CAPUT MUNDI: Ko je kome veći problem – Ronaldo Sariju ili Sari Juveu?

(Od dopisnika MOZZART Sporta iz Rima)

Ko je kome veći problem: Ronaldo Sariju ili Sari Juventusu? Na ta dva pitanja u poslednjih nekoliko dana su pokušali da daju odgovor najbolji italijanski novinari i fudbalski komentatori. Niko, naravno, ne dovodi u pitanje kvalitet i karijeru Kristijana Ronalda i Mauricija Sarija, međutim, njih dvojica nisu došla u Torino da bi osvajali "skudeta" i druge nacionalne trofeje, to su radili mnogi pre njih. I Ronaldo i Sari su dovedeni da bi Staroj dami doneli trofej koji čeka, gotovo dve i po decenije, Ligu šampiona, kao i da igri Juventusa daju na lepršavosti, atraktivnosti, dopadljivosti.

Predsednik Andrea Anjeli je napravio kvalitativan pomak u odnosu na čuvenu maksimu njegovog legendarnog prethodnika Đampjera Bonipertija: „Pobede nisu važne, ali su jedina stvar koja se računa”. Anjeliju je „dosadilo” da pobeđuje, a da ne zabavlja navijače i milionske auditorijume pred malim i velikim ekranima. Anjeli želi sve: da pobeđuje, da zabavlja i da se sviđa.

Takođe, predsednik Juventusa je prvi u Italiji shvatio da samo preko biznisa može da se održi klub u vrhu svetskog fudbala: osim ako niste razmaženi pripadnik arapskog „petroplemstva” iz Persijskog zaliva. Da bi se posao razvijao potrebna je s jedne strane internacionalizacija i vidljivost kluba kao brenda a s druge prepoznatljivost.

Nisu više dovoljna nacionalna tržišta da bi se obezbedila dovoljna količina novca za konstrukciju i izdržavanje velikog tima. Primera radi, Premijer liga ne zarađuje tri puta više od televizijskih prava od Serije A, jer Englezi plaćaju tri puta više od Italijana. Naprotiv, Serija A zarađuje jednako u Italiji koliko Premijer liga u Engleskoj, ali zato englesko prvenstvo na međunarodnom televizijskom tržištu inaksira četiri do pet puta veću cifru od italijanskog.

Naravno, engleski jezik koji je postao planetarna „lingua franca“ je komparativna prednost Premijer lige u odnosu na druge šampionate, ali nije ključni motiv popularnosti engleskog šampionata. Tajna je u dopadljivosti, zanimljivosti, živahnosti, lepim i punim stadionima. Za nekog ko čim se rodi u Italiji bude obučen u benkicu Juvea, Intera, Milana ili Rome dopadljivost igre njegovog tima je sekundarna u odnosu na pobede. Italijanski navijač ne gleda svoj tim da bi uživao u igri već u pobedi: odatle i negovanje italijanskog stila igre.

Inostrana publika, međutim, ne gleda da bi uživala u pobedama već u igri: za njih je zabava jednako ako ne i više važna od pobede. Tu je Serija A izgubila meč sa Premijer ligom, dok španska Liga već decenijama živi na Barseloni i Real Madridu. Veliki broj televizija kupuje španski šampionat samo da bi mogao da prenosi El Klasiko.

Stadion Juventusa, © AFP

Imajući sve prethodno u vidu, Andrea Anjeli je odlučio da promeni imidž Juvea. Prvo je doveo Kristijana Ronalda kako bi ojačao brend u međunarodnim okvirima gde zaostaje za španskim tandemom i engleskim divovima. Zatim je napravio rez zahvaljujući Masimilijanu Alegriju koji je bio i ostao trener rezultata, a ne dopadljivog i zanosnog fudbala. Maks pripada grupi trenera koja smatra da ko želi da se zabavlja trebalo bi da ide u cirkus, a ne na fudbalsku utakmicu. Mauricio Sari je stekao oreol trenera čiji timovi igraju lep, moderan, živahan, neki bi rekli, „televizičan“ fudbal. O tome su svedočili Empoli i Napoli, dok jednogodišnja avantura u Čelsiju nije bila dovoljn duga da bi mogla da bude reper.

