Buenos Ajres – fudbalska prestonica sveta (XIII deo): Priča o Uniji Mladosti

U ovom serijalu kroz koji vas već gotovo tri godine upoznajemo sa niželigaškim klubovima glavnog grada zemlje Gaučosa, ovoga puta vas vodimo u San Migel, partido iliti opštinu u severnoj zoni Buenos Ajresa, a koji predavlja dom za dva fudbalska entiteta u Primeri C, i matični za još nekoliko u ovoj regiji grada.

San Migel je jedan od 135 okruga argentinske provincije Buenos Ajres. Nalazi se severozapadno od glavnog grada i potpuno je integrisan u urbanu aglomeraciju poznatu kao Veliki Buenos Ajres, a od centra grada udaljen je oko 30 kilometara. Partido se sastoji od pet lokalnih baria, iliti susetstva od kojih je glavni i najnaseljeniji istoimeni San Migel, pored lokaliteta pod imenima Belja Vista, Kampo de Majo, Munjiz i Santa Marija.

Nastao je 20. oktobra 1994. godine pokrajinskim zakonom Provincije Buenos Ajres iz ekstrakcije susednog partida Henerala Sarmijenta. Iz ove podele nastale su i opštine Hoze K. Paz i Malvinas Argentinas. Okrug je poznat po svojim velikim stambenim područjima, po tome što se na svojoj teritoriji nalazi Kampo de Majo sa vojnim garnizonom argentinske vojske stvorenim još 1901. godine po nalogu pukovnika Pabla Ričerija, ali i po velikim površinama listopadnih šuma.

23.55: (2,15) Ituzaingo (3,05) Huventud Unida (3,45)

Iako je istorijski veći deo okruga služio kao grad nadomak i oko Buenos Ajresa, poslednjih decenija pretvoren je u gastronomsko i rekreativno središte u severozapadnom regionu gradskog područja. Centar grada obično posećuju stanovnici susednih okruga i pokazuje ubrzani rast. Procenjuje se da ima populaciju od 328.000 stanovnika, što ga svrstava u najnaseljeniji partido u Severnoj zoni.

Grad je bio naseljen još od kraja 18. veka sa značajnom bazom francuskih, italijanskih i nemačkih doseljenika, kao i Španaca. Osnovao ga je 18. maja 1864. godine kao San Hoze del Pilar, geodetski inženjer francuskog porekla Adolfo Sourduk, iako se ubrzo nakon toga grad odvojio od matičng Pilara, kada je preimenovan u San Migel, a 13. maja 1870. dobija svoje prve dve osnovne škole, a iste godine počeli su radovi na montaži šina za izgradnju pruge Buenos Ajres-Pacifik (trenutno FCGSM), čija je trasa prelazila preko strateškog centra, te je na taj način grad ubrzao rast.

Starost temelja može se proveriti na ulicama centralnog radijusa glavnog baria San Migela, sa vekovima starim zgradama koje su još uvek očuvane. U Ulici Belgrano još uvek je delimično popločana originalna kaldrma, kao nekadašnja zanatska ulica.

Danas, San Migel ima veliki urbani centar gde se mogu primetiti velike modifikacije u dve glavne epohe, od 1970. do 2005. godine: veliki broj zgrada je izgrađeno veoma neuredno iznad 10 do 15 spratova. Veliki deo objekata s početka 20. veka porušen je radi podizanja velikih nebodera. Smeštena u ulici Busolini 1760, iza Univerziteta Makimo i novog Sudskog grada, nalazi se Astronomska opservatorija, osnovana u još decembru 1935. godine, i uvek visoko priznata od strane cele naučne zajednice. Toliko da je u svom vrhuncu važila za drugu najvažniju u Južnoj Americi i petu u svetu. Sam partido trpi peripetije neobuzdane gradnje, gde se menja fizionomija grada koji je nekada imao drvorede kao jednu od rezonantnih ekoloških ikona, koju je narušila neplanska izgradnja, s obzirom da je urađena bez konsultacija i bez ikakvog promišljanja i planiranja, odgovarajući isključivo na spekulativni interes.

San Migel je dom brojnih obrazovnih institucija, uključujući Nacionalni univerzitet Heneral Sarmijenta i parohijski Kolegio Makimo de San Jose, u kojem je Horhe Bergoljo, sadašnji papa Franja, stekao diplomu iz oblasti filozofije. Pored toga postoji oko 60 ustanova osnovnog obrazovanja početno, osnovno i srednje, i šest koledža na tercijarnom i univerzitetskom nivou.

