Čekali su 12 godina i ne žele više: Sad se lomi

(Od dopisnika Mozzart Sporta iz Sarajeva)

Postoje utakmice koje se igraju zbog bodova i prestiža, ali postoje i one, u većini slučajeva, mnogo važnije. Igraju se zbog godina, ponosa, časti, jer mogu totalno da preokrenu mentalitet sportske nacije i vrate davno izgubljeno samopouzdanje.

Meč finala baraža za Svetsko prvenstvo Bosna i Hercegovina – iItalija, u Zenici (20.45, TV Arena Premium 1), pripada ovoj drugoj vrsti. Jer 12 godina čekanja na Svetsko prvenstvo skupilo se u 90 minuta susreta na stadionu Bilino bolje. Možda i 120. Možda i malo više od toga.

Sve sa jednim ciljem.

Za jedne – nada da se ponovi Brazil i prekine suša koja traje od 2014.

Za druge – pokušaj da se izbrišu ožiljci propuštenih Mundijala, što za Italiju zvuči nestvarno.

Dve potpuno različite fudbalske priče, ali ista težina u grudima kad se pomene Svetsko prvenstvo.

Bio je 15.oktobar 2013, Vedad Ibišević je u Kaunasu pogodio mrežu domaće reprezentacije i doneo pobedu Bosni i Hercegovini u kvalifikacijama koja je značila samo jedno. Plasman na Svetsko prvenstvo u Brazil, prvi Mundijal u istoriji ove reprezentacije.

Bosna i Hercegovina ide na Mundijal, kvota 3,75

Slavilo se ponosno, kao da je prekinut maler svih neodlazaka na velika takmičenja i činilo se da će to biti polazna tačka u rastu selekcije Bosne i Hercegovine. Smenjivali su se igrači, selektori, funkcioneri u ovih 12 godina, ali ostala je glad za novim plasmanom na Svetsko prvenstvo. U međuvremenu, zaista se bilo vrlo blizu igranjima baraža, ali čini se nikad bliže no večeras...

Kada je Sergej Barbarez seo na užarenu klupu od Sava Miloševića u aprilu 2024, javnost u BiH bila je podeljenog mišljenja.

Kao fudbaler - vrhunski, kao trener i selektor nedokazan. Njegov dolazak na selektorsku poziciju više je ličio na pokušaj da se reprezentaciji vrati identitet koji je negde usput dobrano izbledeo.

Barbarez nije došao kao taktička revolucija. Došao je kao poruka. Poruka da reprezentacija ponovo mora ličiti na ono što ljudi u njoj žele videti – karakter, direktnost i osećaj da dres ima težinu. U vremenu kada se često pričalo o sistemima, formacijama i analitikama, njegov pristup je bio gotovo suprotan: prvo glava, tek onda noge.

I onda se dobije najbolji primer toga.

Utakmica sa Velsom u Kardifu, a reprezentativci kao gladni vukovi. Posle trijumfa, mlade i talentovane snage poput Tarika Muharemovića iz Sasuola ili Kerima Alajbegovića iz Leverkuzena kao iz topa ispale da jedva čekaju utakmicu sa Italijom i da će ih zgaziti. Neko bi rekao preambiciozno, ali je ta sportska drskost, vera i samopouzdanje nedostajalo ovoj sportski napaćenoj naciji.

Vrlo važna činjenica je da su karte već odavno rasprodate, te da će tribine Bilinog polja biti krcate. Utakmica neće početi prvim zviždukom. Počeće satima ranije, u ulicama Zenice, u kolonama ljudi koje se slivaju prema stadionu kao da idu na nešto veće od fudbala.

🔥🔥🔥

Častimo čitaoce Mozzart Sporta sa 2.000 dinara!

🔥🔥🔥

One su najava da će Bilino polje biti ono što zna biti u ovakvim noćima – faktor.

Možda i presudan.
„Mislim da će ogromna doza hrabrosti biti važan faktor, pogotovo ulazak u utakmicu. Te male stvari, dobar šut, klizeći, dobijen duel, dobijena tranzicija. To su stvari koje povezuju sa publikom i da podignemo taj momenat emocije. To sa naše strane mora biti glavna stvar. Trka, volja, i da imamo na kraju sreće da postignemo koji gol“, reči su selektora Zmajeva Sergeja Barbareza pred utakmicu kao uvertira u pravi mali fudbalski rat.

Na utakmici pada gol iz penala, kvota 3,60

Za reprezentaciju Italije, priča o propuštenim Mundijalima ne zvuči kao statistika nego kao stvar koju fudbal još nije do kraja objasnio.

Reč je o reprezentaciji koja je četiri puta bila prvak sveta. O sistemu koji je decenijama bio sinonim za stabilnost, kontrolu i hladnu egzekuciju u velikim utakmicama.

A onda – dve uzastopne praznine.

Trening selekcije BiH

Sve je počelo sa Svetskim prvenstvom 2018, kada je Italija ostala bez plasmana nakon baraža protiv Švedske. Bio je to šok koji je bilo teško objasniti jer činjenica da selekcija poput Italije ne ide na Mundijal jednostavno nije delovala kao realnost.

Isto se dogodilo četiri godine posle, a poraz od Severne Makedonije bio je možda još teži. Ne zbog protivnika, nego zbog osećaja da se lekcija nije naučila. Da se nešto dublje poremetilo.

Paradoks je bio potpun: između ta dva neuspeha, Italija je osvojila Evropsko prvenstvo. Ekipa koja je bila najbolja u Evropi – nije bila među 32 na svetu. Čudno, ali istinito.

Zato večerašnja utakmica reprezentacija nosi drugačiju vrstu pritiska. Nije to samo borba za bodove, nego pokušaj da se prekine narativ koji ih prati godinama. Za Italiju treći propušteni Mundijal ne bi bio samo sportski neuspeh, nego znak da se kriza pretvorila u identitet.

„Svesni smo da igramo važnu utakmicu protiv igrača koji su dobri i iskusni. Potrebna nam je cela Italija da ostvarimo naš san i plasiramo se na Svetsko prvenstvo. Nadam se da ćemo pokazati čvrstu volju. Uz sav duh, patriotizam, nadam se da ćemo doći do cilja“, poručio je selektor Italije Đenaro Gatuzo.

 Jedno je sigurno. Ovo neće biti lepa utakmica. Neće biti ni savršena. Biće nervozna, isprekidana, možda i teška za gledanje. Baš takve odlučuju ko ide na Svetsko prvenstvo, a ko ponovo čeka.

I kad sudija označi kraj, jedna reprezentacija će napraviti prekid dvanaestogodišnje tišine. Druga će morati još da živi s njom.

SVETSKO PRVENSTVO (EVROPA, PLEJ-OF)

Utorak

20.45: (7,25) BiH (4,05) Italija (1,57)

20.45: (3,80) Češka (3,50) Danska (2,10)

20.45: (4,10) Tzv. Kosovo (3,50) Turska (2,00)

20.45: (2,15) Švedska (3,50) Poljska (3,70)

*** kvote su podložne promenama