Buongiorno Italia: Tamna je noć Bjankonera, Pioli kao Bela Gutman

Tačno pre šest godina, Juventus Maksa Alegrija je izgubio u desetom kolu od Sasusola u Ređo Emiliji. Tadašnji aktuelni šampion Italije i finalista poslednje Lige šampiona našao se na 11 mestu sa 11 bodova zaostatka za prvoplasiranom Romom. Na kraju tog šampionata Stara dama je osvojila skudeto sa čak devet bodova prednosti nad drugoplasiranim Napolijem.

Sinoć su Bjankoneri prvi put u istoriji izgubili na svom terenu od Sasuola, skliznuli su na sedmo mesto na tabeli, što je bolje nego u 2015. godini, ali su u zaostatku od 13 bodova za vodećim Milanom i eventualno Napolijem, ako večeras Spaletijevi momci zabeleže pobedu nad Bolonjom. Bitna razlika između dva Juventusa je u kvalitetu i godinama aktera koji su izneli jedan od najvećih podviga u Seriji A. Bonuči, Kjelini i Barzalji su bili u najboljim fudbalskim godinama, Pogba i Dibala su bili u uzletu karijere i tada se verovalo da će obojica uraditi mnogo više i bolje nego što se verifikovalo u stvarnosti, Aleks Sandro i Kvadrado su imali šest godina manje i “motore” koji su duplo bolje radili nego danas. Mandžukić, Markizio i Kedira su bili spoj iskustva, požrtvovanja i kvaliteta.

Bonuči i Kjelini su danas na zalasku karijere, Aleks Sandro, Danilo i Kvadrado su na silaznoj putanji svojih karijera. Rabio i Remzi su se pokazali kao veliki promašaji, Mekeni u nekim drugim vremenima ne bi mogao ni da uđe u Kontinasu, a kamoli da igra, Bentankur je prosečan igrač. Kuluševski nije opravdao ni novac ni nade koje su uložene u njega, Morata je to što jeste, dobra rezerva. Dibala ostaje igrač sa najvećim kvalitetom, ali previše sklon povredama, Kjeza je dezorijentisanim stalnim promenama uloge u timu. Lokateli je tek došao i logično je da ima oscilacije u igri.

Drugim rečima, niko ne bi dao nijedan evro da ovaj Alegrijev Juve može da ponovi epsku koračnicu od pre šest godina. Najveća odgovornost je na predsedniku Andrei Anjeliju. Prvi čovek Juvea je pogrešio sve što se moglo pogrešiti u poslednjih par godina: od dovođenja Ronalda, izbacivanja Marote, promovisanje nedoraslih rukovodilaca, do katastrofalnog iskustva sa Superligom.

Masimilijano Alegri takođe nosi veliki deo odgovornosti jer ni posle dva meseca od početka sezone nije uspeo da oformi startnu postavu i uspostavi hijerarhiju u timu. Poput Pirla, i Alegri menja tim za svaku utakmicu, menjajući formacijske postavke i uloge fudbalera na terenu. Takođe, kvalitet igrača na raspolaganju Alegriju ne odgovara imenu i statusu Juventusa. Bjankoneri imaju dobre igrače, ali nemaju velike šampione. Dibala je mogao da bude top fudbaler, ali se i u njegovoj 28-oj godini i dalje čeka da napravi taj poslednji kvalitativni skok između odličnog u top igrača. Kjeza tek treba da na terenu u kontinuitetu transformiše svoj nesumnjivi talenat u vrhunski i permanentni kvalitet. De Liht stagnira, mladi Holanđanin je mnogo više obećavao pre dve godine nego što pruža danas, a vreme prolazi. Svi ostali igrači Juventusa, ruku na srce, što zbog godina, što zbog onoga što pokazuju na terenu, teško da bi mogli da igraju u velikim evropskim klubovima. Jednostavno, današnji Juve je proizvod loše portošenog novca u poslednja tri prelazna roka. Nijedan fudbaler koji je došao u pomenutom periodu nije napravio pomak u karijeri kakav se od njega očekivao.

KLUPA INTERA POSLALA SIGNAL

Pored neumornog i sve boljeg Nikoloa Barele koga je milina gledati na terenu, rezervisti Nerazura, od D’Ambrozija preko Dimarka do Aleksisa Sančeza su pokazali da se na njih može računati. Zvuči banalno, ali ta činenica nije za potcenjivanje, u veoma zgusnutom kalendaru po kojem se igra svaka tri-četiri dana, motivisanost i doprinos tzv. drugih linija je od presudnog značaja za realizaciju sezonskih ambicija.

