Bode Glimt Marka Neđića: Ima jedan mali u odbrani što je možda za Zvezdu...

To nije nikakvo iznenađenje, ili izlovani incident koji se dešava jednom u pet godina. Ko god od članova Mozzart Bet Superlige dođe u Kupu Srbije mora na megdan Grafičaru, obično bude pregažen pod kopačkama pažljivo birane i još bolje utrenirane čete Marka Neđića. Timski performans Zvezdine filijale protiv niškog Radničkog ne predstavlja nikakvo iznenađenje.

Delovao je Zvezdin mladi tim kao Bode Glimt kada igra na svojoj travi evropske mečeve. Član Mozzart Bet Superlige Srbije (istina u kombinovanom sastavu) nije znao šta ga je snašlo, niti kako da se odupre razornom koktelu Neđiđevih trenerskih umotvorina. Grafičar je bio brutalan u defanzivnom presingu, uzimao čiste lopte Nišlijama u opasnoj zoni, ekstremno brz i tehnički raspoložen, fizički nadomačan da su Nišlije otpadale iz duela i ostajale u prašini (pogledajte drugi gol Veljka Vukojevića). Razlika je bile nestvarena, kao kada Crvena zvezda ili Olimpijakos igraju u Ligi šampiona protiv Barselone.

 Zaslužio je Grafičar da slavi mnogo ubedljivije od 3:0, pošto su centimetri delili Aleksu Damjanovića da postigne jedan od najlepših golova na srpskim terenima ovog vikenda (petom posle kornera), tresla se i prečka Stefana Manojlovića Zbirno: Radnički i TSC u prethodnoj rundi su samo tri puta šutirali u okvir gola Save Radanovića. I to nešto govori.

Govori i to da je Marko Neđić za četiri sezone na klupi Grafičara sedam puta igrao protiv članova elite. Izgubio je u regularnom delu samo od Vojvodine na Karađorđu. Novosađani su mu se izvukli na penal ruletu u Ljutice Bogdana, kao i Partizan u Humskoj. Pre Radničkog i TSC-a pored južne tribine Marakane padali su Železničar iz Pančeva i Spartak. I svako koje dolazio bar jednom da gleda Grafičar u sudarima sa jačim vraćao se u Ljutice Bogdana. Pojedinci su trljali oči, nenaviknuti na takav intenzitet utakmica u Srbiji. Uporno su se pitali kako tako motorički i tehnički potentna ekipa može da izgubi od FAP-a u Priboju ili od Loznice.

Generacije se menjaju, za decu iz omladinske škole Grafičar je samo kratka usputna stanica, ali i idelana prilika da Marko Neđić rasne štence napravi u pse za evropsku izložbu. U ljbuičastom dresu, baš u mečevima nalik ovom protiv Radničkog, blistali su i Kosta Nedeljković i Jovan Mijatović, i Ognjen Mimović i Andrija Maksimović, i Veljko Milovanović. Samo je Vasilije Kostov od najskupljih Zvezdinih projekat imao tu privilegiju da preskoči međustanicu i valjanje po pribojskom blatu (to je samo primer).

Kada u jednom timu i najkomplikovaniji automatizmi deluju savrešeno (pogledajte sredinom drugog poluvremena dijagonalu levog beka Vukotića ka desnom krilu Vukojeviću), onda i igrači prosečno taktičko-tehničkog gabarita izgledaju odlično... Ima  i Grafičar iskusne momke poput stare superligaške kajle kakav je Miljan Vukadinović, ali se pažljivo prate koraci i detalji u igri Zvezdine dece.

Sigurni smo da će utakmica sa Radničkim politi samopouzdanjem centarfora Aleksu Damjanovića, momka koji je već sastavni deo prvog tima. Slično se odnosi i na Veljka Vukojevića, strelca tri gola koji je posle omladinskog staža prošao kroz sušan period. Nije se usled brojnih povreda snašao u Železničaru iz Pančeva i morao je da se spusti stepenicu niše. Možda će odatle odskočiti i do dresa Crvene zvezde. Možda ga Marko Neđić namesti, jer i u Ljutice Bogdana i u srpskom fudbalu je hroničano na snazi deficit momaka takve eksplozije i brzine.

Budućnost Veljka Vukojevića je neizvesna, jer je ponovo na početku puta, ali ima jedan mali u odbrani na koga bi sportski sektor crveno-belih mogao da obrati pažnju. Nije toliko bio eksploatisan kao njegov parnjak iz omladinskih dana Veljko Milosavljević za koga se znalo da će brzo „u rupu“, ali Stefan Gudelj je jedan od najprijatnijih iznenađenja Neđiđeve odgajvačnice rasnih štenaca.

Reprezentativac Bosne i Hercegovine je tiho došao u Crvenu zvezdu i polako se privikavao na svetla velikog grada i opojne mirise velikog kluba. Nije bio  ekstremno dobar u Ligi šampiona za mlade, ali se videlo da će živati od fudbala. Ne možda od Crvene zvezde, ali da će biti ozbiljan profesionalac. U derbijima protiv Partizana je bio jedan od najboljih...

Ali u mečevima Kupa Srbije kao da je želeo svima da pokaže da je urođenim kvalitetima pridružio set sposobnosti koji moraju da budu sastavni deo štopera Crvene zvezde. Pogledajte, primera radi, pas Stefana Gudelja za Aleksu Damjanovića.. Kroz dve linije protivničkog tima uspeo je da provuče vertikalnu loptu. I nije to bio izolovan slučaj, slične stvari radio je Gudelj i protiv niškog Radničkog.

Stacioniran na mestu levog štopera nije za direktnog rivala imao igrača dostojnog Lige Evrope ili Lige šampiona. Međutim, prilično je lako neutralisao Babakara, napadač koji je nešto iznad proseka Mozzart Bet Superlige. To dovoljno govori koliko je napredovao Gudelj u odnosu na omladinske dane.

Zvezdina odbrana prolazi kroz težak period. Nisu se nametnuli ni Učena, ni Rodrigao kao pouzdane opcije, realno je da Stefan Leković uskoro ode. Možda je dugoročno rešenje tu pred očima direktora Crvene zvezde. Na njima je da preseku.

To kako igra Stefan Gudelj u poslednjih nekoliko meseci je nagoveštaj da o njemu  možda treba razmisliti.