Buongiorno Italia: Roma bure baruta, u Laciju sve funkcioniše

(Od dopisnika MOZZART Sporta iz Rima)

Sezona je tek počela, a već se stekao utisak da samo čudo može da spasi Romu od još jedne razočaravajuće sezone. Đalorosi u poslednjih pet godina su svaki put polazili sa velikim ambicijama da bi na kraju završili prvenstvo na petom ili šestom mestu. Žoze Murinjo i dva evropska finala (Liga konferencije i Liga Evrope) donekle su maskirale redimenzioniranje Đalorosih. Gledano kroz tu prizmu Ivan Jurić je čak i adekvatan trener za Romu, ali tako ne misli ogromna većina navijača i simpatizera rimskog kluba. Oni nisu želeli da De Rosi dobije otkaz. A, kada ga je već dobio, očekivali su zvučno ili perspektivno ime.

Prethodni vlasnici Rome, predvođeni Džejmsom Palotom, su bili na permanentnom udaru kritika i pored toga što je klub u prethodnoj deceniji bio, gotovo, redovan učesnik Lige šampiona. Dan i Rajan Fridkin su imali mnogo komotniju poziciju pred medijima. Žoze Murinjo i zatim Daniele De Rosi bili su neka vrsta štita Rome od, uslovno rečeno, napada ili zamerki online, ali i lokalnih radio stanica, televizija, portala i novina.

Otkaz De Rosiju označio je prekid „primirja“ koje je trajalo više od tri godine. Fridkinovi su napravili klasičnu grešku biznismena koji nemaju familijarnost sa fudbalom i poslovanjem u Italiji. Po logici stvari oni su, iz godine u godinu, trebalo da napreduju i da sve više preuzimaju kontrolu nad klubom. Dogodilo se suprotno, delegirajući upravljanje u Trigorijim menadžerima i ljudima, barem na papiru, od poverenja, Fridkinovi su kreirali preduslove za aktuelni haos.

Fudbal nije kao drugi biznisi, odnosno u najvažijoj sporednoj stvari na svetu ne važe pravila koja su "matematička" u drugim poslovnim sektorima. To je jedan od banalnih, ali ključnih razloga zašto je Roma u nekoj vrsti rasula.

Sve je dodatno zakomplikovano ozbiljnim ulaganjem Fridkinovih u Romin projekat. Kada se sve sabere i oduzme oni su iz prelaznog roka izašli sa 80.000.000 evra minusa. U prethodnim godinama su doveli Žozea Murinja, zatim Dibalu, pa Lukakua. Nije pomoglo da se osvoji mesto u Ligi šampiona, ali je kreiralo neku vrstu simbioze između ambijenta, tima, uprave i vlasnika kluba. Gotovo tri godine je Olimpiko bio redovno rasprodat kada je igrala Roma.

Ivan Jurić se našao u veoma nezgodnoj situaciji. Jasno je da je teško odbiti Romu, ali šanse da hrvatski stručnjak dočeka kraj sezone na klupi Rimljana su više u domenu teorije nego prakse. Dovoljni su bili remi u Monci i poraz u Ligi Evrope do Elfsborga da krene tam-tam u Večnom gradu o povratku Danijelea De Rosija na klupu. Podsetimo, De Rosi je pod ugovorom do 2027. godine.

Za razliku od drugih trenera, osim Fonseke u Milanu, Jurić nema iza sebe ni upravu kluba ni vlasnika koji bi stao u njegovu zaštitu ili bi barem bio koristan saveznik. Fridkinovi se već duže vreme ne vide u Rimu, klub je i dalje bez generalnog dirketora i niz drugih važnih šrafova u upravljačkoj mašineriji. Praktično tu je samo Floran Gizolfi, sportski direktor koji ne govori itailjanski. Pokušaj Gizolfija da na francuskom zahteva respekt prema Romi (povod je bilo suđenje na meču sa Moncom) izazvao je podsmeh i cinične komentare.