Ruku na srce, Inter je reskirao da mu bude dosuđen treći penal koji može, a i ne mora da se svira u poslednja tri meča. Za razliku od sudara sa Laciom i Juventusom kada je VAR dodelio penale protivnicima Intera, sinoć je ostao u tišini posle intervencije D’Ambrozija nad Bajramijem. Ironija sudbine je da je kontakt beka Intera i ofanzivnog pleja Empolija bio više za najstrožu kaznu nego nenameran dodir lopte mišicom od strane Bastonija na Olimpiku ili dodir Dumfrisovog stopala sa nogom Aleksa Sandra na San Siru.

Kako god bilo, juče smo bili svedoci klasičnih pokretnih vrata sudbine. D’Ambrozio je od potencijalnog tragičara u roku od par minuta prešao put do junaka budući da je postigao vodeći gol na asistenciju drugog rezerviste Aleksisa Sančeza. Napadački tandem Lautaro Martinez-Aleksis Sančez je funkcionisao dobro i sasvim je validna alterantiva u arsenalu Simonea Inzagija za nastavak sezone. Dva Južnoamerikanca nisu zatresli mrežu, ali su asistirali za oba gola. Važan detalj za Inzagija je i da je Handanović prvi put nakon premijernog meča u prvenstvu protiv Đenove sačuvao svoju mrežu. Juče smo videli i desetak minuta na terenu Aleksandra Kolarova. Bivši kapiten reprezentacije Srbije solidno je odradio svoj deo posla.

ROMINA POBEDA NA MURINJOV NAČIN

Roma se mnogo više mučila nego što je trebalo protiv Kaljarija koji je igrao bukvalno bez polovine startera. Sardi ne bi ništa ukrali da se meč završio remijem, naprotiv. Ključni momenat meča je bila volšebna parada Rui Patrisija na udarac Pavoletija, samo pola minuta kasnije Đalorosi su izjednačili sa Ibanjezom da bi Pelegrini sa “čokoladicom” iz slobodnjaka doneo tri boda svom timu. Pobeda Rome je ostvarena u originalnom stilu Žozea Murinja: svi u napad! Portugalac je preko svog avatara na klupi Sakramenta (Murinjo je bio na tribinama zbog crvenog kartona na meču sa Napolijem) prvo poslao na teren El Šaravija umesto indisponiranog Mhitarjana, a onda je beka Vinju zamenio sa napadačem tinejdžerom iz Gane Feliksom Afenom. Napadači Rome su i sinoć ostali praznih šaka, a umesto njih su mrežu zatresli defanzivac Ibanjez i Lorenco Pelegrini. Kapiten Rome je sinoć postigao svoj peti gol u prvenstvu. Njegov učinak je mogao da bude i bolji da je iskoristio još jednu šansu koja mu se ukazala, odnosno da nije pogodio prečku umesto mreže golmana Kranja. Murinjo bi napravio veliku grešku ako ne bi izvukao pouke iz jučerašnje utakmice. Roma je i dalje otvoreno gradilište, juče su se u Kaljariju provukli jer pobeda nije bila plod organizovane, planske igre već stihije i sticaja okolnosti.

Generalni direktor Tijago Pinto je u izjavi za lokalne televizije stavio do znanja da će u januaru biti promena u timu Rome. Ostaje da se vide razmere tih promena, da li će biti revolucionarne ili kozmetičke. Naravno, dosta toga zavisi od igrača koji su na transfer listi i koje je Murinjo precrtao sa svog spiska. Dijavara i Viljar su prošlog leta odbili da se presele u druge sredine i pored Rominog stava da bi trebalo da prihvate ponude, Borha Majoral ima nekoliko zainteresovanih klubova, a Rejnolds bi mogao da se vrati u SAD ili da završi na pozajmici u Seriji B.

SARI KONAČNO POSLAO NA TEREN NAJBOLJI TIM

Trebalo je deset kola da prođe i da Lacio bude “istamburan” u Bolonji i Veroni pa da Mauricio Sari shvati da ravnoteža u timu ne znači ništa bez kvaliteta. Konačno su razni Hisaji, Akpe Akpro, Bašići, Patrici, bili tamo gde im je mesto, baš kao i Lacari, Sergej Milinković Savić, Luis Alberto.

Rimom se pred meč pronela vest da bi Milinković mogao da završi na klupi protiv Fjorentine, odnosno da bi srpski as trebalo da bude “žrtva” Sarijeve ravnoteže u timu. Na lokalnim radio stanicama i društvenim mrežama je krenula lavina protesta i ko zna kako bi se završilo da se ime Milinkovića nije našlo među starterima.

