Buongiorno Italia: Roma u rasulu, širi se strah od Serije B

(Od dopisnika MOZZART Sporta iz Rima)

“Roma mora da misli kako da se spase od ispadanja u Seriju B, a ne da i dalje mašta o imaginarnom projektu i povratku u borbu za mesto u Evropi u sledećoj sezoni“, to je rečenica koja se najviše čuje ovog jutra rimskim barovima i na radio stanicama.

Pre tačno dve decenije Đalorosi su prolazili kroz sličnu noćnu moru kao danas. Vlasnik kluba Franko Sensi se našao u velikim finansijskim problemima, razboleo se, nije mogao više da upravlja klubom, a ćerka i supruga nisu bile dorasle zadatku. Klub je bio u rasulu, nije se znalo ni ko pije ni ko plaća. Treneri su se menjali kao na traci u svlačionici je vladao haos.

Danas zvuči neverovatno, ali Roma sa Frančeskom Totijem, Danijeleom De Rosijem. Kristijanom Kivuom, Antonijom Kasanom, Vinsentom Kandelom, Vinčencom Montelom, Kristijanom Panučijem, Albertom Akvilanijem, borila se za opstanak sve do pretposlednjeg kola šampionata.

Eto zašto mnoge oblije hladan znoj kad pogledaju aktuelni sastav Rome i shvate da u Trigoriji nema jedne jedine osoba koja bi mogla da bude brana totalnom raspadu sistema. Ako je Roma sa Sensijima koji su voleli toliko Romu da su doveli u pitanje njihovo porodično bogatstvo i sa asovima koje smo pomenuli rizikovala put u Seriju B, šta očekivati od današnje koju predvode Mančini, Kristante, Pelegrini…

Dodatnu jezu proizvodi nedelja koja čeka Romu posle novembarske pauze u klupskom fudbalu. Đalorosi igraju sa Napolijem i Atalantom u Seriji A i Totenhemom u Ligi Evrope, što će reći da bi barka mogla da potone definitivno u evorpskom takmičenju i da je povuče ka dnu u Seriji A.

Eldor Šomurodov (©Reuters)

Jedina ohrabrujuća okolnost je ta da je prvenstvom mnogo manje konkurentno. Pomenute 2005. godine u Seriju B su sišle Bolonja sa 42 boda, Breša sa 41 Atalanta sa 35. U ovoj sezoni, ako se nastavi sa aktuelnim trendom za opstanak u Seriji A biće dovoljno 34 ili 35 bodova.

Fridkinovi su, eufemistički rečeno, čudni ljudi. Investirali su blizu milijardu evra u Romu i ponašaju se kao da im je klub poslednja rupa na svirali. Ivan Zazaroni, direktor Korijere delo Sporta i autur knjige “Postati Murinjo“, koja predstavlja faktografski Žozeov period u italijanskoj prestonici, otkriva da Fridkinovi nisu odgovorili 83 dana na telefonske pozive i poruke Murinja posle priprema u Setubalu prošlog leta, bez bilo kakvog objašnjenja ili motiva. Jednostavno, može im se.

U organigramu kluba nijedna važna funkcija nije pokrivena, a čak i one manje važne su u rukama neiskusnih ili neadekvatnih osoba. Sportski direktor Florijan Gisolfi je potpuno depotenciran i predmet ismejavanja. Ne samo da nije bio čak ni obavešten o smeni De Rosija i dovođenju Ivana Jurića nego mu čak ni prevodilac, zaposlen u Romi, ne prevodi sa francuskog na italijanski ono što je rekao. Na stranu što još ne govori italijanski što je veliki hendikep budući da je njegova obaveza da komunicira sa medijima i javnošću. Primera radi juče je Gisolfi rekao da je otkaz De Rosiju bio greška, ali predvodilac to nije preveo, kao da niko sem njega ne zna francuski i da intervju nije dat televizijama uživo.

