Buenos Ajres - fudbalska prestonica sveta (III deo): Borba za elitu, Tigrovi iz San Fernanda ili Kamiondžije iz Barakasa?

Godinama unazad, veliku pažnju fudbalske javnosti u Argentini, pored proglašavanja šampiona za datu sezonu, privlači i promicija klubova u najjači rang takmičenja. Iako su se građanski ratovi u ovoj južnoameričkoj državi okončali pre nešto više od 200 godina, podela na unutariste i federaliste i dalje je osetna u društvu. Naročito je prisutna u fudbalu, najpopularnijoj i najzastupljenijoj igri u zemlji Gaučosa. Uvek su postojale čarke, prepucavanja, smicalice i bez pardona teške reči, pa i fizički sukobi na relaciji između klubova iz prestoničkog distrikta i onih iz ostatka države.

U najjačoj kategoriji takvi slučajevi su retki, ima ih ali su zaista retki, jer više od pola veka, od kada klubovi iz unutrašnjosti učestvuju u borbi za nacionalnu titulu, nijednom nisu uspeli da je preotmu iz ruku onih klubova koji su direktno povezani sa AFA (Fudbalskim savezom Argentine). Velikanima su se uglavnom suprostavljali isti ti velikani, sa povremenim upadima onih koji večito pretenduju na proširenje grupe odabranih, ali to je već višedecenijska debata kojoj se ne nazire skoriji kraj. Međutim, kada je u pitanju drugi rang takmičenja, Primera B Nacional, situacija se drastično menja, jer je odnos prestoničkih i klubova iz unutrašnjosti gotovo ujednačen. Neretko se dešava da se ekipe iz ostatka Argentine sukobe u okršaju za plasman u elitni rang, kao što je to bio slučaj protekle sezone kada su za direktnu promociju odlučivali Sarmiento iz Hunina i Estudijantes iz Rio Kvarta.

01.10: (2,00) Tigre (3,15) Barakas Sentral (3,80)

Ove godine, situacija je totalno suprotna, za direktan plasman u najjači rang argentinskog fudbala sukobljavaju dve prestoničke ekipe. Za građane Buenos Ajresa to nije obična utakmica. Ona svakako nije obična jer samom pobedniku mnogo donosi, ali za Portenjose, kako popularno oslovljavaju stanovnike ove metropole, ovakav duel izaziva veliku pažnju zbog mnogo čega još. Ponekad čak i veću od samog proglašavanja šampiona. Kada imena suprotstavljenih gradskih strana postanu poznata, istog dana i noći u kafićima, barovima i tavernama širom grada počinju duge debate i može se čuti veliki broja pitanja koji ovaj duel nosi za sobom. Jer kako smo naglasili, ovo nije obična promocija, ovo je nešto mnogo važnije.

Da bi smo vam dočarali misli jednog prosečnog Portenjosa, pokušaćemo da vam iznesemo delić onoga što se vrzma u njegovoj glavi pred ovakav susrete. Pitanja, bezbroj pitanja. Da li je to novajalija ili povratnik u elitu? Da li se centralni deo grada pojačava za još jedan klub u najjačem rangu, ili će on povećati broj učesnika iz šire gradske zone? Ako jeste, onda iz koje zone? Severne, zapadne ili južne? Iz kog kraja? Da li se njegovom promocijom obnavljaju neka stara rivalstva, ili pak, neki prijateljski odnosi? Koliki im je broj pristalica i da li su među opasnijima u gradu?

Pravi košmar, zar ne? A da ne spominjemo šta to predstavlja za organe reda u ovom gradu...