Verovatno nećemo nikada saznati pravu istinu, da li je Sari zaista mislio da izostavi Sergeja odnosno da li je pod pritiskom javnosti promenio svoje mišljenje. U svakom slučaju, Sergej je i juče bio među najboljim igračima Lacija i zahvaljujući njemu, odnosno njegovoj četvrtoj asistenciji u šampionatu, je stigao pobedonosni gol Pedra. Treba dodati i da je pored četiri asistencije Sergej postigao i tri gola, što zači da bi, ako nastavi u ovom ritmu, ponovo mogao da završi prvenstvo sa dvocifrenim brojem golova. Naš reprezentativac je ocenjen sa 6,5 ili 7 u italijanskim medijima.

Rimski klub je potvrdio da je Olimpiko u ovoj sezoni neosvojiva tvrđava, posle pobeda nad Romom i Interom stigao je i trijumf nad Fjorentinom. Takođe, trebalo je da prođe deset utakmica pa da Rejna konačno završi meč bez primljenog gola. Mrlja na jučerašnji uspeh Lacija je povreda Luiza Felipea.

U timu Fjorentine je dominirao Nikola Milenković. Sprski defanzivac igra u velikoj formi, juče je impresionirao sve još jednom partijom bez greške. Milenković je prednjačio u svim statističkim parametrima, zato i ne čudi da su mu pojedini izveštači, i pored poraza Ljubičastih, dali sedmicu za odigran meč.

Dušan Vlahović je po običaju ostavio srce na terenu, ali je bio potpuno odsečen i od saigrača je dobio veoma mali broj upotrebljivih lopti. Luiz Felipe i Frančesko Ačerbi su odradili dobar posao i držali su ga udvojenog gotovo sve vreme meča. Centarfor Ljubičastih je bio na klackalici prelazne 6. Šansu je dobio u drugom poluvremenu i Aleksa Terzić. Nije ostavio dublji trag, ali je pozitivna nota da trener Italijano počinje redovno da ga ubacuje u igru.

ATALANTA OSTA I BEZ PALOMINA

Đan Pjero Gasperini će imati velikih problema da sastavi tim Atalante za meč sa Lacijom. Šestorici povređenih prvotimaca, među kojima su tri defanzivca (Đimsiti, Demiral i Toloi) pridružio se Palomino koji zbog zbira žutih kartona neće moći da istrči na teren protiv Nebeskoplavih u Bergamu. Ostao je samo mlađani Lovato od odbrambenih igrača na raspolaganju.

Međutim, kormilar Boginje može da se teši sa raspoloženom napadačkom linijom. Duvan Zapata se vratio u golgetersku formu i što je najvažnije “upalio” se Josip Iličić, a kada Slovenac počne da osvetljvala igru Boginje za protivničke timove stižu samo golovi. Na Marasiju je Atalanta potvrdila trend u ovoj sezoni: fantastična na gostovanjima (13 od mogućih 15 bodova) i bleda u Bergamu (pet bodova na pet mečeva).

ŽIRU SKIDA PROKLETSTVO SA DEVETKE

Pobedonosni gol Olivije Žirua na meču sa Torinom je proizveo pozamašnu narativu u italijanskim medijima o skidanju prokletstva Pipa Inzagija sa devetke Rosonera. Francuz je u prvih deset kola postigao četiri gola, istovetan broj kao Pipo u poslednjoj sezoni u Milanu. U prilog Žiruu ide i činjenica da nije odigrao sve mečeve a na nekima je ulazio u igru u drugom poluvremenu. Nije sigurno da će igrati od prvog minuta protiv Rome na Olimpiku, ali je više nego izvesno da će imati važnu ulogu u sledeća tri meča koji predstavljaju neku vrstu maturskog ispita za Piolija i njegove fudbelere: Roma - Porto - Inter. Nepodeljeno je mišljenje da od ishoda na utakmicama u sledećih deset dana zavisi u kojem pravcu će krenuti sezona Milana. U okruženju Milana ima i onih koji priželjkuju Interov scenario iz prethodne godine, odnosno da bi Rosoneri mogli da pretvore u povoljnu okolnost po sebe ispadanje iz evropskih takmičenja i usredsređivanje na šampionat.

Stefano Pioli je izjednačio najbolji start sezone u istoriji kluba koji drži Bela Gutman - koga pamtimo, istina, više po prokletstvu bačenom na Benfiku - devet pobeda i jedan remi. Ohrabrujuće deluje za navijače Rosonera saznanje da je u toj sezoni Milan sa mađarskim stručnjakom na klupi osvojio skudeto. Da sve bude još više začinjeno, lider toga tima je bio Nordal, Šveđanin kao i Zlatan Ibrahimović.

Piše: Željko Pantelić