Buongiorno Italia: Inter i Juve zamenili uloge?

(Od dopisnika MOZZART Sporta iz Rima)

Potez Džona Elkana da stavi novih 250.000.000 evra za dokapitalizaciju Juventusa s ciljem da pokrije minus od 66.000.000 i obezbedi sredstva za neophodna pojačanja još jedan je dokaz povezanosti familije Anjeli-Elkan sa Starom damom i činjenice da je Juve jedini veliki klub na svetu koji nije promenio vlasnika više od sto godina, odnosno od 1923. godine, kada je Elkanov čukundeda Đovani Anjeli, deda Đanija Anjelija, preuzeo torinski klub.

U poslednjih sedam godina familija Elkan-Anjeli izdvojila je 1.200.000.000 evra za pokrivanje dugova i finansiranje Juventusa. Bez te ogromne finansijske injekcije Bjankoneri bi završili na „dobošu“ ili bi bankrotirali. Međutim, Elkanovu darežljivost nisu pratili i rezultati na terenu. Moglo bi se reći da Elkan, kada je u pitanju fudbal, mnogo više liči na Masima Moratija, u periodu između 1995. i 2006. godine, nego na svog dedu Đanija. Drugim rečima, Elkan „sipa“ novac, ali trofeja nema, štaviše Juve je često ostajao i bez Lige šampiona u poslednjih šest godina.

Poređenje je još dramatičnije za navijače Juventusa jer najveći rival Inter gotovo dominira Serijom A autofinansirajući se. Kao što je nekada trio Mođi-Điraudo-Betega, bez finansijske pomoći familije Anjeli – u periodu 1995–2005. Anjelijevi su investirali samo 20 milijardi lira (deset miliona evra) u Juve – osvojio Ligu šampiona, igrao još tri finala i osvojio pet skudeta, plus dva koja su poništena zbog Kalčopolija, tako je Bepe Marota konstruisao, praktično bez budžeta za prelazne rokove, tim koji je osvojio tri skudeta (plus dva bačena sa Simoneom Inzagijem) i igrao dva finala Lige šampiona i jedno Lige Evrope.

Mozzart Relax - Pravi dobitni tiket

Juventus je u poslednjih šest godina osvojio samo dva Kupa Italije i jedan Superkup Italije. Istovremeno je promenio šest trenera i čak pet sportskih direktora, što najbolje svedoči o dezorijentisanosti i skoro pa haotičnoj atmosferi u Kontinasi.

Istovremeno, Nerazuri su promenili samo tri trenera, a sa dugogodišnjim sportskim direktorom Pjerom Auzilijom je raskinuta saradnja pre par nedelja, dok u Interu nije gotovo nikada vladao red i disciplina kao u poslednjih šest godina.

Marota je toliko dominantan sportski rukovodilac da je krenula neka vrsta njegove mitologizacije, pripisuju mu se moći, kvaliteti i uticaji koje nije nikada imao, počev od toga da kontroliše sudijsku organizaciju i da je Serija A pretvorena u „Marotta League“, sa direktnom aluzijom na Juventusovu „trijadu“ koja je proizvela Kalčopoli.

(Bepe Marota © AFP)

Povećanje kapitala Juventusa za još 250.000.000 evra, potvrda Spaletija na klupi i davanje sve većih ovlašćenja Đorđu Kjeliniju – juče je predstavljao prvi put sam Juventus na sastanku evropskih klubova u Kopenhagenu – predstavljaju solidnu bazu za promenu negativnog trenda. Čini se da su u Juventusu odlučili da konstruišu kroz vreme novi tim koji će dominirati u Italiji i vratiti se u vrh evropskog fudbala. Dakle, ništa instant timovi i imperativi da se odmah osvoje trofeji.

U tom kontekstu treba posmatrati i planove Juvea da „italijanizuje“ i podmladi igrački park. Deo novca koji je Elkan ubrizgao trebalo bi da bude upotrebljen za dovođenje novopečenog italijanskog reprezentativca Alesandra Romana iz Kaljarija. Zadatak neće biti lak jer su na igrača već bacili oko Inter i par klubova iz Premijer lige.

PAKT DE LAURENTISA I ALEGRIJA

Napoli ima najstariji tim u Seriji A, i kada je u pitanju startna postava i kompletan igrački pogon. Prosek starosti početnih 11 je 28,9 godina, a svih igrača na raspolaganju Alegriju 27,7 godina. Osim podmlađivanja tima, start prvenstva je pokazao da su Napoliju potrebna pojačanja ako želi da učestvuje u trci za skudeto i da bude protagonista u Ligi šampiona.

Predsednik Aurelio De Laurentis je sve do pre par nedelja smatrao da je dao Alegriju kompletan tim, ipak prvih mesec dana sezone su pokazali nešto drugo i čelnik Azura je promenio mišljenje i prihvatio Alegrijevu sugestiju da bi trebalo pronaći tri pojačanja.

Godine i povrede su stigle kapitena Đovanija Di Lorenca i Frenka Angisu, a potrebno je dovesti i još jednog napadača, pogotovo ako Alegri počne da kombinuje startnu formaciju 4-3-3 sa alternativnom 4-2-3-1. Takođe treba držati na oku oporavak Alesandra Bonđorna i koliko će mu trebati vremena da se vrati na neophodni nivo, kao i Skota Mektominija.

Kao alternativa za Di Lorenca, ali i investicija za budućnost, na poziciji desnog beka navodi se Asane Sou, dvadesetogodišnji italijanski bek koji je prošlog leta prešao u Bazel. Na sredini terena je prvi cilj Mamadu Kulibali, dvadesetdvogodišnji vezista Monaka, dok bi Sebastijan Šimanski mogao da bude zamena za Mektominija, ali i rešenje za formaciju 4-2-3-1.

Umar Sole je već duže vreme na listi Napolija i ako oporavak Bonđorna ne bude išao kako se priželjkuje, šanse da ga vidimo u dresu Napolija će porasti.

I kad već spomenusmo Bonđorna, italijanski defanzivac je počeo danas drugi deo rehabilitacije koji predviđa rad u teretani u Kastel Volturnu. Mektomini takođe sprovodi poseban režim rada i u Napulju, iz razumljivih razloga, i pored uspešne intervencije na srcu, ne žele ništa da prejudiciraju. Luka Marijanuči se oporavlja brže nego što se očekivalo i njegov povratak na teren se predviđa u sledeće tri nedelje, dok bi Leonardo Spinacola trebalo da bude spreman već za prvi meč nakon pauze protiv Frozinonea.