Brazilci imaju problem – samo Srbija i Hrvatska nisu bile njegov deo u poslednjih 20 godina

(Od izveštača Mozzart Sporta iz Katara)

Kada je Ronaldo u finalu u Jokohami pre 20 godina dva puta matirao Olivera Kana i pečatirao „pentu“ izgledalo je da će brazilska dominacija svetskim fudbalom potrajati. Bili su prejaki, a nadolazile su i nove generacije predvođene Kakom, Adrijanom, Robinjom, Alvesom...

Ispostaviće se da je to bila poslednja titula Brazila i da se sada nalaze pred sličnom pauzom kao kada su od odlaska Pelea čekali 24 godine na sledeću svetsku titulu. Ako ne osvoje ovaj Mundijal, izjednačiće tu neslavnu pauzu.

I dok su neke ranije brazilske generacije predstavljale strah i trepet za evropski fudbal, ove nove kao da su navukle neku vrstu prokletstva protiv Evropljana. Od tog finalnog trijumfa nad Nemačkom u Japanu, Selesao je igrao na još četiri Mundijala i protiv evropskih selekcija ima samo tri pobede za 20 godina!

Dve nad Hrvatskom i jednu nad Srbijom. Ili im „jugovići“ jedini leže, ili možda nismo deo Evrope kako nekad čujemo na televiziji...

Šalu na stranu, ali Brazil zaista ima taj „evropski“ problem. Iz prvenstva u prvenstvo sve teže izlazi na kraj sa evropskim reprezentacijama. Ako se setimo kako su nekad Ronaldo i drugari gazili evropske selekcije i kako to izgleda sada, razlika je velika.

SRBIJA – TIM ZA BRAZIL: Bez Mitra, razmišlja se o prekomandi Lazovića i Gudelja, opcija je i Ilić

Ozbiljna arogancija Brazilaca dan pred meč – o Srbiji dve prazne rečenice

BRAZIL: Beton pozadi i čopor mladih lavova oko nikad jačeg Nejmara ruše evropsko prokletstvo

Primera radi Brazilci su na Mundijalima 1994, 1998. i 2002. zabeležili čak 13 pobeda nad Evropljanima (računajući i penale), a na sledeća četiri samo pomenute tri nad dve balkanske selekcije.

Brazil je Mundijal 2006. otvorio pobedom nad Hrvatskom od samo 1:0. Selesao je bio aktuelni svetski prvak, imao čak i jači tim nego četiri godine ranije u Japanu i Koreji. Ronaldu, Ronaldinju, Karlosu, Kafuu su se priključili tada već fantastični Kaka (četiri godine ranije imao epizodnu ulogu), nezaustavljivi Adrijano, pretalentovani Robinjo, iskusniji Ze Roberto i Emerson koji su propustili prethodni Mundijal, Dida koji je u međuvremenu prešao put od rezerve do jednog od najboljih golmana sveta, bombarder Žuninjo...

Delovalo je na papiru kao Drim tim koji ledi krv u žilama. Hrvati su bili unapred prežaljeni.

Ali Hrvatska je tada sa skromnim timom pokazala šta znače organizacija, fokus i požrtvovanost. Taj zvezdani Brazil je do 40. minuta bio bez šanse i jedina rupa koja se otvorila, oni su je iskoristili kada se Kaka namestio na 20 metara i pogodio. I posle toga su Hrvati bili ravnopravan rival, promašili i dobru šansu za izjednačenje, da bi na kraju naterali Brazil da brani minimalac. Videlo se koliko je veliki pritisak na Selesao na otvarajućim utakmicama i koliko Evropljani mogu da ih stave u problem.

Sledeća evropska selekcija na tom Mundijalu sa kojom se sastao Brazil je bila Francuska u četvrtfinalu, i tu je bio kraj za tadašnjeg šampiona. Zidanova simultanka za sva vremena, defanzivni doktorat Patrika Vijere i egzekucija Tjerija Anrija su poslali Brazilce kući.

Na narednom Mundijalu u Južnoj Africi su od Evropljana prvo naleteli na Portugalce i odigrali remi bez golova, a onda na Holanđane u četvrtfinalu i ispali su. Doduše taj Dungin Brazil nije baš ulivao strah kao prethodna dva, jer već nije bilo Ronalda, Ronaldinja, Karlosa, Kafua, Adrijana... Dva gola Veslija Snajdera i crveni karton Felipea Mela su ih poslali kući.

