Bez buke, bez pompe, bez Čelsija: Tihi kraj Toda Bolija, američki sistem ostaje netaknut

Tod Boli je definitivno završio svoju epizodu u Čelsiju. Američki biznismen, koji je od preuzimanja kluba 2022. godine bio najprepoznatljivije lice nove vlasničke strukture Plavaca, prodao je kompletan udeo koji je posedovao, napustio funkciju predsednika i više nema vlasničku niti upravljačku ulogu na Stamford Bridžu. Time je, nešto više od četiri godine posle odlaska Romana Abramoviča, zatvoreno prvo veliko poglavlje Čelsija pod američkim kapitalom.

Boli je posedovao približno 12,8 odsto udela u klubu, dok je identičan procenat pripadao Marku Volteru. Njihove akcije preuzima Klirlejk Kepital, privatna investiciona kompanija koja je i do sada predstavljala najvećeg pojedinačnog vlasnika Čelsija i faktički imala dominantnu ulogu u donošenju najvažnijih odluka. Boli i Volter zajedno su držali približno četvrtinu vlasništva, a prema dostupnim informacijama njihov paket procenjen je na oko 950.000.000 funti. Čitav klub Čelsi, trenutno vredi oko 5.800.000.000 funti.

Posle završetka posla Klirlejk postaje apsolutno dominantna strana u vlasničkoj strukturi kluba. Švajcarski milijarder Hansjerg Vis ostaje deo vlasničke grupe i važan partner, ali se operativna i vlasnička moć još snažnije koncentriše oko Klirlejka i Behdata Egbalija. U praktičnom smislu, promena nije toliko dramatična koliko bi odlazak Bolija na prvi pogled mogao da sugeriše.

Amerikanac je od 2024. godine već bio značajno sklonjen iz svakodnevnog upravljanja klubom. Formalno je nosio titulu predsednika, ali je Egbali postepeno postao čovek koji je imao sve veći uticaj na fudbalske i poslovne odluke. On je bio jedan od vlasnika najprisutnijih oko ekipe, učestvovao je u sastancima posle utakmica i vremenom postao centralna figura projekta. Sada je samo formalizovano ono što se već duže vreme moglo videti iza kulisa.

©Reuters

Boli odlazi iz Čelsija, ali projekat koji je zajedno sa Klirlejkom pokrenuo 2022. godine ne odlazi sa njim. Klub je u saopštenju naglasio da će Klirlejk nastaviti istim strateškim putem, što znači da se ne očekuje odustajanje od modela zasnovanog na kupovini mladih igrača, dugoročnim ugovorima, kontroli troškova plata, analitičkom skautingu i razvoju multiklub sistema. A upravo je Boli bio prvo lice tog velikog eksperimenta.

Kada je konzorcijum predvođen njim i Klirlejkom u maju 2022. godine preuzeo Čelsi od Romana Abramoviča, klub se nalazio u potpuno vanrednim okolnostima. Abramovič je bio primoran da proda klub posle sankcija uvedenih nakon početka rata u Ukrajini, čime je završena gotovo dve decenije duga era u kojoj je Čelsi postao jedan od najmoćnijih klubova Evrope.

Nova vlasnička grupa ušla je na Stamford Bridž kroz posao čija je ukupna vrednost, zajedno sa obećanim budućim ulaganjima, iznosila približno 5.000.000.000 funti. Boli je tada postao simbol novog Čelsija. Iako nije bio većinski vlasnik, u javnosti se upravo njegovo ime najčešće vezivalo za klub. Bio je predsednik, učestvovao u transferima, pojavljivao se na utakmicama i u početku praktično preuzeo i deo poslova koji u tradicionalnoj evropskoj fudbalskoj strukturi pripadaju sportskom direktoru. Problem je bio što u profesionalnom fudbalu nije imao prethodno iskustvo.

©Reuters

Prvi prelazni rok nove uprave odmah je pokazao razmere ambicija. Čelsi je tokom leta 2022. potrošio više od 300.000.000 evra, a među najzvučnijim pojačanjima bili su Rahim Sterling i Kalidu Kulibali. Ideja je bila jasna: Čelsi je trebalo odmah da ostane deo evropskog vrha, dok se istovremeno gradi potpuno novi sistem za budućnost. Vrlo brzo, međutim, pojavili su se prvi problemi. Tomas Tuhel smenjen je već u septembru 2022. godine. Boli je odluku obrazložio nedostatkom "sinergije“, a taj potez postao je početak perioda ogromne nestabilnosti na klupi.

Za četiri godine kroz klub je prošlo šest stalnih trenera, neračunajući privremena rešenja. Uporedo sa tim smenjivali su se čitavi talasi igrača. Čelsi je od dolaska nove vlasničke strukture na transfere potrošio gotovo 2.000.000.000 evra. Obarani su rekordi, kupovani neki od najtraženijih mladih fudbalera na svetu, a sastav je u pojedinim trenucima bio toliko veliki da ni sami treneri nisu imali jednostavan zadatak da organizuju rad sa ekipom.