Buenos Ajres – fudbalska prestonica sveta: Upoznajte Ituzaingo i Ekskurzionistas, omiljeni klub Emira Kusturice

Buenos Ajres – fudbalska prestonica sveta (II deo): Mali gigant iz Kabaljita i plesači Kandomberosa

Ono što vam mi donosimo u daljem tekstu jesu odgovori na sva gore pomenuta pitanja, ali i mnogo više od toga. Pa da krenemo redom. Od početka. Klubovi koji će se ove sezone boriti za direktnu promociju u Primera diviziju su Tigre i Barakas Sentral, inače prvoplasirani iz dveju zona A i B. Ko god od ova dva tima da izbori promociju, biće okarakterisan kao povratnik u elitnu kategoriju. Za Tigrove iz San Fernanda, bio bi to povratak posle dve sezone provedene u Nasional B ligi i obnavljanje velikog rivalstva sa Platenseom kroz sukob poznat kao Klasiko severne zone. Sa druge strane to bi za Kamiondžije iz Barakasa značilo povratak na najjaču klupsku smotru posle gotovo čitavog jednog veka, ali i obnovu prijateljstva sa najbližim susedom, Urakanom.

Iako smo iste noći saznali imena rivala u jednom od najbitnijih fudbalskih mečeva na argentiskom tlu, prvi poznati učesnik velikog finala bio je Brakas Sentral. S toga, njemu dajemo prednostu u ovom predstavljanju.

Vozač kamiona, Felipe Kampora, osnovao je Klub Atletico Barakas Sentral 5. aprila 1904. godine. Tada se zvao Barakas Sentral del Sud. Njegovo ime potiče od naziva jednog od kvartova Buenos Ajresa, gde se klub i danas nalazi. Inače to je četvrt koja se pruža kroz jugoistočni deo grada do obale reke Riačueljo. Samo ime Barakas potiče od reči ''baraka''. U 18. veku naselje je počelo da raste na obalama reke kao robovska četvrt i područje gde su se prerađivali stočni proizvodi. Tokom većine 19. veka bario je bio dom nekim od najbogatijih porodica u gradu. Međutim, izbijanjem epidemije žute groznice 1871. godine koja je zahvatila mnoge južne krajeve grada, prisilila je većinu bogatog stanovništva da se preseli na sever, ostavljajući kraj da postane oblast radničke klase koja ostaje do danas. Krajem 19. i početkom 20. veka četvrt naseljavaju evropski migranti iz Španije i Italije, a sa njima je stigla i velika grupa jevrejskog stanovništva. Njihovim dolaskom u kraju počinju da se otvaraju mnoge fabrike za preradu tekstila, kao i fabrike za proizvodnju čokolade i mnoge manje za proizvodnju i preradu kafe. Većina ovih fabrika zatvorena je tokom osamdesetih godina 20. veka, čime su nekadašnje industrijske oblasti pretvorene u stambene četvrti.

Osnivač Felipe Kampora sproveo je zamišljeni projekat i postao prvi predsednik kluba. Tokom prvih godina, svi članovi kluba davali svaki po 75 centi sve do 1906. godine kao mesečnu članarinu. Godine 1911. Barakas se pridružio Argentinskom fudbalskom savezu pod imenom Vila Soldati, a već iduće unapređen je iz trećeg u drugi rang takmičenja, Intermedija (Srednju) diviziju u kojoj je za svog prvog rivala 15. decembra 1912. imao upravo Tigre. Krajem 1919. postao je šampion srednje divizije argentinskog fudbala čime se po prvi puta našao u najvišem rangu argentinskog fudbala. Između 1920. i 1930. još u vremenima amaterizma Barakas Sentral je bio član Prve divizije. Od 1931. do 1934. godine, sa počecima profesionalizma, po treći put je došlo do raskola fudbalskog saveza, a Barakas je ostao u zvaničnom AFA savezu, gde su klubovi nastavili da se takmiče u amaterskoj formi. Godine 1932. osvojio je drugo mesto na prvenstvu pomenutog Saveza, iza svog najvećeg i klasičnog rivala Sportivo Barakasa, što je njegov najbolji plasman u istoriji, a od 1935. godine, sa ujedinjenjem disidentskog profesionalnog turnira i AFA, nastavio je da se takmiči u Drugoj diviziji pošto su svi amaterski timovi ispali u drugu ligu.

