Benfika i PSV nisu babaroge, Union i Karabag pokazali da se može i igrati fudbal i pobeđivati

Pafos i Bode će večeras debitovati u Ligi šampiona, Kairat sutra, a strahovi i strepnje koje imaju pred početak takmičenja u Ligi šampiona ovog jutra izgledaju manji nego juče. Iako su autsajderi na gostovanjima u Pragu, Pireju i Lisabonu, sinoć su dobili poruku “da se može” i da Liga šampiona u ovoj fazi nije takmičenje u kojem treba zaboraviti na snove i nade.

Union Sen Žiloaz i Karabag su pobedama u Ajndhovenu i Lisabonu dali elitnom takmičenju poseban impuls na startu. Belgijski šampion nije autsajder u rangu pobrojanih, ali jeste debitant koji u Ajndhovenu nikako nije mogao da bude favorit. Karabag nije debitant, ali po svemu pripada grupi timova kojima se nije prognoziralo da će bodove uspeti da osvoji u gostima. Benfikinih 2:3 protiv Karabaga kod kuće i Unionova pobeda u Ajndhovenu sa 3:1 su dva najlepša utiska na startu nove sezone u Ligi šampiona. Jeste u Torinu odigrana lepotica od utkamice sa osam golova u drugom poluvremenu, jeste se Marselj predstavio u lepom svetlu protiv Reala u Madridu, ali ništa manje zanimljivi i vredni nisu trijumfi prvaka Belgije i Azerbejdžana.

Union Sen Žiloaz je priča koja već pet sezonu zaredom ostavlja bez daha. Nakon skoro pola veka mučenja po nižim ligama Belgije, nekada najtrofejniji klub u zemlji se oporavio i ozdravio na krilima engleskog kapitala. Biznismeni Toni Blum i Aleks Muzio su 2018. kupili klub u drugoj ligi za 7.000.000 evra. Union je britanskim parama mogao odmah da kupi ulazak u prvu ligu i da sklopi tim koji će da protutnji drugoligaškim karavanom, ali već tada je pokazao da ima drugačije ideju od instant ulaganja. Hteo je zarađen uspeh kao plod sistemskog rada. Nakon četiri godine su se plasirali u prvu ligu, svake sezone se borili za titulu, ostajali bez nje na neverovatne načine u finišima sezona, da bi prošle sezone konačno dočekali zasluženo krunisanje. Najfascinantnije je što ih teški udarci u šampionskim trkama nisu slomili i poljuljali. Iz svake su izlazili jači. I bogatiji.

U poslednjih pet godina, Union je u dovođenje pojačanja uložio 70.000.000 evra, a na prodajama zaradio 155.000.000. Filozofija kluba se oslanja na moderan skauting kakav krasi i Blumov glavni klub Brajton. Union sada ima ozbiljan novac za trošenje, ali nastavlja da igra pokerašku igru koja se može opisati i kao oprezna, i kao rizična. Oprezna u smislu da se troši malo i pedantno, rizična u smislu da Union voli da ulaže u anonimuse i da ima ogromno poverenje u njih i da tako poštuje rad skauting službe koja je srce kluba.

Kanadski napadač Promis Dejvid koji je sinjoć dao prvi gol za Union u Ligi šampiona je pre nekoliko godina bio član hrvatskog trećeligaša Trnja gde za dve godine niko nije prepoznao njegov potencijal. Union ga je otkrio u fudbalski nebitnoj Estoniji, kupio ga za samo 400.000 evra i od njega napravio gol-mašinu koja danas vredi makar 20.000.000 evra. Ovog leta je Union za 400.000 iz istog estonskog klub  (Kalju) doveo i brazilskog napadača Giljermea Smita. Zašto ne probati za sitne pare nešto što bi opet moglo da radi posao?