Enco Fernandes stigao je za tadašnji britanski rekord, potom je još veći iznos izdvojen za Mojsesa Kaiseda, dok su stotine miliona potrošene na desetine igrača koji su morali da predstavljaju budućnost kluba. Model je bio izrazito agresivan. Čelsi je želeo najbolje mlade igrače pre nego što njihova tržišna vrednost dostigne maksimum, vezivao ih je dugoročnim ugovorima i pokušavao da kroz vreme izgradi ekipu koja bi istovremeno bila konkurentna na terenu i finansijski održiva.

©Reuters

U isto vreme promenjena je praktično kompletna sportska struktura. Klub je doveo više sportskih direktora, stručnjake za regrutaciju, medicinski sektor dobio je značajniju ulogu, a odluke su sve manje zavisile od jednog čoveka. Čelsi je postao organizacija koja je mnogo više ličila na korporativni sportski sistem nego na klub kakav je bio tokom Abramovičeve ere.

Slična logika primenjena je i van Engleske. Kupovinom Strazbura napravljen je "BlueCo", multiklub sistem u kojem je Čelsi zamišljen kao vrh piramide. Strazbur je trebalo da bude važna stanica za razvoj mladih igrača, razmenu talenata i širenje skautske mreže. Upravo će BlueCo verovatno ostati jedan od najvećih tragova Bolijevog perioda u klubu.

Ipak, ogromna ulaganja nisu odmah donela rezultate. Čelsi je prolazio kroz sezone u kojima se više govorilo o transferima, ugovorima i vlasničkoj strategiji nego o borbi za najveće trofeje. Navijači, naviknuti na gotovo neprekidne uspehe u Abramovičevoj eri, teško su prihvatali period tranzicije. Pritisak je bio dodatno pojačan činjenicom da je nova uprava potrošila gotovo nezabeležene količine novca. Ako klub potroši gotovo dve milijarde evra, očekivanja ne mogu da budu mala.

Zbog toga je Bolijeva era dugo izgledala kao paradoks: nikada više novca, nikada više mladih talenata, nikada razvijenija infrastruktura odlučivanja, a istovremeno znatno manje velikih sportskih uspeha nego što je Stamford Bridž bio navikao da slavi. Pravi preokret dogodio se tek sa Encom Mareskom. Pod Italijanom je Čelsi konačno uspeo da pretvori deo ogromnog potencijala mladog sastava u trofeje. Osvojeni su Liga konferencije i Svetsko klupsko prvenstvo, dva najvažnija pehara ere nove vlasničke strukture.

©Reuters (Poslednja fotografija Toda Bolija kao predsednika Čelsija)

Upravo zbog toga je Mareskin period predstavljao prvi ozbiljan dokaz da dugoročni model možda može da proizvede rezultat na najvišem nivou. Ali dva trofeja tokom četiri godine i dalje predstavljaju skroman učinak kada se stave pored skoro 2.000.000.000 evra uloženih u pojačanja. Zato je Bolijev mandat teško posmatrati samo kroz jednu prizmu.

Finansijski, vrednost Čelsija značajno je porasla u odnosu na trenutak kupovine. Klub je deo velike multiklub strukture, vlasnici smatraju da je napravljen održiviji model poslovanja, a ekipa raspolaže velikim brojem mladih igrača čija tržišna vrednost može dodatno da raste. Sportski, očekivanja su bila mnogo veća. Čelsi nije uspeo da se vrati na nivo kontinuirane borbe za titulu Premijer lige i Ligu šampiona kakav je predstavljao standard tokom najboljih godina Abramovičeve ere.

Veliki broj promena trenera, ogromna potrošnja i povremeno haotično formiranje sastava postali su zaštitni znak prve faze projekta. I možda upravo tu leži najvažniji paradoks Bolijevog odlaska. Čovek koji je 2022. godine bio lice revolucije na Stamford Bridžu odlazi u trenutku kada njegov klub više gotovo i ne zavisi od njega. Sistem je napravljen, ljudi su postavljeni, multiklub model postoji, transfer strategija je definisana, a Klirlejk sada dobija još veću slobodu da nastavi putem koji je zajednički započet.

Boli je u Čelsi ušao na velika vrata kao simbol nove epohe, a izlazi četiri godine kasnije gotovo neprimetno, nakon što je već dugo bio udaljen od svakodnevnog odlučivanja. Njegov odlazak zato nije početak nove revolucije. Mnogo više predstavlja završetak prve faze one koja je počela 2022. godine. Od sada više neće postojati dilema ko vodi Čelsi. Klirlejk i Behdad Egbali imaju kontrolu, a pred njima ostaje pitanje: Može li model koji je Čelsi pretvorio u jedan od najambicioznijih fudbalskih projekata na svetu konačno da ga ponovo pretvori i u redovnog osvajača najvećih trofeja?