Krajem decenije tridesetih godina prošlog veka Barakas je bio blizu da ponovo prođe u prvu ligu, igrajući kvalifikacioni turnir koji je na kraju osvojio Banfild pošto su Barakas i Ol Bojsi završili na drugom mestu. Tim nije mogao da izbegne ispadanje 1941. gde je ostao u trećoj ligi (Primera C) do 1944. kada se vratio u drugi rang takmičenja.

Park u Barakasu (©Wikipedia)

Početkom 1948. AFA je preduzela restrukturiranje takmičenja, uvodeći A, B, C i D divizije. Klubovi koji će učestvovati u C i D diviziji su uglavnom bili oni koji nisu ispunjavali uslove za stadion, po izboru Argentinskog fudbalskog saveza, Barakas je ponovo završio u C diviziji zajedno sa Ol Bojsima, Defensores de Belgranom i Estudijantesom iz Buenos Ajresa. Od 1950. do 1970. godine, klub je igrao u Primeri C, a sredinom osamdesetih i drugom reformom argentinskog fudbalskog sistema sprovedenom 1986 godine, završili su u najnižoj kategoriji Primeri D, sada kao petom rangu i sa sufiksom Metropolitano. Ulaskom u poslednju dekadu 20. veka Kamiondžije su izborile plasman u Primeru C Metro, gde su taborile čitavih 20 godina, sve do sezone 2010/11 kada su se konačno popele do trećeg nivoa, Primere B Metro. U trenutni rang, iz kojeg pokušavaju da se posle gotovo jednog veka dokopaju najviše kategorije, dospeli su pre dve godine i to ubedljivo kao prvoplasirani sa 10 bodova prednosti u odnosu na prvog pratioca Atlantu.

Stadion Sentrala nalazi u naselju Barakas u Buenos Ajresu, na raskrsnici ulica Olavaria i Luna, nekoliko metara od železničke pruge Belgrano Sur. Nazvan je po Klaudiju Fabijanu Čikiju Tapiji, lideru i predsedniku kluba s početka 21. veka i aktuelnom predsedniku Argentinskog fudbalskog saveza. Treba napomenuti da je u ovoj instituciji aktuelni šef AFA tokom mladosti načinio svoje prve fudbalske korake. To je jedan od najstarijih stadiona u gradu. Svečano je otvoren 1916. godine i do 1970. godine zadržao je gotovo isključivo drvenu konstrukciju. Te godine je demontirana tribina za goste i ostale su samo četiri betonske koje prolaze duž tri od četiri strane terena. Pored toga, uklonjen je krov u engleskom stilu sa lokalne galerije. Jedna od većih rekonstrukcija dogodila se 2006. godine na strana terena predviđenoj za goste, kada je otvorena nova betonska tribina, a 2011. godine predstavljena je i nova natkrivena tribina za domaću publiku, gde se na njenom vrhu nalazi sektor za medije, koji uključuje 8 kabina za TV i radio prenos. Lokacija ovog stadiona je u neposrednoj blizini i to na samo oko 30 metara udaljenosti od stadiona "Tomas Adolfo Duko", kluba Atletiko Urakan , sa kojim Barakas ima dugogodišnje prijateljske odnose.

Sa druge strane, nalazi se Klub Atletiko Tigre, kojeg je 3. avgusta 1902, osnovala grupa od dvanaest entuzijasta, predvođenih Hozeom Delađovanom, koja se sastala u njegovoj kući u Končasu (ranije ime za opštinu Tigre), jednom od severnih partida velikog Buenos Ajresa, sa ciljem da osnuju sportski klub. Ime koje je dato novoformiranoj fudbalskoj instituciji bilo je „Klub Atletico Huventud del Tigre“, a Delađiovana je izabran za njenog prvog predsednika. Godine 1911. tim se priključio Argentinskom fudbalskom savezu kako bi mogao da se takmiči na zvaničnim turnirima. Do tada je ustanova promenila ime u „Klub Atletiko de Tigre“. Kada je 1912 godine došlo do prvog raskola u savezu i do osnivnja disidentskog Fudbalskog Federativnog Saveza, kojem se Tigre pridružio i upravo od tada tim je počeo da nosi danas nadaleko prepoznatljivu prugastu plavu i crvenu uniformu.

