odnosno zauzimanje mesta koje trenutno pripada TSC-u moglo bi da donese zagarantovanu grupnu fazu Lige konferencije jer bi pod uslovim da prvoplasirani ili drugoplasirani osvoji Kup Srbije treći tim u šampionatu igrao plej-of za Ligu Evrope (takav scenario delimično je zakomplikovalo ispadanje Partizana iz masovnijeg takmičenja, ali i probudilo nadu u uspeh u kupu).

"Plasman u grupnu fazu nekog evropskog takmičenja bi nam mnogo značio, posebno mladim igračima. Osam zagarantovanih evropskih utakmica je dragoceno iskustvo, prilika da osetimo atmosferu na tom nivou, na dobrim stadionima pred mnogo publike", nema dilemu Petković.

LIDER MEĐU ORLIĆIMA

Poziv na okupljanje kojem će prisustvovati igrači iz Mozzart Bet Superlige i MLS lige Petković je zaradio igrama u dresu Brđana, međutim izvesno je da su uticaj imale i partije u mlađim selekcijama našeg nacionalnog tima. Biser Čukaričkog tokom omladinskog staža poneo je čak i epitet kapitena, a da mu uloga lidera nije strana demonstrirao je i pod komandom Gorana Stevanovića tokom septembarskih prijateljskih utakmica u konkurenciji sa godinu dana starijim saigračima.

"Imamo dobru ekipu, ali je potrebno vreme da se uklopimo. Prošli smo promenu generacije, ostali su igrači 2002. godište, a priključili smo im se mi, godinu dana mlađi, i potrebno je jedno ili dva okupljanja da se sve kocice slože i smatram da neće biti problema", kazao je Petković i osvrnuo se na lični status među Orlićima:

"Prihvatam ulogu lidera, to mi nije problem, ali ne gledam na to kao nešto posebno. Svejedno mi je da li immam traku ili na, na terenu smo svi isti, ali imam lidersku crtu i prihvatam takvu ulogu".

REDOVNO NA VEZI SA BAMBIJEM TOŠIĆEM

Petković je put do tinejdžerskih dana gradio u rodnom Zrenjaninu iz kojeg je u Čukarički stigao praktično u pionirskim danima.

"Počeo sam da treniram kao vrlo mlad, sa četiri, pet godina. U Mini maksi ligi sam skrenuo pažnju te sam posle nekoliko godina prešao u Akademiju Bambi koja se neposredno pre toga otvorila. Osvajao sam takmičenja na državnom nivou sa svojim godištem, ali i igrao za starije, a kada je došlo vreme za prelazak na veliki fudbal otišao sam u Radnički iz Zrenjanina. Posle nešto više od godinu dana usledio je poziv Čukaričkog. Otputovao sam na turnir koji je predstavljao probu i opravdao očekivanja".

Kao jedan od najistaknutijih ambasadora Akademije Bambi vezista je ostao u praktično svakodnevnom kontaktu sa Zoranom Tošićem, osnivačem fudbalske škole.

"Čujemo se redovno, a kada je u Beogradu i vidimo se. Razgovaramo, savetuje me, prati šta radim... Posle svake utakmice sumiramo utiske, kritikuje me ili pohvali".

DALEKO JE LIVERPUL

Kada su u pitanju omiljeni klub i liga Petković nema dilemu.

"Najviše pratim Premijer ligu i tu mi je omiljeni klub Liverpul, njih baš obožavam. Takođe bih izdvojio Barselonu, i to je to", kazao je mladi fudbaler i na pitanje mašta li da bude sledeći Srbin među Redsima uz osmeh je odgovorio:

"To bi bilo super, ali daleko je Liverpul, budimo realni. Moram još mnogo da radim da bi stigao bilo gde, a ne do Liverpula. Ima vremena".