Fridkinovi zaobilaze u širokom luku Večni grad već mesecima. Znali su kakva ih atmosfera čeka na Olimpiku i u gradu i odustali su od dolaska u Rim. Dugi medeni mesec navijača i kluba, najviše zahvaljujući Murinju, brzo je završen. Sa Žozeom i De Rosijem, Olimpiko je tri godine bio rasprodat, a protiv Bolonje je dobar deo navijača počeo da napušta stadion pored Teverea još polovinom drugih 45 minuta. O zvižducima, protestima, povicima, skandiranjima, uvredama, psovkama na račun Amerikanaca, trenera Jurića i pojedinih fudbalera mogu da se napišu drame i komedije, budući da se mešaju ogorčenje i ironija svojstvena Rimljanima, naviknutim da žive u bigotizmu već vekovima, praktično od kada su papski grad.

Ivan Jurić (©Reuters)

Otkaz Juriću je bio pripremljen pre meča sa Bolonjom što se videlo i kroz objavljivanje saopštenja samo pola sata nakon meča sa Bolonjom. Poznajući proceduru i način rada jasno je da saopštenje nije napisano nakon bolnog poraza od Bolonje. Štaviše, Juriću je bilo saopšteno unapred šta ga čeka zbog čega nije dao uobičajeni, i po ugovoru sa DAZN, obaveznim mini-intervjuom pre utakmice.

Vrteška imena trenera, generalnih i sportskih direktora, predsednika UO Rome vrti se sve brže i broj kandidata je sve veći. Tu inflaciju imena proizvodi činjenica da niko od novinara nema direktan ili barem blizak kontakt sa Fridkinovima. Sve informacije koje kruže filtriraju ili menadžeri ili direktno zainteresovani kandidati. Naravno, svi oni predstavljaju priču iz njihovog ugla interpretirajući obično ispitivanje terena za zainteresovanost ili obični kontakt u početak pregovora.

U svakom slučaju imena koja cirkulišu pokazuju da se puca na sve strane uz uobičajenu tehniku, ispalimo deset imena i onda kada jedno od njih bude pogođeno, zaboravimo da smo devet promašili, a uhvatimo se tog jednog pogođenog.

U medijima već nekoliko dana se pominju Roberto Mančini, Masimilijano Alegri, Adnan Terzić, Frenki Lampard, Rudi Garsija, Grejem Poter, Klaudio Ranijeri i naravno Danijele De Rosi i pored toga što je Gisolfi nekoliko puta ponovio da se bivši kapiten Rome neće vratiti na klupu i pored toga što su shvatili da je njegovo otpuštanje bilo greška.

Ko god bude izabran imaće veoma težak zadatak jer u Trigoriji nema jednog zdravog i stabilnog elementa. U prevodu i sledeći kormilar Rome će biti na vetrometini, bez podrške vlasnika kluba, bez uprave koja stoji iza njega i sa igračima koji shvataju da brod tone. Fridkinovi nastavljaju da se oslanjaju na kompanije ili agencije koje biraju upravljački kadar, trenere i fudbalere koristeći algoritme i veštačku inteligenciju ne shvatajući da je fudbal tako popularan upravo zato što je nepredvidiv, čak i za savršene kompjuterske mašine. Fudbal je jedini sport u kome ne važi jednačina da novac, kvalitet i moć automatski donose trofeje. Što pre to Fridkinovi shvate biće bolje i Romi, ali i Evertonu.

Jurić ulazi u istoriju kao najgori trener Rome u poslednjih 20 godina sa prosekom od 1,25 bodova po utakmici. Hrvatski stručnjak se našao u priči mnogo većoj od njega i završio je kao kolateralna šteta duboke krize i gubitka kompasa rimskog kluba. Ruku na srce i sam je doprineo svom usudu nelogičnim potezima oko izbora startnih formacija i sukoba sa najboljim i najharizmatičnijim fudbalerima, od starosedelaca Kristantea i Mančinija preko glavne zvezde Paula Dibale do jedne od legendi nemačkog fudbala Matsa Humelsa.