Sledeća i najveća šansa je bio Mundijal na svom terenu. Sve je bilo spremno za veliko slavlje, iskupljenje za Marakanaso 1950. godine, a prva prepreka je opet bila Hrvatska. Na otvaranju u Sao Paulu, Hrvati su opet zagorčali životu Selesau. Vodili su posle 10 minuta igre i slomljeni su tek izuzetno domaćinskim i spornim penalom u 77. minutu.

Nije Brazil naišao na evropsku selekciju sve do polufinala, a onda je protiv Nemaca utrčao u minsko polje i odleteo u vazduh – epohalnih 1:7! Šok posle najtežeg poraza u istoriji se odrazio i u meču za treće mesto protiv Holandije – 0:3.

Na prethodnom Mundijalu im je žreb dodelio dve evropske selekcije u grupu. Švajcarsku i Srbiju. I opet su razočarali na Premijeri, Švajcarska je osvojila bod (1:1), da bi Brazil u poslednjem kolu ipak skinuo jedan evropski skalp i savldao demoralisanu Srbiju (2:0). Posle pobede nad Meksikom u osmini finala, sačekao ih je novi evropski izazov u četvrtfinalu. I novi neuspeh – 1:2 protiv Belgije.

Zanimljivo je da Brazil četri i po godine nije odigrao izbegavao i prijateljske mečeve protiv evropskih reprezentacija već je birao rivale iz Afrike, Azije, Severne i Južne Amerike. Samo jedan meč u poslednje četiri i po godine su Brazilci odigrali protiv Evropljana. Prijateljski duel protiv Čeha u Pragu koji su dobili 3:1.

Selektor Tite kao da pokušava nešto da sakrije...

„Koja je poenta dati pet komada Tunisu ili pobediti Južnu Koreju? Koja je poenta ako ne možemo da se odmerimo sa glavnim rivalima? A to su Evropljani koji su osvojili poslednja četiri Svetska prvenstva. Poslednjih nekoliko puta smo eliminisani od Evropljana“, rekao je za brazilske medije Paulo Cezar Kažu, član šampionske Peleove generacije sa Mundijala 1970. godine.

Međutim, glupo bi bilo reći da Brazilci nemaju evropsko iskustvo ili da je fudbal na Starom kontinentu neka vrsta nepoznanice za njih. Čak 22 od 26 fudbalera igraju u evropskim klubovima.

„Selektori pre nas, Dunga i Menezes, voleli su da zakazuju prijateljske mečeve sa jakim evropskim reprezentacijama. I mi smo pre Mundijala 2018. igrali protiv Nemačke, Engleske i Hrvatske. I ne znam kakvog je to uticaja imalo. Tačnije, nije ga bilo. Naravno da znamo i gledamo igrače poput Vlahovića u Juventusu i Mitrovića u Fulamu. To nisu nepoznanice“, rekao je Titeov prvi pomoćnik Kleber Šavijer.

Najviše vremena od Brazilaca je u Evropi proveo Dani Alves – 17,5 godina. Ederson, Danilo, Aleks Sandro, Markinjos i Fabinjo su u Evropi preko 10 godina, a Nejmar, Fred i Kazemiro skoro 10. Najkraće je u Evropi krilni napadač Entoni koji je došao iz Brazila pre dve i po godine.

„S obzirom da većina naših igrača igra u Evropi, navikli smo se na tu ideju i stil fudbala. Zato nam nije bilo važno da igramo prijateljske mečeve sa Evropljanima. Ranije je bila ta potreba da se odmeravamo sa drugačijim idejama i školama fudbala, ali sada to više nije potrebno. Više smo nego spremni da se suočimo sa Evropljanima“, rekao je brazilski bek Danilo.

Ipak, rezultati ne govore da je Brazil baš pronikao u sve tajne evropskih reprezentacija.

Kada se na sve to doda da Selesao imao porođajne muke na otvarajućim mečevima u poslednjih 20 godina (pored dva pomenuta meča protiv Hrvatske i remija sa Švajcarskom, tu je i tesna pobeda nad Severnom Korejom), jer je pritisak na njih najveći u svetu fudbala, nisu to loši signali za reprezentaciju Srbije - može se do iznenađenja protiv prvog favorita takmičenja.