Buongiorno Italia: Kako stoje vodeći klubovi Serije A deset dana pre početka šampionata

(Od dopisnika MOZZART Sporta iz Rima)

Zvuči samo na prvi pogled paradoksalno da je Milan u najboljoj poziciji i čini se u najboljoj formi deset dana do početka italijanskog prvenstva, iako će tek danas Rosoneri potpisati ugovor sa prvim i najvećim ciljem u ovom prelaznom roku Šarlom De Ketelareom. Interov napad funkcioniše već besprekorno, ali odbrana šlafuje, Juventus je i dalje u fazi konstrukcije time, Napoli je značajno oslabljen, Roma je u velikom uzletu ali bi mogla da ostane bez Zaniola, sud o Laciju i Fjorentini je suspendovan dok se ne sazna definitivno da li Sergej Milinković Savić i Nikola Milenković ostaju u Rimu, odnosno Firenci.

MILAN

Za razliku od drugih kolega, koji moraju da ukomponuju nove timove ili da ih prilagode novim pojačanjima ili da pronađu nove sisteme kako bi izvukli najviše iz fudbalera na raspolaganju, Stefano Pioli  treba samo da „podmaže” mašinu koja već funkcioniše dve godine na visokom nivou.

To se najbolje videlo na prijateljskim utakmicama. Nijedan tim Serije A nije pokazao tako zavidan stepen lakoće u kreiranju šansi i nametanju vlastitog stila igra. Prednost Milana u odnosu na druge protivnike je što jedina dva slaba mesta u formaciji Rosonera mogu lako da budu poboljšana. Dolazak Adlija i De Ketelarea, sami po sebe, donose napredak u triju iza leđa Žirua. Salemakers, Mesijas i Brahim Diaz, uz svo dužno poštovanje, u nijednom drugom timi iz vrha Serije A ne bi bili starteri, štaviše u nekima ne bi čak bili ni prve rezerve.

Ipak, ostaje par pitanja koji traže odgovore: Žiru, Origi, Ibrahimović koji puni 41-u godinu su adekvatna rešenja i alternative? Istina je da De Ketelare može da igra po potrebi i kao prvi špic, baš kao i Rebić, ali sve su to rešenja za urgentne situacije.

Druga problematika Rosonera se odnosi na sredinu terena. Kesi je bio važan stub u timu koji je osvojio skudeto, gotovo isto koliko i Tonali. Pobega svakako ne može da bude njegova zamena čak ni uz sadejstvo Benasera i Krunića. Toga su svesni Maldini i Masara i zato rade i dalje na dovođenju profila igrača sličnog Kesiju: Renato Sančez i Čukvuemekea.

INTER

Prvih mesec dana rada u Apijano Đentileu je potvrdilo da će Inter biti moćna mašina za davanje golova. Lautaro Martinez i Romelu Lukaku su već pokazali da njihova komplementarnost, prijateljstvo i razumevanje na prvi pogled na terenu ne samo da nisu okrznuti pauzom od godinu dana nego su postali još uočljiviji i jači. Takođe, Edin Džeko i Hoakin Korea koji kao starteri nisu predstavljali dodatnu vrednost za Nerazure, kao rezerve su i te kako validne solucije, koje nema nijedan drugi klub u Seriji A.

Druga pozitivna nota je mladi Kristijan Aslani. Istakao je vezista kandidaturu da ne bude samo alternativa za Brozovića u ulozi režisera, već da sa Barelom i Hrvatom kompletira srce veznog reda Inzagijevog tima. Zahvaljujući odličnim pokazateljima Aslanija, u Interu se nadaju da bi neki klub mogao da zakuca na vrata da uzme Hakana Čalhanoglua, bio bi to pravi bingo za Nerezure budući da je Turčin došao prošle godine bez evra obeštećenja. Dakle, Inter ne bi samo napravio ogromnu tzv. plusvalencu nego bi se i oslobodio “sultanske” plate Čalhanoglua od 5.000.000 evra.

Međutim nije sve med i mleko u Interu. Ima problema i to ozbiljnih. Odbrana je i dalje u fazi uigravanja. Olakšavajuća okolnost je da Škrinjar praktično nije bio korišćen zbog mogućnosti da bude prodat. Previše, ipak, duva u poslednjoj liniji Intera. Takođe, Handanović i Onana predstavljaju mali znak pitanja. Slovenac je napunio 38 godina i logično je da refleksi nisu kao nekada, a bivših golman Ajaksa tek treba da debituje u Seriji A. Sve u svemu imaće Inzagi veoma senzibilan zadatak da stvori uslove da obojica golmana budu na visini zadatka kada budu pozvani na gol Intera.