Jurić ne rizikuje da dobije otkaz tokom ove pauze, ali će morati dobro da se „oznoji“ da ostane u Trigoriji do Božića, štaviše do sledeće novembarske pauze. Romu čeka vrlo zahtevan kalendar u Seriji A do kraja oktobra: Inter, Fjorentina, Torino. Ako ne bude osvojio barem četiri boda na pomenuta tri meča Jurić će se naći pod unakrsnom vatrom. S jedne strane će biti oni koje u žargonu zovemo u Rimu „De Rosijeve udovice“ a s druge strane će biti sve brojnija armija kritičara Fridkinovih, pogotovo od momenta kada su kupili Everton.

Na sve to treba dodati da od desetorice igrača koje je Roma dovela prošlog leta jedini koji je koliko-toliko opravdao ulaganje je Dovbik. Svi ostali počev od Sulea pa do iskusnog Humelsa su bili veliko razočarenje. Neki zbog loše forme (pre svih Soule), neki zbog nepripremljenosti (Ermoso i Humels) a neki zbog povreda (Salemekers, Le Fe).

LACIO IZGUBIO LACARIJA, ALI BI MOGAO DA DOBIJE FOLORUNŠA

Manuel Lacari će morati da odsustvuje najmanje mesec dana pošto su medicinski pregledi utvrdili da je mišićna povreda ozbiljna. Lacari bi mogao da pokida butni mišić ako ne zaleči dobro povredu i zato ćemo ga teško videti pre kraja novembra na terenu budući da i u sledećem mesecu imamo pauzu zbog reprezentativnih obaveza.

Inače, u Formelu zadovoljno trljaju ruke posle prvih 50 dana sezone. Maksimalan broj bodova u Ligi Evrope, sedam bodova više nego u prethodnoj sezoni nakon sedam kola u Seriji A, uz to prikazana dopadljiva, efikasna i iznad svega uverljiva igra doprineli su da Marko Baroni razuveri neverne Tome i značajno smanji skepticizam koji ga je pratio u prvim mesecima rada.

Za razliku od Rome gde je samo Dovbik od novih pojačanja uspeo da ostavi, kakav-takav, trag u Laciju su sve pridošlice dobile šansu osim Žigoa. Ako izuzmemo Čaunu i donekle Noslina, svi su je iskoristili, posebno Bruno Tavares, najbolji asistent u Seriji A sa pet dodavanja za gol i naravno Dia.

Međutim, Baronio je napravio još jedan kvalitativan skok sa igračima koje je Mauricio Sari tretirao kao neadekvanta rešenja za fudbalere koje je on želeo. „Ja sam tražio fudbalere A, B, C a oni su mi doveli D“, jadao se Sari nad činjenicom da su prošle godine stigli fudbaleri koje on nije želeo.

Genduzi, Rovela, Kasteljanos i Isaksen u očima Sarija nisu bili fudbaleri za njegov Lacio, sa Baronijom su postali stubovi tima koji je na trećem mestu u Seriji A i prvom na tabeli Lige Evrope.

U januaru bi u Lacio trebalo da stigne Folorunšo. Vezni igrač Napolija nije pronašao prostor, kao što je bilo i najavljeno, u timu Antonija Kontea a Baroni je i dalje ubeđen da može da mu bude od koristi. Pre par meseci posao je propao jer je predsednik Napolija De Laurentis tražio da pozajmica bude praćena sa obaveznim otkupom dok je Lotito insistirao samo na pravu otkupa.

DE LAURENTIS PONAVLJA RITUAL OD PRE DVE GODINE

Napulj je prestonica planetarnog sujeverja ili barem njene zapadne hemisfere. Gazda Napolija Aurelio De Laurentis živi u Rimu, ali je sujeveran kao da je u Napulju što je pokazao odlukom da primeni isti tip ponašanja koji je imao pre dve godine kada je njegov klub osvojio skudeto.

To u prevodu znači da će za razliku od prethodne sezone De Laurentis biti praktično nevidljiv. Posete Kastel Volturnu će značajno redukovati kao i izjave za medije. Najviše što će raditi je da, tu i tamo, preko nekog „tvita“ pokaže svoje zadovoljstvo. Pre par dana De Laurentis je najavio promenu u svom ponašanju, odnosno povratak na prethodno objavom na X „da ne bi nešto urekli, ne kažemo ništa“.