Po tome se Unionov skauting razlikuje. On ide dublje i šire. Klub iz Brisela ne peca mlade talente u Palmeirasu, Boki Juniors ili u francuskoj ligi 1. To su već lovišta koja su postala ekskluzivna, preskupa i na kojima pazare najbogatiji evropski klubovi. Ali, zato Union gleda ka Estoniji, Ekvadoru, Izraealu, Finskoj… Primera radi, Deniza Undava su doveli besplatno iz treće lige Nemačke i prodali ga Brajtonu za 7.000.000 evra odkale ga je Blum kasnije prodao Štutugartu za 27.000.000. Viktora Bonifejsa su Bodeu platili 6.000.000, a prodali za 22.600.000. Mohameda Amuru su doveli iz Lugana za 4.000.000, a prodali za 18.000.000 u Volfzburg. Franja Ivanovića su kupili od Rijeke za 4.000.000, a nakon godinu dana prodali Benfiki za 25.0000.000. Union nekada prodaje najbolje posle samo jedne sezone, ali nekada bira da duže razvija svoju investiciju. Mogli su letos lagano da prodaju Dejvida za dvadesetak miliona, ali su znali da ih čeka Liga šampiona i odabrali su njega kao siguricu u napadu kako bi manji pritisak bio na Rodrigezu. Istovremeno, Union ne odsutaje tako lako od nekih postulata stabilnosti koji su svim talentima dali priliku da se razvijaju i napreduju u zadravom ambijentu. Odbranom je sinoć komandovao 33-godišnji Englez Kristijan Burdžis koji je u klubu od drugoligaških dana, a pre šest godina je igrao trećeligaški fudbal za Portsmut. Sinoć je bio kapiten.
“Liga šampiona je nešto novo za nas, ali trudili smo se da uživamo u fudbalu. Sada ćemo da uživamo u slavlju. Dajte nam viski, rum, šta god imate… Večeras ćemo mnogo da pijemo”, rekao je presrećni Burdžis posle meča.

Uživanje u igri. U fudbalu i takmičenju. To je Union.

Za neke bi sinoć normalno bilo da se Union u Ajndhovenu predstavio kao đak prvačić, da je posle oečkivanog poraza pričao o vrednoj lekciji, tri puta većem budžetu protivnika i kako je ovo sve za njih proces učenja… Umesto kukavičkog pristupa svojstvenog za debitante ili autsajdere, Union se u Ajndhovenu ponašao kao da igra u svom Duden Parku. Došli su pre svega da se takmiče u igranju modernog i brzog fudbala. Da se predstave onakvima kakvi zaista jesu. Skoro pa bezobrazno su se nametnuli kao da im pobeda u Ajndhovenu pripada i da je to sasvim normalno.
“Mesec dana smo se pripremali za ovaj meč. Imali smo plan utakmice. Nije bitno koji igrač će da se proda i da nam ispadne iz tima i koji će da uskoči umesto njega. Nema problema. Rasmusen nije bio starter prošle sezone, sada igra fantastično. Ili Zorgane koji je nov u timu. Ili Rodrigez koji nije bio starter prošle sezone. Bili smo spremni za ovakvu noć jer smo imali plan. Zadovoljan sam intenzitetom, presingom, kohezijom u igri, kolektivnim duhom… Nije bilo savršeno, ima još prostora za napredak što nam daje lepu perspektivu za naredne mečeve”, rekao je trener Sebastijan Pokonjoli posle meča.

I tako se Unionov debitantski nastup pretvorio u bolno učenje za PSV Ajndhoven. Holanđanima teško pada kada im Belgijanci drže lekcije u fudbalu… PSV je na ovaj meč računao kao jedan od najbitnijih za sezonu u Ligi šampiona jer su mu do kraja rivali kod kuće Napoli, Atletiko i Bajern. Već sada je sve krenulo naopako za Filipsovce… Moraće da se čupaju protiv jačih.

Nekih 2.000 kilometara jugozapadno, u još većem šoku su bili navijače Benfike. Još jedan evropski velikan koji želi da iskorači ka A klasi Lige šampiona je dobio bolno otrežnjenje zašto i dalje pripada B ešalonu. Ni Benfika, ni PSV nisu babaroge evropskog fudbala protiv kojih se nemoguće takmičiti. Koliko god da Benfika može da parira protiv Juventusa, Atletika ili Bajerna, toliko može biti ranjiva i protiv austajdera. Iako nekada deluje da rutinira slabije od sebe. Benfika je letos potrošila preko 100.000.000 na pojačanja i razbila zube o tim koji je uložio 100 puta manje.

