Đ. PetrinjacAlhemija Pedra Martineza: Od Andore, Manrese i ispadanja iz lige do samog evropskog vrha
Vreme čitanja: 5min | čet. 14.05.26. | 10:43
Slepi miševi su ostvarili istorijski uspeh i plasirali se na fajnal-for Evrolige izbacivši Panatinaikos. Projekat Valensije započeo je pre dve godine, kada je u klub vraćen čovek sa vizijom, a glavna pojačanja su bili igrači iz osrednjih španskih ekipa
Da su vizija, sistem i poverenje važniji od besomučnog sipanja novca u tim koji deluje kao rupa bez dna, pokazala je Valensija. Tim koji su mnogi pre početka sezone videli daleko ispod 10 prvoplasiranih ekipa u Evroligi utišao je nevernike i preko mnogostruko skupljeg Panatinaikosa stigao do fajnal-fora elitnog takmičenja.
Ako je i bilo, sada definitivno više nema dileme da je Pedro Martinez zasluženo poneo priznanje za najboljeg trenera na Starom kontinentu, a njegove alhemičarske sposobnosti i stvaralački duh ostaće zapisane u knjigama košarkaške istorije kao redak primer da je moguće doći do uspeha u eri u kojoj se sve gleda kroz novac, a kvalitet igrače se posmatra pogrešno ekvivalentnom broju nula koje im ležu na bankovni račun.
Izabrane vesti
Nije se ova Valensija stvorila preko noći, naprotiv. Iza celog projekta stoji vlasnik Slepih miševa Huan Roiđ koji je daleko pre svega ovoga pričao o tome kako želi Valensiju da dovede na evropski tron, a celokupan ciklus počeo je još pre dve godine.
Prvi čovek Slepih miševa znao je da ako želi uspeh na kormilo ekipe mora da vrati Pedra Martineza, čoveka koji je Valensiji doneo jedinu titulu prvaka Španije u istoriji kluba i da mu odrešene ruke kada je reč o selektiranju ekipe. Tako je i bilo, iako su mnogi sumnjičavo gledali u poteze koje je iskusni stručnjak povlačio.
Odlučeno je lane da se napravi predah od Evrolige, da se odigra sezona u Evrokupu, a Martinezu nisu bila potrebna skupocena pojačanja, već oni momci za koje je verovao da će se najbolje uklopiti u sistem. Stigli su u klub do tada prilično anonimni i poznati samo zaljubljenicima u Endesa ligu Žan Montero i Branku Badio. Obojica su angažovani na insistiranje Pedra Martineza, koji je za njih imao plan da u bližoj budućnosti postanu lideri ekipe.
Sumnjičavo se gledalo na to što su glavne akvizicije doskorašnji igrači Andore (Montero) i Manrese (Badio), jer su to timovi daleko od onoga čemu je Valensija težila, ali vlasnik Huan Roiđ i strateg Slepih miševa se nisu obazirali na kritike. Istina, čak i ovako podmlađena Valensija je važila prošle sezone za jednog od glavnih favorita za osvajanje Evrokupa, ali španski tim nije uspeo da prigrli ovaj trofej peti put u svojoj istoriji.
Bez obzira, nije ovakav razvoj događaja uticao na kurs na kojem se nalazila Valensija, jer je njen brod plovio u dobrom smeru. Priče o krovu Evrope kao krajnjem cilju postale su sve glasnije proteklog leta, kada je rečeno da se španski klub posle godinu dana pauze vraća u evropsko elitno takmičenje, a prelazni rok u kojem nije bilo velikih imena ponovo je praćen uz skepsu i podsmeh. Dok su evroligaški klubovi mahali milionima, velikim imenima iz NBA lige i preplaćenim veteranima, Valensija je radila u miru i kupila one igrače koje su mnogi proglasili otpacima ili mačkama u džaku. Jedina dva imena koja su stigla direktno iz elitnog takmičenja jesu Darius Tompson, koji je imao razočaravajuću sezonu u Efesu i centar fenjeraša Asvela Nil Sako.
