Buongiorno Italia: Milan i Serija A nisu za trenere strance

(Od dopisnika MOZZART Sporta iz Rima)

Ljudski je grešiti, ali je „đavolja“ rabota insistirati na greškama, ne samo kada su u pitanju crveno-crni đavoli, već generalno. Vlasnici i uprava Milana, i pored istorijskog iskustva koje vrišti da stranci na klupi Rosonera nikada nisu funkcionisali, tvrdoglavo, da ne kažemo „đavolski“, nastavljaju da ih biraju. Seržo Koneisao je samo poslednje ime u nizu.

Jedini stranac koji je ostvario zapažene razultate sa Milanom i osvojio skudeto i to onaj deseti koji je vredeo prve, i zasada jedine, zvezdice iznad grba rosonera bio je Baron, Nils Lidholm. Istini za volju Lidholm je bio stranac „sui generis“, budući da je veći deo života proveo u Italiji nego u Švedskoj.

Nije slučajno da su u poslednjih 40 godina treneri sa drugih meridijana osvojili samo pet skudeta, Lidholm, Vujadin Boškov, Sven Goran Erikson po jedan i Žoze Murinjo dva. Indikativno je i da je samo Murinjo u tom periodu osvojio šampionsku titulu sa velikim timovima sa severa budući da je Lidholm trijumfovao sa Romom, Boškov sa Sampdorijom, a Erikson sa Lacijom.

Inostrani fudbalski stručnjaci su osvojili tek 17 skudeta, dva od njih su sa srpskim pečatom, pored Boškova tu je i Ljubiša Broćić. Prilično više šampionskih titula su osvojli italijanski treneri u Evropi nego što su stranci u Seriji A. Motiv je vrlo jednostavan: u Italiji se neguje mnogo više taktički fudbal nego u Španiji, Engleskoj, Nemačkoj ili Francuskoj. Drugim rečima, značajno je lakše italijanskim trenerima da se prilagode stranim pravilima, nego strancima da se adaptiraju na pravila Serije A.

U poslednjih 50 godina samo je Murinjo osvojio skudeto u prvom pokušaju i bez prethodnog iskustva u Seriji A. Lidholm, Boškov i Erikson su imali dugu istoriju u italijanskom fudbalu pre nego što su krunisali karijere šampionskim trobojnim štitovima.

Stranci koji su pokušali da osvoje skudeto sa Milanom su brojni, od Bele Gutmana tokom 50 godina preko Vašingtona Tabareza i Fatiha Terima do Klarensa Sedorfa, Siniše Mihajlovića i Paula Fonseke.

Bela Gutman je poseban slučaj, jer je jedini trener u istoriji Serije A koji je u toku prvenstva, dok je bio prvi na tabeli sa svojim timom, dobio otkaz. Slavni trener Benfike, autor još čuvenijeg prokletstva koje i dalje prati klub iz Lisabona, zakačio se sa „fudbalskim Bogom“ Huanom Skjafinom. Pepe, kako su još zvali maestralnog Italo-Urugvajca, okrenuo je čitav tim protiv Gutmana i razvod trenera i kluba bio je neizbežan. Lakše je promeniti trenera nego 11 ili više igrača.

Bela je dobio otkaz nakon 19. kola kada je izgubio od Sampdorije na San Siru. Naravno, kiks protiv Dorijana je bio samo izgovor za prevremeni adio.

(Reuters)

Nije bio bolje sreće na klupi Milana ni Argentinac Luis Antonio Karnilja. I pored toga što je došao ovenčan slavom sa dva osvojna Kupa šampiona na klupi Real Madrida i Kupa sajamskih gradova (preteča Kupa UEFA) sa Romom, u Milanu nije uspeo da ostane do kraja sezone, dobio je otkaz u martu 1964. godine.

Lidholm je nasledio Karnilju i morao je da se povuče posle godinu dana zbog zdravstevnih problema. Igračka legenda Rosonera i član trija „Gre-No-Li“ (Gren, Nordal, Lidholm) se vratio u Milan deset i kusur godina kasnije i osvojio je skudeto 1979. Lidholm se i treći put obreo u Milanu posle trijumfalne epizode sa Romom, ali je dolaskom Silvija Berluskonija definitivno napustio Milanelo.

Posle Lidholma probali su da ostave trag u Milanu, Tabarez (otkaz posle samo 11 kola), Terim (izdržao  do novembra i pored pobede u derbiju nad Interom, u tome podseća na usud Fonseke), Sedorf je stigao na klupu Milana u januaru 2014. na pola sezone i nije ubedio da bi bio potvrđen sledećeg leta. Ni Siniša Mihajlović nije uspeo da završi sezonu na klupi Milana i pored toga što je doveo Rosonere do finala Kupa Italije.

Fonsekina priča je sveža i nema potrebe podsećati na nju.

Interesantno je da je Seržo Konseisao osmi trener u istoriji Milana koji je igračkoj karijeri nosio dres gradskog rivala. Prvi je bio Jozef Violak, nastavili su Đipo Vijani, Italo Galbijati, Đorđo Morini, sve do Sedorfa, Mihajlovića i Brokija.

U prilog Konseisaa ide činjenica da je Portugalac i da je važan deo svoje karijere proveo u Portu, baš kao i Žoze Murinjo, poslednji stranac koji je pokorio Seriju A.

Nije nebitan detalj ni da je Konseisao deo „menažerije“ Žoržea Mendeša. Konseisao još nije zagrejao ni dobro klupu Milana, a u italijanskim medijima već kruže brojna imena Mendešovih fudbalera koji bi mogli da budu od koristi Milanu: od Antonija Silve u odbrani i Đovanija Rejne u ulozi beka do Danijela Barganse u veznoj liniji i Trinkaa u napadu.

 Sa Mendešovim kormilarom u klubu neizbežno se postaje, barem u medijima, protagonista svakog prelaznog roka.