Tigre je debitovao u Primeri, najvišoj ligi argentinskog fudbala, 1. maja 1913. protiv Portenja, u meču koji je završen nerešenim rezultatom 0:0. Svoje domaće utakmice igrao je na terenu koji se nekada nalazio u ulici Roča, blizu reke Rekonkista u Rinkon de Milbergu. Godine 1931. stvorena je prva profesionalna liga Argentine. Pod profesionalizmom, Tigre je debitovao 31. maja 1931. protiv San Lorenca na stadionu Vijeho Gasometro u Boedu, a sastav iz Končasa izgubio je rezultatom 4:2. U sezoni 1934. smanjenje broja timova Primere dovelo je do ispadanja kluba u Drugu ligu. To je značilo da je Tigre napustio prvu diviziju posle 21 uzastopne sezone.

Transparent navijača Tigresa (©AFP)

U oktobru 1944. klub je pred prepunim tribinama novog stadiona primio tadašnjeg potpredsednika Argentine, pukovnika Huana Dominga Perona. Predsednik kluba, Mario Pioti, imenovao je Perona, inače priznatog navijača kluba, za „počasnog predsednika“. Naredne godine Tigre je osvojio šampionat Druge divizije, što je omogućilo klubu da se vrati u Primeru gde je ostao na vrhunskom nivou nekoliko sezona pre nego što je ponovo ispao iz lige 1950. zajedno sa Rosario Sentralom .

Tokom pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka klub je više puta ispadao i vraćao se u elitni rang, sve dok 1971. nije ispao u Primeru C. Osam godina kasnije Tigre se vratio u Primeru, sa Huanom Karlosom Lorencom kao sportskim direktorom. Jedan kuriozitet vezan za klub iz 1979 godine, dok je Tigre bio u usponu, prodao je više karata nego pojedini velikani poput Racinga, San Lorenca i Independientea . Nedugo zatim, vratio se u drugi rang. U sezoni odigranoj 1982. Godine, Tigre i San Lorenco postavili su rekord posećenosti u drugoj ligi. Za meč koji je odigran na stadionu Monumental prodato je više od 70.000 karata. Do danas i po različitim propisima AFA, teško da će ovaj rekord ikada biti oboren, što samo implicira koliki broj navijača ima ovaj klub sa severa Ajresa.

Turbulentne godine ispadanja i vraćanja kroz rangove pretvorile su se u decenije, pa se klub nije duže vreme skrašavao u nekom nivou fudbala sve do sezone 2007/08 kada se na duže vreme ustalio u Primera diviziji u kojoj će provesti narednih 13 godina i iskusiti prva internacionalna iskustva kroz Kopa Sudamerikanu gde je čak dospeo i do finala 2012 godine u kojem je poražen od brazilskog predstavnika, Sao Paula.

Iako su na kraju šampionata Primere 2018/19 završili na 6. mestu, koeficijent ukupnog učinka iz prethodne tri sezone ponovo ih je poslao u Primeru B Nasional. Ipak ta godina bila je najuspešnija u istoriji kluba jer je Tigre osvojio svoju prvu titulu, kroz Kup Superlige, pobedivši Boku Juniors sa 2:0 u finalu na stadionu "Mario Kempes". Ta pobeda je omogućila Tigreu da igra Superkup protiv Rasinga, koji ga je na kraju ipak porazio rezultatom 2:0. Naredne 2020. godine Tigre je bio jedini argentinski tim koji je igrao Kopa Libertadores , a da u tom trenutku nije bio član prve lige. Šta više, KONMEBOL je morao da promeni neka pravila, koja su se odnosila na to da drugoligaški klubovi ne mogu učestvovati u najeminentnijem klupskom takmičenju na kontinentu.