Karabag nije Union, to su dve potpuno različite priče. Ali, je sistem kojim već 18 godina suvereno komanduje Gurban Gurbanov, verovatno najveća fudbalska ličnost u istoriji Azerbejdžana. Prvo je kao fudbaler pisao istoriju protiv Srbije i Crne Gore, a sada to već skoro dve decnije radi kao tremer. Već je ranije uveo Karabag u Ligu šampiona, bio u grupi smrti sa Čelsijem, Atletikom i Romom gde je osvojio dva boda, pretprošle sezone drža Alonsov Leverkuzen na konopcima, da bi sinoć digao svoj tim iz mrtvih na Lužu.  

Benfika je vodila 2:0, Sudakov je plesao po terenu i sve je nagoveštavalo katastrofu Karabaga. Kako je tako skroman tim uspeo da sev vrati sa 0:2 na 3:2 protiv Benfike u Lisabonu, ostaće jedan od većih misterija ove sezone evropskog fudbala. Jedini iole uverljiv razlog je Gurbanov. I mentalitet koji je usadio igračima. Karabagu je ovo bilo četvrto gostovanje u Evropi ovog leta i četvrta pobeda. Trebalo su godine da Gurbanov usadi u glave igračima da ne postoje domaćinski i gostujući timovi. Sa Gurbanovim na klupi, Karabag u Evropi ima 39 pobeda na svom terenu i 37 u gostima. Balans.

Gurbanov ima liderski i pobednčiki karakter. Imao ga je kao igrač, ima ga i kao trener.
“Mogli smo da izgubimo, sve je bilo na strani protivnika, bili smo u deficiti od dva gola… Nije bilo lako vratiti se. Ali, vera. Ona je bitna. Morate biti hrabri u Ligi šampiona i verovati u svoj fudbal. Naša pobeda ne znači da je Benfika bila slaba već da smo mi više verovali. Oni su bili odlični sa loptom i taktički mudri, ali smo mi bili hrabriji. Rekao sam momcima da samo treba da uživaju u igri i takmičenju. I da budu hrabri. U svakoj situaciji na terenu se traži hrbarost. Duel, šut, skok… I oni su to prihvatili”, rekao je Gurbanov posle meča.

Karabag nema znanje i resurse Uniona, ali ima stabilan sistem koji Gurbanov održava godinama i crpi maksimum iz njega. Skoro da nema prelaznog roka poslednjih godina u kojem nije doveo neko pojačanje iz portugalskog fudbala. Ili su to drugoligaški ili igrači slabijih prvoligaških klubova. Petorica igrača u startnoj postavi sinoć protiv Benfike su u nekom delu karijera prošli kroz portugalske klubove. Verovatno je i to imalo nekog uticaja na hrabrost koju su pokazali u Lisabonu.

Karabag je pobedom na Lužu već ispisao istoriju i već je nadmašio očekivanja. Prošle sezone su Slovan i Jang Bojs zalutali u elitno takmičenje i završili ga bez osvojenog boda. Karabag me treba da strepi od te sudbinje jer već ima tri. U sledećem kolu dočekuje Kopenhagen preko kojeg se pre nekoliko godina domogao premijernog učešća u Ligi šampiona i nema razloga da ne veruje u novi uspeh. Dočekuje kasnije i Ajaks, Ajntraht, gostuje u Bilbau i Napulju… Ima tu prostora da se bodovni saldo još podeblja i da se potvrdi kako je tim Gurbana Gurbanova zasluženo među elitom jer igra evropski fudbal.  

Sve ovo su ohrabrujuće poruke sa Bode, Pafos i Kiarat. Treba se takmičiti, težiti modernom fudbalu i biti hrabar. Onda su i čuda moguća.