Još jedan detalj budi nespokoj u Apijano Đentileu: Roben Gosens. Nemac je u zakašnjenju sa formom. Inzagi i dalje veruje u njega i zato Inter nije ni razmišljao da angažuje drugog spojljeg veznog, tim pre što u svojim redovima ima Federika Dimarka koji je bio prilično uverljiv u pokrivanju cele leve strane na prijateljskim mečevima.

JUVENTUS

Juve je, u ovom momentu, iza milanskih klubova u gotovo svim parametrima. Povreda Pola Pogbe je samo učvrstila utisak da je tim Stare dame i dalje u fazi konstrukcije, to jest da možemo da okačimo obaveštenje „radovi u toku“, bilo da se radi o uigravanju tima ili o potezima na fudbalskoj pijaci.

Postoje objektivni razlozi za kašnjenje Bjankonera, osim kolena Pogbe koje ga je izdalo, Kjeza neće biti na raspolaganju najverovatnije do kraja otkobra, Vlahovića je mučila dugo vremena povreda prepona, Aleks Sandro je bleda senka levog beka koji je pre dve-tri godine koštao 60 miliona evra, Bonuči počinje da oseća teret godina a Bremer bi trebalo da se navikne na odbranu sa četiri igrača u liniji pošto je u Torinu godinama igrao u defanzivnoj liniji sa tri elementa.

Uprava kluba ima zadatak i da dovede barem jednog režisera na sredini terena, još jednog defanzivca i napadača, po mogućstvu igrača koji može da bude zamena za Vlahovića ali i da, po potrebi, igra sa njim pokrivajući levi bok.

Veoma pozitivni signali su stigli od Di Marije. Argentinac bi zaista mogao da bude pojačanje koje pravi razliku, pogotovo ako Vlahović proradi.

ROMA

Dibala (© Reuters)

Dolazak Dibale je bio neophodni kvalitativni skok za ambicije Rimljana u novoj sezoni. Sa Argentincem Đalorosi nemaju više limite kada su u pitanju ambicije u domaćem prvenstvu, bez obzira da li će Zaniolo ostati ili će se preseliti u redove Totenhema. Mogućnost da koristi kapitena Pelegrinija u više uloga na terenu, dozvoljava Murinju luksuz da se odrekne Zaniola i pored toga što je u poslednje vreme odnos između Portugalca i mladog Italijana doživeo uspon posle duže vremena.

Pobeda nad Totenhemom je osokolila Đalorose i ukazala da treba da nastave putem kojim su pošli. Sa dolaskom Vajnalduma i eksponencijalnim rastom Zalevskog nije isključeno da Murinjo pređe i na omiljenu formaciju 4-2-3-1 u kojoj bi mogao da iskoristi mladog Poljaka i Spinacolu na levom boku ili na 3-4-2-1 u kojoj bi Spinacolu premestio na desni bok u veznoj liniji ostavljajući Zalevskog na levoj.

I Murinjo ima par briga na deset dana do početka prvenstva. Prva je Mančini, defanzivac Rome je previše nervozan i prečesto dobija kartone a ima i drastične padove koncentracije. Slična stvar se može reći za Ibanjeza, tako da kada nema Smolinga da diriguje odbranom, Roma se nalazi u velikim nedaćama.

Druga potencijalna slabost Rome su nedovoljna brzina Kristantea i Matića. I Italijan i Srbin su veoma inteligentni igrači koji vešto prikrivaju svoje nedostatke, međutim protiv pojedinih protivnika ili u određenim fazama mečeva mogli bi da budu Ahilova peta Đalorosih.

NAPOLI

Napoli se nalazi u najnezavidnijoj poziciji od svih timova koji se bore za mesta u Evropi. Lučano Spaleti je ostao bez najboljih igrača, Kulibalija, Insinjea, Ospine, Mertensa i da sve bude još nepovoljnije Zjelinski je na izlaznim vratima, Fabijan Ruiz u klinču zbog odbijanja da produži ugovor, a Meret želi da ode ako u Kastel Volturno dođe golman koji može da ugrozi njegovu poziciju startera.

O kakvom padu kvaliteta Napolija se radi najbolje govori izjava Viktora Osimena: “U prethodnoj sezoni su lideri u svlačionici bili Kulibali i Insinje, sad će to biti Di Lorenco i Mario Rui”.

