Beli slon sa 22 godine pokušava da spasi karijeru… U Rusiji?!

Pre godinu i pet dana je bio najskuplji igrač sveta i transfer bomba koja je pretila da poremeti balans u fudbalskom univerzumu. Da se nastavilo sa trendom odlaska najpoželjnih mladih igrača iz Evrope, ko zna na šta bi fudbalski globus ličio kroz koju godinu.

Džon Duran je je prošle zime prešao iz Aston Vile u saudijski Al Nasr u transferu teškom 77.000.000 evra. Ostavio je te zime iza sebe velike transfere poput Omara Marmuša, Hviče Kvarachelije, Nika Gonzalesa… Još impoznatnije je zvučao njegov ugovor u Sauidsjkoj Arabiji. Potpisao je na pet godina sza platu od 20.000.000 evra. Godišnje! Neto! U evropskom fudbalu više zađauju samo Erling Haland i Kilijan Embape. Bio je u tom momentu jedan od najatraktivnijih mladih napadača u evropskom fudbalu.

A sada?

Klubovi jedva čekaju da ga se reše, pa je utočište našao tamo gde se ređe ide poslednjih godina, u Rusiji.  Pogotovo ako si ozbiljan fudbalski prospekt i imaš tek 22 godine.

Džon Duran je danas doputovao u Sankt Peterburg gde će do kraja sezone igrati kao pozajmljen fudbal Al Nasra. I pokušaće da resetuje karijeru koja je krenula strmoglavom nizbrdicom. Ni Mario Baloteli sa 22 godine nije bio u ovakvom padu i još je postojala nada da če u Mančester Sitiju postati fudbaler srazmeran potencijalu koji je posedovao. Džon Duran je za samo godinu dana došao na onaj nivo Balotelijevih poslednjih dana u Mančesteru. A znamo da je sve posle toga bilo stepenik ispod…

Kada Kristijano Ronaldo opet počne da kuka kako Saudijci favorizuju rivalske klubove, samo ga treba podsetiti na saigrača Džona Durana. Kolumbijac je i dalje drugi najveći transfer u istoriji Saudijske Arabije. Ispred je samo Nejmarov transfer iz Pariza u Al Hilal. Za te pare je Al Nasr mogao Ronaldu da dovede mnogo saigrače. Ali, pitao se tu i Ronaldo, pa sada neka snosi posledice…

Duran je u Saudijskoj Arabiji potrajao šest meseci. I imao vrlo dobar učinak sa 12 golova na 18 mečeva. Neki su bili i lepi kako nas je navikao u Aston Vili kada je lobovao Manuela Nojera, cepao mrežu Evertona… Duranov potencijal u nogama nikada nije bio sporan. Problem je bilo ono što je u glavi.

I tako je Kolumbijac ostao zatečen nekim stvarima koje je mogao da “izgugla” za 15 sekundi pre nego što je prihvatio transfer operaciju vrednu preko blizu 180.000.000 evra kada se saberu obeštećenje i ugovor. Šokiralo ga je da po strogim saudijskim zakonima ne može da živi u istoj kući sa lepšom polovinom jer nisu venčani. Doduše, Saudijska Arabija je i tu pokazala svoju licemernu stranu pošto je Kristijanu Ronaldu dozvoljeno da živi zajedno sa Georginom.

Tako je Duran izabrao opciju da živi u Bahreinu gde su pravila labavija, a da trenira i igra u 480 kilometara udaljenom Rijadu iz kojeg je Al Nasra. Time je odmah pokazao nerazumevanje, pa i nepoštovanje onih koji su ga masno platili.

To je u najboljem slučaju let od sat vremena i 10 minuta. I izluđivalo je tadašnjeg trenera Stefana Piolija, pa je klub intervenisao i Duran se nekako preselio u Rijad. Sezona je završena neuspešno, Duran je ostao u senci takmičarski nastrojenog Kristijana Ronalda sa kojim je retko proslavljao golove u finišu sezone. Kamera je hvatala Ronalda kako ispoljava frustracije zbog nekih Duranovih poteza na terenu ili crvenog karton protiv Al Itifaka. Na klupu je ubrzo došao rigidni Žorž Žezus i Duranov status se promenio.