Što se tiče stanja sa sportskog aspekta, San Migel je dom za dva kluba koja se trenutno takmiče u ligama pod ingerencijama AFA, to su Deporitov Munjiz i klub o kome ćemo nešto više reći ovim prilikom, a to je Huventud Unida. Pored toga, on je matični partido u kojem je osnovan Klub Atletiko San Migel. Pored fudbalskih klubova, on je dom i za veslački klub Belja Vista, hokejaški i ragbi klub Visentinos.

Buenos Ajres – fudbalska prestonica sveta (XII deo): Priča o Atletiko Temperliju

Buenos Ajres – fudbalska prestonica sveta (XI deo): Prelazak Anda! Priča o klubu Los Andes

Buenos Ajres – fudbalska prestonica sveta (X deo): Belgranovi zmajevi

Pod punim nazivom Sportski i društveni klub Huventud Unida je argentinski sportski entitet sa fudbalom kao najpoznatijom granom u pomenutoj delatnosti, sa sedištemu Munjizu, jednom od susedstva partida iliti opštine San Migel, koja sa nalazi u severnoj zoni Velikog Buenos Ajresa. Trenutno, učesnik je Primere C Metropolitano, četvrte po redu kategorije fudbala u Argentini kada je u pitanju regija glavnog grada i jedan je od 87 klubova koji su direktno povezani sa AFA. Klub poseduje sopstveni stadion pod nazivom Franko Mugeri kapacitete nešto više od 3.200 mesta, dok za svog najvećeg rivala smatra Deportivo Munjiz, inače klub iz istog susedstva odakle potiču i sami, a susreti ovih klubova poznatiji su pod imenom Clasico de San Miguel.

Kao što mu samo ime i govori, grupa mladih ljudi koji su se često udruživali da bi se bavili različitim aktivnostima, uključujući i fudbal, u baru pod nazivom „25 de Maio“, odlučila je da formira sportsku organizaciju Huventud Unida, koja je osnovana 6. septembra 1949. godine, tada sa upečatljivom crvenom i belom bojom kao osnovom prepoznatljivosti, a oprema u kojoj su nastupali mogla se videti u raznim izdanjima sa kombinacijom ove dve boje. Popularni nadimak kluba je ''El Lobo Rojo'' ,što bi u slobodnom prevodu značilo Crveni Vuk. Takođe klub ima svoje verne navijače koji se okupljaju pod imenom bara brava grupe ''La Barra del Lobo''.

Posle osnivanja, tim je učestvovao na turnirima stare regionalne fudbalske lige Heneral Sarmijento, gde je osvojio nekoliko titula, 1951, 1952, 1954, 1955 i 1956 godine, oblikujući ono što će postati, klub za budućnost. Već naredne decenije, sredinom pedesetih godina, interesovanja za ovaj klub počinje da raste, kao i njegov broj članova, uključuje razne sportske aktivnosti kao što su košarka, boks, odbojka i boćanje, sportovi koji se do danas nastavljaju podučavati uz mnoge druge kao što su borilačke veštine, umetničko klizanje, biciklizam, rukomet i mnoge druge stvari. Godine 1957. napravio je svoj prvi veliki skok kada se pridružio Argentinskom fudbalskom savezu. Iste godine prezentuje svoj novi stadion u San Miguelu, na raskrsni ulica Sarmiento i Azkuenaha, imenujući ga u čast bivšeg predsednika Franka Mugeria. Kasnije, sredinom devedesetih godina preimenovan je u Nestor Begni. Počevši od sezone 2014, sadašnji upravni odbor je promenio ime u Siudad de San Miguel, vraćajući mu naziv u čast opštine u kojoj se nalazi.

Dakle, prvo učešće u ligama pod ingerencijama AFA beleži 1957. godine u Primeri D tada četvrtoj kategoriji argentinskog fudbala u kojoj su nastupali trideset i četiri godine, do svoje prve promocije u Primeru C. Kao važniji rezultati u periodu od 1957. do 1991. godine vredno pomene je druga pozicija u sezoni 1980 kada se ispred njih našao Klub Atletiko Braun, ali po propozicijama takmičenja samo je prvoplasirani ostvarivao napredak u viši rang, kao i najveća pobeda u istoriju kluba nad Atlasom od čak 12:0 u sezoni 1974.

Prvu promociju u Primeru C Metropolitano, Huventud je ostvario u sezoni 1991/92 kada je ponovo završio na drugoj poziciji iza Deportivo Paragvaja, ali ovoga puta kroz baraž je uspeo da izbori viši rang. Klub ostaje u Primeri C naredne dve sezone kada se ponovo vraćaju u Primeru D Metropolitano.