Boje sa kojima se Tigre identifikuje, Francuska plava i crvena, su one koje prate instituciju od trenutka njenog nastanka. Verzija koju su istoričari najviše prihvatili, a oko koje postoji praktično jednoglasna saglasnost, kaže da one vode poreklo od zastave švajcarskog kantona Tićino, koji se graniči sa Italijom , odakle je bio Adolfo Leber, koji je 1902. poklonio prvi komplet. košulja sa tim bojama za Hozea Delađovanu . Kao zanimljivost vredi razjasniti da je to i poreklo boja FK Barselone, pošto je i njen osnivač Žoan Gamper poreklom iz Tićina. Iz razloga što se identifikuju istim klupskim bojama, Tigre gaji intenzivno prijateljstvo sa kolumbijskim Independienteom iz Medeljina.

Slava jednog od najvećih argentinskih strelaca svih vremena, Bernabea Fereire, počela je u ovom klubu, gde je igrao tri sezone, a zatim je 1932. Prešao u River Plejt , za iznos koji je važio za najskuplji transfer na svetu do 1950 godine, što je River dovelo do nadimka "Milioner", koji taj klub nosi do danas. Za tadašnjih 35.000 pezosa (23.000 funti) postavljen je svetski rekord koji je oboren 1950. godine, kada je Derbi Kaunti kupio Džonija Morisa iz Mančester junajteda za 24.000 funti. Fereira je jedini argentinski igrač koji ima više golova nego odigranih utakmica, odnos 245 prema 249.

Navijači Tigresa (©Reuters)

S obzirom na rastuću popularnost kluba tokom godina, kao i zbog poteškoća u pristupu stadionu i nevoljnosti prestoničkih klubova da posećuju stadion "Rinkon de Milberg" u Tigreu. Posle izvesnog vremena upravni odbor kluba odlučio je da kupi nekretnine u Viktoriji, jednom od krajeva partida San Fernanda. Od prvobitno kupljene imovine, deo zemljišta je prodato za finansiranje izgradnje stadiona, zauzimajući samo dva hektara od prvobitnih 3,5. Stadion je svečano otvoren 20. septembra 1936 na prijateljskoj utakmicu sa Bokom Juniors, a danas kroz brojne rekonstrukcije i nadograđivanja ima kapacitet od 26 000 mesta.

Tigre i Barakas Sentral sastaće se noćas dugoočekivanom finalu Primere Nacional (01.10) na stadionu Florensio Sola u Banfildu, južnoj zoni Buenos Ajresa. U poslednjem ligaškom okršaju, Tigrovi koje je predvodio Dijego Martinez pobedili su San Martin iz Tukumana u La Siudadeli sa 2:0 i tako uspeli da se sa 60 poena dokopaju čelne pozicije u grupi A, dok je tim Rodolfa De Paolija sakupio 58 jedinica u grupi B, nakon što je pobedio takoće u poslednjem kolu savladao Vilu Dalmine.

Što se tiče samog sastanka, nakon nekoliko obrta da bi se definisala scena na kojoj će se odigrati finale, dogovoreno je da to bude stadion "Florensio Sola", a u užem izboru bili su još El Silindro, La Fortaleza kao i Arsenalov "Hulio Grondona". Utakmica će biti odigrana sa 100 odsto kapaciteta.

Što se samog meča tiče, u slučaju nerešenog rezultata posle isteka regularnih 90 minuta, igraće se dva produžetka od po 15 minuta. Ako rezultat i posle 120 minuta bude izjednačen, pristupiće se izvođenju jedanaesteraca.

Poslednji put ovi timovi sukobilis su se još pre 76 godina, tačnije u decembru 1945, u nekadašnjoj Primeri B, kada je klub iz Viktorije pobedio sa 5:2, i to kao gost na stadionu u Barakasu. Golove za Tigrea tada su postigli Kontreras dva puta, Peres, Galina i Lazarte, dok je za domaćeg tima Brandli pogađao u dva navrata.

(Piše: Đorđe RADONJIĆ)

ARGENTINA 2 – PLEJ-OF (FINALE)

Utorak

01.10: (2,00) Tigre (3,15) Barakas Sentral (3,80)

***Kvote su podložne promenama