Banovo brdo kao Meka izgubljenih talenata: Adžićev put stopama Radonjića i Jovanovića

(Od specijalnog izveštača iz Slovenije)

Izdanje u prvom kontrolnom duelu Čukaričkog nagovestilo je u kojoj meri bi dolazak Luke Adžića u tim sa Banovog brda mogao da predstavlja uspešan izbor kako za klub tako i za igrača, a da će angažman nekadašnjeg igrača Crvene zvezde u redove Brđana predstavljati pun pogodak potvrdila je i druga provera u kojoj je ofanzivni vezista postigao gol za konačnih 1:1.

Dva prijateljska susreta i dozirana minutaža kratak su period da bi se stekao potpuni utisak, međutim učinak tokom prvih minuta među belo-crnima potvrdio je da bi povratnik na superligašku scenu lako mogao da nastavi niz igača nekada deklarisanih kao najveći talenti svojih generacija u Crvenoj zvezdi i Partizanu koji su uspeli da se u dresu Čukaričkog vrate na željeni kolosek.

Jedna sezona u Crvenoj zvezdi, pod komandom Miodraga Božovića, bila je dovoljna da tada još golobradi tinejdžer skrene pažnju šire fudbalske javnosti, a ponude koje su usledile bile su mu neodoljivo privlačne. Poziv Anderlehta ispostavio se kao primamljiv od te mere da je Adžić napravio iskorak ranije nego što je to bilo projektovano u klubu iz Ljutice Bogdana. Ispostavilo se kasnije i pre nego što je sazreo za naredni izazov. Lucidni krilni fudbaler suočio se sa izazovom kojem nije bio u potpunosti dorastao. Prva sezona i ni dvocifren broj utakmica podvedeni su pod period adaptacije, međutim uprkos značajnijoj minutaži u narednim godinama ofanzivac rođen 1998. godine nije uspeo da zablista očekivanim sjajem, te se posle godinu dana u Emenu povratak u šampionat Srbije nametnuo kao verovatno i najbolja opcija.

Stabilnost kluba, politika pružanja konkretne šanse mladim igračima, obezbeđena evropska viza i činjenica da Čukarički ima najkvalitetniji tim posle večitih rivala, razlog je zbog kojeg je tim sa Banovog brda postao idealna odskočna daska talentima koji su stali pred nekom od prepreka na fudbalskom putu.

Poslednji od fudbalera školovanih na jednoj od dve strane Topčiderskog brda koji je uspeo da među belo-crnima vrati na željeni kolosek bio je Đorđe Jovanović. Centarfor ponikao u Partizanovoj školi posle izleta u Evropu i izazova u Belgiji i Španiji suočio se sa sličnim problemom kao Adžić, a rešenje je našao na Banovom brdu. Godinu dana provedenih u Čukaričkom bilo je dovoljno centarforu iz Leposavića rođenom 1999. godine za restart i povratak na međunarodnu fudbalsku mapu.

Obeštećenje od skoro 2.000.000 evra predstavljalo je nagradu za rukovodstvo Čukaričkog koje je još jednom potvrdilo da ima osećaj i viziju kada su u pitanju mladi igrači, a Jovanović je u Makabiju iz Tel Aviva nastavio u istom ritmu te je sjajnim igrama za izraelski tim zasluženo stigao i do statusa A reprezentativca.

Adžić i Radonjić (©Starsport)

Jovanovićev drugi cvat je uspostavio kontinuitet i potvrdio Čukarički kao odličnu sredinu za povratak talentovanih igrača rano bačenih u internacionalnu vatru. Mirnu luku i utočište nakon izazova na burnom moru u redovima Brđana pronašao je i Nemanja Radonjić, Partizanov đak koji je još pre prvih seniorskih izazova napustio Humsku i zadužio dres Rome. Niz sezona bez utakmice na velikoj sceni za rimski klub bio je povod hitrom krilu za povratak, a Čukarički je predstavljao idealan korak pre odlaska u Crvenu zvezdu u kojoj je zablistao i ponovo se izborio za internacionalni angažman.

Uprkos ranom odlasku iz Humske Luka Stojanović je nakon perioda u Sportingu imao znatno zapaženiju ulogu nego pomenuti prethodnici, međutim i on je u momentu kada je naišao na prepreke rešenje pronašao u povratku u Srbijiu te se posle dve i po sezone u beogradskom klubu vratio izazovima van rodne zemlje.

Uz sluh za bisere Crvene zvezde i Partizana sa statusom povratnika na superligašku scenu, rukovodstvo Čukaričkog pokazalo je odličan osećaj i za prerano otpisane đake večitih rivala, te je sa jednakim uspehom podizalo i igrače crveno i crno-belih okarakterisane kao suvišne na obe strane Topčiderskog brda.

U nizu pozitivnih primera pionire uspešnog poslovanja po ovom principu predstavljali su članovi poslednje trofejne generacije Brđana Filip Stojković i braća Slavoljub i Dragoljub Srnić. Igrači koji su pod komandom Vladana Milojevića doneli Kup Srbije na Banovo Brdo iz Zvezdine škole su se preselili u komšiluk gde su se u potpunosti afirmisali i napravili važan korak u kasnije internacionalnim karijerama.

Da su prerano otpisani u dva naša najveća kluba, potvrdili su i brojni drugi fudbaleri potom, ali se po obeštećenju i kasnijem učinku izdvajaju Veljko Birmančević i Miroslav Bogosavac. Đaci Partizanove radionice nisu stigli da ostave zapažen trag u Humskoj, a da su crno-beli pogrešili u proceni potvrdile su kasnije igre kako u redovima belo-crnih tako i u Švedskoj, odnosno Rusiji.

Na sličnom putu kao brojni pomenuti igrači danas je Stefan Kovač,vezni igrač stasao u Ljutice Bogdana koji je fudbalsko ime između škole crveno-belih i dolaska na Banovo brdo gradio u IMT-u.