Pre nekoliko dana je u Gazeti delo sport Paolo Kondo, nekadašnje prvo pero najtiražnije sportskog dnevnika u Italiji, danas komentatori Skaja i italijanski član žirija za dodelu Zlatne lopte, u svom nedeljnom komentaru zapazio da će Sari uspeti da realizuje stil igre u Juventusu tek kad Kristijano Ronaldo završi torinsku epizodu. Po Kondou, Sarijeva fudbalska filozofija nije komplementarna sa Ronaldom u ovom životnom periodu. Pre nekoliko godina Portugalac bi bio idealan za Sarija, ali današnje izdanje CR7 nije ni izbliza kao iz najboljih dana u Real Madridu: on je i dalje veliki fudbaler, ali, da upotrebimo eufemizam, različit u odnosu na onog od pre pet godina. Kondo smatra da Ronaldova harizma i specifična težina u startu ruše ili dovode u pitanje svaku Sarijevu zamisao.

Mario Skončerti, dugogodišnij glavni i odgovorni urednik najvećih sportskih listova, nekadašnji vodeći komentator Skaja, bivši sporstski direktor Fjorentine, u kolumni za Korijere dela sera utvrdio da se Sari predao i pustio igrače da igraju kako žele. Skončerti tvrdi da je aktuelni Juventus prost zbir fantastičnih fudbalera, a ne kolektiv oblikovan po Sarijevim fudbalskim zamislima.

„Otkada je Juve prešao na 'samoupravljanje' njegova igra je lepršavija, ležernija, u stalnoj potrazi za prilikom da se šutira na protivnički gol. Nema više šema koje treba primenjivati na terenu, igra se na talenat, maštovitost, kreativnost i kvalitet. U dugom sukobu između Sarija i igrača, trener je morao da prihvati realnost. Zato smo u poslednjih nekoliko utakmica u prvenstvu videli najbolji Juve u ovoj sezoni, lagan i zaokružen. Igrajući na ovaj način, fudbaleri Juvea su dobili obe bitke: pobeđuju i dokazuju Sarijevu suvišnost”, piše Skončerti.

Trener i najbolji igrač, © AFP

Doajen italijanskih sportskih novinara tvrdi da su odnosi između fudbalera i Sarija došli do tako visoke tačke usijanja da je Uprava pozvala igrače i zamolila ih da „istrpe“ trenera do kraja sezone i da će ga onda otpustiti. Pandemija i tromesečna prinudna pauza su sve promenili. Po Skončertiju na kraju Lige šampiona ili će Sari osvojiti dugočekani trofej ili će biti kasno da traže adekvatnu zamenu za njega, tako da će ostati i za sledeću sezonu na klupi Juvea, sa svim eventualnim posledicama.

„Upravo zato je doveden Pirlo da vodi Juveov mladi tim, odnosno da bude neka vrsta unutrašnje garancije u sledećoj sezoni, ako odnosi sa Sarijem postanu nemogući. U međuvremenu su igrači Juvea prešli na samoupravljanje i put kao devetom uzastopnom 'skudetu' je otvoren, ali to neće biti dovoljno. Juve je odgajio vrlo zahtevnu armiju navijača: ako ne osvoji Ligu šampiona, biće ovo samo još jedna sezona među brojnim sličnim”, zaključio je Skončerti.

Ko je u pravu, Kondo ili Skončerti? Verovatno i jedan i drugi. Ako Juve osvoji Ligu šampiona primenjujući „samoupravljanje“ neće biti prvi. Dovoljno je setiti se Čelsija. Međutim, nije isključeno da u slučaju da „preživi“ Kristijana Ronalda na klupi Juventusa, Sari zaista stvori tim i konstruiše igru kakvu želi Andrea Anjeli. Pojačanja koja je već kaparisao Juve ili je na putu da realizuje njihove dolaske nedvosmisleno govore o radikalnom podmlađivanju tima i profilima igrača sa kojima trener, Sarijevih osobina, može da konstruiše veoma moćnu ekipu koja bi igrala „šampanjac fudbal”.

Ko zna, možda će Sari biti srećnije ruke od Điđija Majfredija, tvorca izraza „calcio champagne“, koji je mizerno završio u Juveu pre 30 godina.

Piše: Željko Pantelić