Brašanac: Uživao sam da gledam Čelsi zbog Lamparda
.jpg.webp)
.jpg.webp)
Vreme čitanja: 4min | pet. 12.09.25. | 12:44
Novi vezista Malage o letu bez kluba, novoj sredini, odrastanju pod bombama i sportskim uzorima
Spreman je Darko Brašanac da opet igra fudbal. Nije ga bilo na terenu od 24. maja kad je sa Leganesom dočekao Valjadolid na oproštaju madridskog kluba od La lige, kasnije je kao slobodan agent tražio novu sredinu i napokon je našao tako što je pre nekoliko dana stigao u Malagu.
Moglo bi da se desi da već ove subote, na gostovanju Ueski, zabeleži prve minute u ekipu iz Andaluzije, jer uverava da ga to što nije imao klub nije sprečilo da brine o telu na način. Iako je u svim ekipama u kojima je bio, a evo već je devet godina u Španiji, važio za momka koji „jede“ kilometre.
Izabrane vesti
Samo što je sad propustio pripremni period.
„Prvi put sam se našao u ovoj situaciji. Uradio sam to na svoj način, pitao sam saigrače koji su bili u sličnim pozicijama. Oblikovao sam svoje pripreme, radio u teretani i pratio rad kakav sam imao godinama u Osasuni. Bio sam na terenu od ponedeljka do subote. Imao sam dobre uslove, čak i subotom, jer sam želeo da simuliram stvarno opterećenje utakmica. Od 7. jula sam u procesu, jer nisam želeo da dođem u klub i da mu onda bude potrebno mesec dana kako bih se uklopio“, realno govori srpski vezista za Radio Marku.
Nekadašnjem kapitenu Partizana ne smeta što su ga mediji na Pirinejima krstili B opcijom Malage.
„Nikada nisam razmišljao o tome. Fokusiran sam na svoj posao, na trening iz dana u dan. Pošto sam veteran, pokušavam da razgovaram sa mlađima, da ih nečemu naučim u svlačionici. Takve stvari se uvek dešavaju u fudbalu. Ponekad je igrač druga opcija, a ponekad je to klub. Što se tiče mog dolaska, sve se desilo veoma brzo. Imao sam mnogo poziva, ali smo sve finalizovali za samo nekoliko dana. Poznajući Malagu i Španiju, to je upečatljivo. Igrao sam ovde dva puta u Prvoj ligi i svideo mi se stadion. Sećam se da je uvek bio krcat. Sada sam uzbuđen što ću svakog drugog vikenda i biti u prilici da igram na njemu“.
I to kao igrač Malage sa najviše utakmica La lige u nogama. U dresovima Betisa, Alavesa, Osasune i Leganesa skupio ih je 211
„Siguran sam da mi iskustvo stečeno u La ligi može pomoći... Ima mnogo veoma teških terena z aigru u Primeri, poput El Sadara. Ne znaš kakvu ćeš utakmicu dobiti. Ili ti Hetafe dolazi kod kuće i oni su veoma intenzivni, dobri su, dobijaju duele. Ako je Druga liga teška, u Prvoj ligi imaš još jedan trenutak da razmisliš o svemu. Znam da je kliše, ali je istina. Zadovoljan sam kako se osećam. Ova nedelja mi je pomogla da se povežem sa timom. Osećam se odlično, spreman sam za sve što Pelisie traži od mene. Dopala mi se njegova vizija, kao što mi se sviđa i jedinstvo saigrača“.
Iako je odomaćen u Španiji, novinari često zapitkuju rođenog Čajetinca o njegovim počecima i periodu odrastanja u Srbiji pred kraj devedesetih.
„Želeo sam da budem igrač zbog starijeg brata. Počeo sam sa šest godina u svom rodnom grad i sve do 12. godine, kada sam počeo da igram za reprezentaciju. Partizan me je zvao. Preselio sam se tamo sa 13 godina. Bilo je daleko od mog rodnog grada, oko četiri sata vožnje, ali je bilo drugačije vreme. Imali smo sve odmah pored mesta prebivališta. Trenirali smo pored, a naša škola je bila blizu. Onda sam se sa 18 godina pridružio prvom timu. Posle pozajmice (Smederevo, op. au), vratio sam se u Partizan. Mogao sam da nosim traku i igram u Evropi veoma mlad“.
A pre stasavanja među crno-belima bio je period bombardovanja.
„Imao sam veoma srećno detinjstvo. Ne sećam se rata kao traumatičnog. Sada kada sam otac, bilo bi mi teže. Mi smo zemlja koja, nekoliko dana posle bombardovanja, nastavila da živi. Ako bi digli u vazduh most, ljudi bi odlazili da brane drugi. Tokom rata, imao sam sedam godina i nisam mnogo razumeo. Svi smo videli kako bombe padaj, ne možeš se izolovati iz tih okolnosti, ali smo brzo počeli da živimo normalno. Ništa ozbiljno se nije dešavalo oko mene. Imao sam normalno detinjstvo, često sam igrao fudbal. Mi smo zemlja orijentisana na sport. Osvajali smo olimpijske medalje u odbojci, vaterpolu i košarci dok se sve pomenuto dešavalo“.
Takva sportska nacija izendrila je i najboljeg tenisera svih vremena, zbog čega ga Darko Brašanac posmatra kao uzora.
„Novak Đoković mi je impresivan. Mentalitet mu je neverovatan. Nisam ga doduše upoznao. Naravno, ugledam se i na svoju porodicu, ali kada je reč o fudbalu – Frenk Lampard. Uživao sam da gledam Čelsi zbog njega. Bio je kapiten, postizao je mnogo golova. Volim igrače poput Inijeste, Modrića i Pedrija. Deluje da je sve što rade lako, ali nije, samo oni učine da stvari deluju tako. Kada je reč o srpskim fudbalerima – Nemanja Vidić. Nema mrlju u karijeri. Što se tiče fudbalera protiv koga mi je bilo najteže da igram, to je Mateo Kovačić. Zaista me je iznenadio. Nije igrao mnogo u Real Madridu, ali je neverovatno dobar i brz. Najbolji sa kojima sam igrao su verovatno Hokain i Ruben Kastro. Kao i Adrian Lopez“, prisetio se iskusni srpski vezista.
.jpg.webp)
.jpg.webp)