Iskusnom Portugalcu se nije sviđala Duranova “mentalna nestabilnost”, potpuno je podredio tim Ronaldu i Kolumbijcu su letos otvorena vrata za odlazak. Sa platom od 20.000.000 evra godišnje je bilo iluzorno očekivati da ga preuzme neki ozbiljan evropski klub. Kako je to lepo prorekao kolega Prelević  pre godinu dana, Duran je odmah postao Al Nasrov “Beli slon”. I kako to obično biva, na takve stvari se prvi zalepe Turci kojima je bitno da je pojačanje “zvučno, skupo i atraktivno”. Oni su videli Durana iz Aston Vile i zaslepljeni tim igrama i golovima su letos polagali velike nade u njega.  Fenerbahče je pristao da plaća polovinu njegov plate iz Saudijske Arabije (oko 10.000.000 evra), a Duran je pristao da mu Al Nasr umesto preostalih 10.000.000 evra plaća oko 8.000.000 evra.

Ni promena sredine i pažnja u Istanbulu mu nisu prijali. Žoze Murinjo je brzo napustio klub, a novi trener Domeniko Tedesko nije bio ljubitelj Duranovih kvaliteta. Nije pomoglo ni što je Kolumbijac zbog raznoraznih povreda propustio polovinu mečeva u prvenstvu i Evropi. I Fenerbahče je odlučio da ga se reši posle šest meseci.

Nakon dva neuspešna polugodišnja mandata, retko ko bi pristao da rizikuje sa Duranom. Nudili su ga Lilu, Juventusu, Volfzburgu, ali niko nije smeo da zagrize. I tako je Duran završio u Zenitu. Ruski klub će mu do kraja sezone isplatiti oko 4.000.000 evra kao učešće u plati, dok je preostali deo ugovora pao na Al Nasr.

Zenit je dobar deo zimskog prelaznog roka proveo tražeći napadača i susretao se sa istim problemima kao prethodnih godina. Od početka rata u Ukrajini i sankcija ruskom sportu, većina stranaca u širokom luku zaobilazi ruske klubove. Bez obzira na unosne ponude koje su zvanične ili nezavnične ispod stola. Dovoljno je setiti se propalog transfera Salasara iz Brage u Zenit. Evropski klubovi ne žele da posluju sa Rusima, a pogotovo Zenitom koji je simbol Gazproma i Rusije. Ako neki i želi, onda traži preterane bankarske garancije i većinu isplate unapred. Tako su Zenit i ruski klubovi limitirani u potrazi za pojačanjima.

Uglavnom dovode dobre mlade igrače iz brazilskih klubova koje moraju debelo da preplate kako bi pobedili evropsku konkurenciju. Brazilskim klubovima odgovara takva vrsta poslovanja jer ne podležu strogim finansijskim kontrolama kao evropski, a dobiju više para. Igrači uglavnom iskoriste šansu, naplate prvih godinu ili dve ugovora i onda insistiraju da odu. Poslednji i najbolji primer je Žerson. Retki su oni koji se duže zadrže u Sankt Peterburgu poput Vendela, Malkoma ili Klaudinja. Brazilci danas čine petinu stranih igrača u ruskoj Premijer ligi, a posle njih je najviše Srba čiji igrači i treneri koriste povoljnu političku situaciju da naplate ono što ne bi mogli u normalnim uslovima. Slede ostali Južnoamerikanci, igrači iz bivših sovjetskih republika, Afrikanci, Albanci, Balkanci…  

Jasno je koliko je sužen izbor klubovima poput Zenita koji teže ka jakim pojačanjima. Tako je i Duran došao u Sank Peterburg kao utešna nagrada nakon što su Rusima propali pokušaji da dovedu Rajana iz Vaska, Augusta iz Trabzona, En Nesirija iz Fenerbahčea, Lopeza iz Palmeirasa, Klejtona iz Rio Avea…

Duran će dobiti priliku da nakon Saudijske Arabije i Turske u potpuno drugačijem ambijentu oživi karijeru koja i dalje mnogo obećava. Samo što Zenit poslednjih godina ne liči na sredinu u kojoj karijere igrača napreduju i vrednost im raste.

Pitanje je ko može da vrati na pravi put momka koji sa 22 godine u ličnoj karti već ima šest različtih klubova iz šest različitih zemalja sa četiri razlilčita kontinenta.