Igrači koji su dovedeni u ovom prelaznom roku nisu na nivou svojih prethodnika. Kim Min Jae nije ni izbliza defanzivac koji može da zameni Kulibalija. Kvaratškelija je zanimljiv napadač, ali će morati da pojede dosta „Margerita“ da bi dostigao Insinjea. Raspadori, Kejlor Navas ili Kepa su korisni igrači za Spaletijev tim ali se čini da bi i sa njima četvrto mesto Napolija bilo mnogo veći uspeh nego što je to mogao da bude skudeto u prošloj sezoni.

Spaletijeva uzdanica je napadački trio koji bi sa dolaskom Raspadorija mogao da se transformiše u poker napadača. Naime, Lozano-Osimen- Kvaratškelija predstavljaju maštoviti i potencijalno ubojit trozubac dok bi sa Raspadorijem on mogao da bude proširen i pretvoren u 4-2-3-1, budući da je Raspadori u Sasuolu, posle povrede Đuričića, često igrao iza leđa Skamake.

LACIO

Uz Napoli, Lacio je tim koji je promenio najviše startera u timu za sledeću sezonu i nije isključeno da ostane bez još dvojice Sergeja Milinkovića Savića i Luisa Alberta, mada ima sve više novinara i bivših fudbalera koji upozoravaju Lotita da bi prodaja Milinkovića u leto kada Roma dovodi Dibalu bila težak bumerang i poništila bi sve dobro što je urađeno u prelaznom roku dosada.

Podsetimo, Lacio je ostao bez oba golmana (što je svakako nejmanji problem jer ni Rejna ni Strakoša nisu bili na visini zadatka) oba centralna beka (Luiza Felipea i Frančeska Ačerbija), bez režisera igre Lukaša Leive. Ako bi otišli i Sergej i Luis Alberto, prakatično više od pola tima bi bilo promenjeno. Čak možda i dve trećine ako Sari izgura nameru da dovede Emersona Palmijerija da pokrije ulogu levog beka.

Poslednje dve prijateljske utakmice sa Đenovom i Katarom su uključile alarm u redovima Lacija. Odbrana koja je u prošloj godini bila najslabiji deo tima nastavlja da pokazuje slabosti što i nije iznenađenje budući da je kompletno promenjena.

Čiro Imobile ostaje sigurnost i garancija tima, mada ima onih koji vrte glavom jer se boje da kapiten Lacija u 32 godini ne može da odigra 50 utakmica u sezoni. Kančelijeri je određen kao zamena za Imobilea, kada Čiro ne bude mogao da igra iz ovog ili onog razloga. Za mnnogo je preveliki jaz između golgetera Serije A i tek pridošle nade italijanskog fudbala koji je u Veroni bio više krilni nego centralni napadač.

Ostanak Sergeja Milinkovića utiče presudno na status Lacija u ovom šampionatu. Sa Sergejom u timu Lacija je ekipa koja će se boriti za četvrto mesto, bez njega će i Liga Evrope biti veliki uspeh. Za razliku od Sergeja za koga nema adekvatne zamene dostupne Laciju, praznina koja bi ostala iza Luisa Alberta bi bila lako dopunjiva budući da je za Sarijev stil igre mnogo korisniji Ivan Ilić nego Španac. Da se razumemo, Luis Alberto je u ovom momentu bolji igrač od Ilića, ali je srpski vezni igrač mnogo kompatilniji sa fudbalskom filozofijom i potrebama Sarijevog Lacija.

FJORENTINA

Kao što šanse Lacija da se uključi u borbu za Ligu šampiona zavise od Sergeja Milinkovića Savića, tako na kredite Fjorentine u novom prvenstvu utiče odluka Nikole Milenkovića. Sa srpskim defanzivcem Ljubičasti ulaze u krug timova koji mogu čak i da se uključe u borbu za mesto u Ligi šampiona, pogotovo ako Luka Jović proradi i počne da trese meže kao u Ajntrahtu iz Frankfurta.

Prijateljski mečevi su pokazali koliko je Milenkovićevo prisustvo važno za Fjorentinu, jer je Bleki lider i autoritet u defanzivnom odeljenju Ljubičastih, a ne bi trebalo potceniti i njegov doprinos u vazdušnim duelima u ofanzivnim akcijama iz prekida. S druge strane Jović i dalje ima teške noge i to je prirodno jer je opšte poznato da igrači sa robusnom građom ulaze sporije u formu.

Osim Jovića, pojačanja poput Dodoa iz Šahtara, Mandragore i golmana Golinija, svedoče o ambicijama gazde kluba Roka Komisa da napravi novi pomak posle povratka toskanskog kluba u Evropu posle pet godina.