Četiri godine je Huventudu trebalo da bi se ponovo izborio za učešće u višem rangu. Sezona 1997/98 u Primeri D igrana je u dva formata Apertura i Klausura, a učestvovalo je 15 klubova. Huventud je neverovatnim igrama pod vođstvom trenera Profesora Rodolfa A. Munjoza uspeo da osvoji oba formata, čime ja automatski postao definitivni šampion prvenstva i tako na velika vrata ponovo ušao u Primeru C, u kojoj ostaju sve do 2000. godine. Ovo je jedina zvanična titula priznata od AFA koju klub do danas poseduje.

Od sezone 2000/01 je ponovo učesnik Primere D kao pete kategorije fudbalskog takmičenja Argentine u kojoj ostaju naredniH 15 godina. U sezoni 2002/03 završio je kao drugoplasirani u Grupi A, jer je tadašnji format Primere D sadržao dve grupe, čime su izborili baraž za viši rang, ali već na startu su poraženi od kluba Viktoriano Arenas ukupnim rezultatom dvomeča 3:2 (2:1,1:1). Zapaženiju ulogu ponovo ostvaruju par godina kasnije u sezoni 2006/07 kada je kao peti završio posle sabiranja učinka iz formata Apertura i Klausura i time izborio doigravanje za Primeru C. Ovoga puta prvu fazu je prošao posle pobede od 2:1 (2:0, 0:1) nad klubom Defensores Unidos iz Zaratea, ali na drugom koraku, sistematski gledano u pulufinalu, izgubio je od Liniersa ukupnim rezultatom 4:1 (3:0, 1:1).

Buenos Ajres - fudbalska prestonica sveta (IX deo): Grenadirski puk - priča o Heneral Lamadridu

Buenos Ajres - fudbalska prestonica sveta (VIII deo): Los Traperosi i priča o Inkama, Eviti Peron i klubu koji je promovisala čuvena Koka-kola

Buenos Ajres - fudbalska prestonica sveta (VII deo): Porque yo te amo - priča o Viktorijano Arenasu

U sezoni 2010/11 ponovo se Huventudu otvara šansa da napreduju pošto je završio koa deveti klub na tabeli, ujedno i poslednji koji ide u doigravanje za viši rang, ali su na samom startu poražen od Atlasa ukupnim rezultatom 6:3 (3:1, 2:3). Naredna šansa dolazi u sezoni 2012/13 kada završava u generalnom plasmanu kao peti, i opet završava po njih famoznom doigravanju, gde i ovoga puta ispada u prvoj rundi od kluba Deportivo Riestra i to posle izvođenja jedanaesteraca (4:3).

Posle ukupnog učinka u sezoni 2013/14 Huventud završava kao četvrti na tabeli sa 55 osvojenih bodova. U baraž ovoga puta išle su ekipe od druge do pete pozicije, pa su se tako u polufinalu susreo sa klubom Leandro N. Alem. U dvomeču ovih klubova usledila je prava goleada, a gde je posle prvog susreta odigranom na stadionu Franko Mugeri, Huventud poražen sa čak 0:3. Međutim, igrači kluba iz San Migela nisu otišli u zapadni Ajres kako bi se poklonili još jednoj svojoj eliminaciji u trci za viši rang, ono što je usledilo na istoimenom stadionu Leandro N. Alem pamtiće se kao jedan od najvećih podviga u novijoj istoriji kluba. Huventud je u drugih devedeset minuta uspeo, ne samo da nadoknadi zaostatok od tri gola, već i da ostvari pobedu rezultatom 5:2, što je činilo ukupan rezultat od 5:5. Usledila je serija jedanaesteraca u kojoj pobedu odnosi Huventud rezultatom 3:2. U finalnom susretu čekala ih je ekipa Ipankija. U prvom suretu Huventud je ostvario pobedu na strani rezultatom 1:2, dok su kod kuće odigrao 2:2, što je bilo dovoljnih da posle 15 godina po treći put u istoriji postanu članovi Primere C Metropolitano.

Posle samo dve godine provedene Primeri C u sezoni 2016 Huventud izlazi kao klub sa ukupno najgorim koeficijentom iz oba formata, pa se ponovo vratio u petu kategoriju takmičenja iliti Primeru D Metropolitano. U svojoj istoriji Huventud je ukupno nastupao 64 godina kao član Primere D, a samo šest godina kao član Primere C Metropolitano. Godine 2023. i stupanjem na snagu poslednje reforme u argentinskom fudbalu čime je ukinuta Primera D, a kao peti stepen takmičenja, osnovana nova amaterska liga pod nazivom Torneo Promosional, Huventud je reformskim putem, kao i svi drugi klubovi u tom trenutku, automatski ostvario učešće u višem stepenu takmičenja, odnosno Primeri C Metropolitano, koja po spajanju ova dva takmičenja, sada broji 25 klubova.