Ostatak rostera popunjen je igračima sa skromnijim CV-ijem, pa je tako iz Darušafake koja je ispala iz turske Super lige doveden Omari Mur, dok su u paketu iz Unikahe stigli Kameron Tejlor i Jankuba Sima. To je bilo sve od pojačanja, dok je doselekcija napravljena potpisom Brekstona Kija iz razvojne lige, koji je dog ga Pedro Martinez nije uzeo pod svoje više ličio na bambija na ledu, nego na nekog ko je potpisivao za NBA klubove.
KLADI SE NA POENE IGRAČA ACB LIGE
Da su stvari kliknule u Valensiji znalo se već u ranoj fazi sezone kada je osvojen španski Superkup na kojem se do trofeja stiglo bez gotovo cele prve petorke, ali je na njemu zablistao mladi Serhio de Larea, koji je proglašen za MVP-ja. Na ovaj rezultat nadovezao se odličan start u Evroligi i potpuno neočekivano vrh tabele u elitnom takmičenju držala je upravo Valensija. Prolazila su kola, nedelje, meseci, a svi su pričali kako je samo pitanje vremena kada će četa Pedra Martineza da padne u formi, slomi se pod pritiskom, pa čak je bilo i onih koji su išli toliko daleko da su pričali kako će Slepi miševi ispasti izvan plej-in zone.
Međutim, ništa od toga se nije desilo. Valensija ne da nije doživela pad, već je igrala najkonstantnije od svih timova u elitnom karavanu i praktično do poslednjeg kola bila u trci da u plej-of uđe sa liderske pozicije. Sve što su Pedro Martinez i njegovi izabranici uradili tokom sezone kao da nije bilo dovoljno da se nevernici razuvere. Najavljivala se popularna metla od Panatinaikosa, tima u koji je bahati Dimitris Janakopulos skrkao ko zna koliko desetina miliona Evra. Poveli su Zeleni s 2:0 u seriji, oba puta nadigrali Valensiju Roiđ areni, a bahato ponašanje Janakopulosa i trenera Ergina Atamana je preraslo u svojevrsnu sportsku kletvu da po pravdi dalje ne može klub čiji se lideri tako ponašaju.
Valensija ne da je odgovorila, već je u dva navrata u rekordnom roku ispraznila OAKA areni (mesto gde se održava fajnal-for), a po terenu su plesali oni u koje se prošlog leta sumnjalo kada su došli na insistiranje Pedra Martineza. Žan Montero i Branku Badio izrasli su u najbolji, najubitačniji i verovatno najtraženiji bekovski par Evrolige, a od njihove oštrice stradao je Panatinaikos i sigurno da nikom u zelenom taboru nije bilo prijatno što se serija vraća u Roiđ arenu.
Klima se potpuno promenila. Valensija više nije bila autsajder, iako je Ataman nastavio sa neukusnim izjavama da sve zavisi od njega i njegovih igrača. Od starta utakmice se videla rešenost Slepih miševa da nadobudnim Atinjanima, koji su imali stav kao da je fajnal-for rezervisan za njih, vrate sa kamatom za ponašanje, uvrede, pretnje, potcenjivanje... Ostaće za anale slika koju je sinoć video milionski auditorijum i na kojoj Ergin Ataman bespomoćno sedi, dok gleda Valensiju kako grabi ka trijumfu. Pognute glave momaka u zelenom i slavlje evropske košarkaške Pepeljuge nije nikakva osveta, ali jeste pobeda i podsetnik za sve one da nema vreće novca koja ubacuje loptu u koš, već da je ideja važna.
Rekao je Huan Roiđ da je cilj da Valensija bude prvak Evrope. Pričali su mnogi pre i tokom sezone da je sve osim fajnal-fora Evrolige neuspeh, ali jedno su prazne reči, a nešto potpuno drugačije vizija u kojoj nema pojedinca, već tim diše kao jedan.
Nije ostalo još mnogo do fajnal-fora u Atini, svega osam dana, a smeju li svi oni koji su skeptično gledali u Valensiju da se sada opklade da Pedro Martinez, Žan Montero, Branku Badio, Kameron Tejlor i ostali na kraju zaista neće zaokružiti ovu priču, koja će bez dileme jednog dana biti ovekovečena na filmskom platnu.