U sezoni 2022/2023 De Lauerentis je ostao u tišini sve do marta, odnosno do momenta kada je postalo jasno da skudeto ne može da pobegne iz ruku Napolija.

Start Antonija Kontea u prvenstvu, uprkos početnom porazu od Verone, vratio je veru u grad podno Vezuva da je moguće ponoviti uspeh Spaletijevog tima, tim pre što u aktuelnom sastavu Kontea igraju čak sedmorica/osmorica igrača koji su izneli sezonu, plus najbolji italijanski defanzivac Bonđorno, Mektomini, Lukaku i Spinacola koji se rotira sa Oliverom. Naravno ne računamo golmana Kaprilea budući da će se Meret vratiti na gol Azura čim se oporavi od povrede.

Činjenica da novu stratnu postavu Napolija čine „Spaletijevi igrači“ i nova pojačanja pokazuje koliko je veliku štetu napravio De Laurentis kada je pomislio da je fudbalski ekspert i stručnjak za prelazni rok u leto 2023. godine i tokom prošle zime.

FONSEKA: KAD JE TEŠKO PAVLOVIĆ

Paulo Fonseka se nalazi u veoma delikatnoj poziciji. U Milanu su se kreirali klanovi fudbalera i u odsustvu harizmatičnog predsednika i čelične uprave ta okolnost može da minira sezonu Rosonera. Milan je najlošije startovao u Seriji A ako uzmemo kao parametr početak prethodne sezone. Piolijev Milan je nakon sedam kola ima 18 bodova ili sedam više od Fonsekinog. Nijedan tim u Seriji A nije imao tako veliki pad.

Klub je stao uz trenera protiv grupe igrača koji dolaze iz dva klana. Jedan predvode bivši igrači Čelsija, Tomori i Ejbraham, drugi senatori Ernandez i Leao. Prema najavama iz Milana Tomori će se preseliti na klupu posle nepoštovanja precizno izrečenog naređenja da Pulišić izvodi penale (Tomori je bio taj koji je sprečio Pulišića da izvede penal i dao loptu Ejbrahamu).

Mesto engleskog defanzivca će zauzeti Strahinja Pavlović dok je Gabija blindirani starter u odbrani Milana, ne samo zbog dobrih partija veći zato što je postao neka vrsta Fonsekinog pretorijanca. Postoji mogućnost i da Pavlović, u odsustvu Tea Ernandeza (dobio je dve utakmice suspenzije zbog crvenog kartona nakon poslednjeg sudijskog zvižduka na meču sa Fjorentinom), bude prekomandovan na levi bok. Ne bi bila potpuna novina za Pavlovića budući da je u dresu reprezentacije igrao u toj ulozi.

I Tami Ejbraham će platiti cenu zbog ponašanja i promašenih šansi. Protiv Udinezea će od prvog minuta na terenu biti Okafor, tako da će od „pobunjenika“ na terenu biti samo Rafa Leao.

Inače, Teo Ernandez traži osam miliona evra po sezoni, duplo više nego što ima trenutno, za produžetak ugovora koji mu ističe 2026. godine. U Milanu nemaju nameru da mu izađu u susret, ne samo zbog lošeg početka sezone već i zato što u prethodnom prelaznom roku na adresu Milana nije stigla nijedna ozbiljna ponuda za Francuza. Dakle, Tea i Milan čekaju dugi i teški pregovori.

Stvari bi trebalo da idu lakše oko produžetka saradnje sa golmanom Majkom Menjanom. Načelni dogovor dve strane je pronađen oko cifre od pet miliona evra i do kraja godine bi trebalo da se ispeglaju preostali detalji.

Istovremeno, Milan želi da predupredi bilo koji pokušaj drugih klubova da im „skinu“ Matea Gabiju i već su počeli pregovore sa njegovim agentom kako bi ga blindirali do 2029. godine budući da je on napunio samo 24 leta. Gabijina specifična vrednost je i to što je on produkt Milanovog podmlatka i popunjava neophodan broj igrač za listu UEFA.