Buenos Ajres - fudbalska prestonica sveta (VI deo): Tamo gde je nastao najzavodljiviji ples...

Buenos Ajres - fudbalska prestonica sveta (V deo): Priča o Deportivo Laferereu, niželigašu vrednom poštovanja

Buenos Ajres - fudbalska prestonica sveta (IV deo): Divlji zapad, Merlova Mala akademija protiv neukrotivog Lava iz Leloira

U Kupu Argentine po prvi put učestvuje u sezoni 2011/12 posle ponovnog uspostavljanja ovog takmičenja kada je omogućeno učešće svim klubovima iz nižih Metropolitano liga. U svom prvom izdanju kupa učešće počinju od prve runde gde se sastaju sa ekipom iz istog ranga, Sentral Balesterom, a koju uspevaju da pobede rezultatom 1:0. U narednoj fazi suočili su se sa Platenseom od kojeg gube rezultatom 3:1, ali ono što je vezano za ovaj susret je to da je Huventud po prvi put u istoriji kluba igrao noćni meč, tj. pod reflektorima stadiona Visente Lopez. U naredne dve sezone zaustavljani su na samom startu, prvo od ekipe Leandro N. Alem nakon jedanaesteraca 4:1 (1-1) u sezoni 2012/13, a potom od kluba El Porvenir rezultatom 2:1 u sezoni 2013/14. Poslednje učešće u kupu beleže u sezoni 2014/15 gde je dospeo do druge runde posle pobede od 2:1 protiv ekipe Argentino Rosaria. U drugoj fazi poražen je od Leandro N. Alema, kluba sa kojim su godinu dana ranije vodio žestoku borbu za promociju u viši rang.

Prve fudbalske korake u omladniskoj školi Huventuda, načinio je i legendarni vezista Víktor Zapata. Rođen 20. Janura 1979. godine u San Martinu, jednoj od opština severne zone Buenos Airesa. Fudbalom počinje da se bavi od 13. godine, prvo u omladinskoj školi Čakarita Juniorsa, potom se oprobao i u Sentral Balesteru, da bi ga konačno prihvatio Huventud.

Buenos Ajres - fudbalska prestonica sveta (III deo): Borba za elitu, Tigrovi iz San Fernanda ili Kamiondžije iz Barakasa?

Buenos Ajres – fudbalska prestonica sveta (II deo): Mali gigant iz Kabaljita i plesači Kandomberosa

Buenos Ajres – fudbalska prestonica sveta: Upoznajte Ituzaingo i Ekskurzionistas, omiljeni klub Emira Kusturice

Prvi profesionalni ugovor potpisuje sa Argentinos Juniorsima 1998. godine kada su ga predstavnici kluba iz La Paternala primetili na jednom od prijateljskih susreta ovih klubova. U prvoj i kako će se ispostaviti jedinoj sezoni u popularnim 'Bubamarama“ odigrao je 15 susreta, što je bilo dovoljno da ga uoče skauti River Plejta. Već naredne 1999. godine potpisuje za klub sa Monumentala, za koji u periodu od 1999 do 2004. godine upisuje 195 nastupa uz 15 postignutih golova. Sa Riverom osvaja šampionske titule Apertura 1999, Klausura 2000, 2002, i 2003. Nosio je popularnu ''desetku'' i poneo nadimak El Čapa.

Krajem 2004. godine odlazi na pozajmicu u španski Valjadolid gde se zadržava jednu sezonu. Po povratku u Argentinu nastavlja da igra za River sve do 2007. godine kada prelazi u redove Velez Sarsfielda (2007-2012) u 140 odigranih mečeva postigao je devet golova uz dve šampionske titule Klausura 2009 i 2011. Posle Veleza angažuje ga klub Independiente iz Aveljanede (2012-2013) gde beleži samo 12 nastupa. Naredne sezone odlazi u grad Santa Fe, gde oblači dres lokalnog kluba Union. Posle godinu dana vraća se u prestonicu gde pronalazi novi-stari klub u vidu Čakarita Juniorsa. Sa njom je 2014. godine izborio promociju u Primeru B Nasional, a kasnije 2015. godine u istom klubu završava fudbalsku karijeru. U periodu od 2005. do 2010. godine nekoliko puta je pozivan u nacionalni tim Argentine gde je zabeležo dva nastupa u dresu Gaučosa.

PIŠE: Đorđe RADONJIĆ

ARGENTINA 4 – 17. KOLO

Petak

23.55: (2,15) Ituzaingo (3,05) Huventud Unida (3,45)

***kvote su podložne promenama