Čast i bruka žive dovijeka

Njegoš je rekao: Svak je rođen da po jednom umre, čast i bruka žive dovijeka.

Citat našeg velikog mislioca i pisca možemo da parafraziramo i primenimo na fudbalski zemljotres koji će večeras od 21.00 čas imati epicentar na stadionu Monumental u Buenos Ajresu, a prodrmaće Argentinu i ceo svet.

Jer, večeras se igra meč veka!

Bio je to i onaj pre 14 dana, ali ovaj je još važniji zato što odlučuje. Njegoševe reči je na neki način parafrazirao legendarni napadač Marselo Salas koji je dve godine nosio dres giganta sa Monumentala (od 1996. do 1998.) i najbolje zna sa kakvim pritiskom su se fudbaleri Boke i Rivera probudili ovog jutra i pod kakvim pritiskom će večeras biti kada istrče pred 70.000 frenetičnih Galinerosa.
„Onaj ko pobedi večeras, slaviće celog života. Onaj ko izgubi, nosiće krst do kraja života“, rekao je legendarni Matador.

Te reči najbolje opisuju situaciju pred večeranji okršaj na Monumentalu. Natprirodna tenzija može da se seče nožem. A tako će se i igrati kad počne – na ivici žileta.

U najvećem derbiju sveta po prvi put u bogatim klupskim istorijama, ljuti rivali River Plejt i Boka Juniors će direktno odlučiti o tituli šampiona Južne Amerike. Odigrali su mnoge velike derbije, sastajali se i u Kopa Libertadores, ali nikada pre u finalu. Sudbina je udesila da to bude baš u poslednjem finalu Kopa Libertadores koje se igra na dve utakmice, pre nego što sledeće sezone finale bude pomereno na jedan meč na neutralnom terenu. Zato je divno što će prvi i poslednji Superkalsiko u finalima Kopa Libertadores biti odigran na kultnim stadionima pred frenetičnim navijačima Boke i Rivera.

Prvo poluvreme na Bombonjeri nije donelo nikakvu naznaku ko je bliži tituli. River je bio bolji, Boka je bila srećnija i fatalnija, ali je na kraju Riverov golman u nadoknadi vremena morao da spasava remi odbranom mrtve šanse Dariju Benedetu.

Možda nije najkvalitetniji, najglamurozniji ili najatraktivniji derbi na svetu, ali Superklasiko je svakako NAJVEĆI. Kralj među derbijima.

Nigde na svetu ne postoji takva strast i takav rivalitet između dva kluba kao u Superklasiku. Nigde se toliko ne voli svoje kao na Bombonjeri i Monumentalu. Većina ostalih derbija su samo dobre kopije Superklasika. Pesme sa Monumentala i Bombonjere su obrađene na stadionima širom Evrope.

To je najlepši koktel ludačke energije koja se stapa na tribinama i terenu. Huligani? Jesu. I to među najgorima. Ali za razliku od huligana u Evropi, većina „barabravasa“ Boke i Rivera u pola noći zna startnih 11 svog tima. Njihove su najlepše ljubavne sonate svom klubu i igračima ili najsurovije prozivke protivnika. Ne staju sa pesmom nijednog sekunda. Uz zastave, balone, pirotehniku, trube i bubnjeve, zarazne latino melodije, to je spektakl kakvom u svetskom fudbalu nema ravnog.

ISTORIJA RIVALITETA

Počelo je u La Boki. Lučkom naselju sa radničkom klasom. Oba kluba su tu osnovana, da bi se River kasnije preselio u elitno naselje Nunjez. To je značilo i da će River u budućnosti biti finansijski moćniji klub zbog čega su i dobili nadimak Milioneri. Za Boku je navijala niža klasa, uglavnom lučki radnici. S obzirom da je u luku uplovljavalo najviše brodova iz Đenove sa italijanskom imigracijom, nadimak za Bokine navijače je postao Kseneizes, što u prevodu znači Đenovljani. Danas te klasne podele više nema. Oba kluba u navijačkoj strukturi imaju pristalice od najsiromašnijih do najbogatijih slojeva. Za Boku i River navija preko 70 odsto populacije u Argentini. Oko 40 odsto Argentinaca su simpatizeri Boke, njih 33 procenta su pristalice Rivera. U samo pet argentinskih gradova (Aveljaneda, Kordoba, Santa Fe, La Plata i Rosario) Boka i River nisu najpopularniji klubovi.

Đenovljani i Milioneri su u svetu priznati nadimci. Ali u Buenos Ajresu se insistira na dva pogrdna nadimka sa obe strane. Bokini su „Bosterosi“, Riverovi su „Galinasi“ ili „Galinerosi“. Bostero je žargonski nadimak za sirotinju iz La Boke. Među njima i lopove, klošare i radnike u jednoj fabrici u kojoj se ložila konjska balega, pa je taj kraj odlikovao popriličan smrad.

„Danas sam prošao pored prokletog Bostera... Hvala bogu da ga nisam dodirnuo“, jedna je od najsurovijih pesmi Riverovih navijača.

I upravo taj Riverov beg u Nunjez među bogate i insistiranje na razlikama sa „Bosterosima“ su zapalili vatru koja se decenijama rasplamsavala. I koja je gutala i ljudske živote. Najveća tragedija je vezana za „Ulaz broj 12“ kada se srušila tibina sa Bokinim navijačima. Poginula je 71 osoba, a prosečna starost žrtava je bila oko 19 godina. I to je nažalost Superklasiko.

River je svoju moć pokazivao tako što je bukvalno zlatom plaćao igrače tridesetih i četrdesetih godina prošlog veka, a 10.000 pezeta koje su dali za Karlosa Pecuelu su bili nešto nezamislivo za siromašan klub poput Boke. Zato su postali „Milioneri“. Ali će kasnije dobiti pogrdan nadimak...

Dugo su navijači Boke smišljali kako da daju neki adekvatno pogrdan nadimak Milionerima i na kraju ga nisu smislili. Tačnije, nisu ga oni smislili. River je 1966. izgubio praktično dobijeno finale Kopa Libertadores protiv Penjarola. Vodio je 2:0, a poražen je 2:4 i propustio je šansu da postane prvi argentinski klub sa titulom prvaka Južne Amerike. Igra Rivera u tom meču je opisana kako kukavička.

Kroz nekoliko dana je došao prvi meč u prvenstvu i River je gostovao Banfildu. Jedan lokalni navijač je veče ranije ispod tribina sakrio kutiju sa belim piletom preko kojeg je visila crvena traka. Sinonim za beli dres Rivera sa crvenom štraftom. I pustio ga je iza gola Rivera tokom meča. Nastao je opšti šou! Jadno pile se teturalo po terenu, da bi ga razjareni Riverov as Oskar Pininjo Mas šutnuo iz sve snage. Dovoljno da svom klubu prikači neslavnu etiketu – Galinas. Pilići. U prevodu kukavice... Dugo Riverovi navijači nisu mogli da podnesu ovaj nadimak, ali sada ga prihvataju, šale se na svoj račun i jedna od najlepših pesama na svetu je „Senores, yo soy del gallinero“.

River je uvek imao pare da kupe najbolje, ali za mnoge ljubav prema Boki nije imala cenu. Tako i za najvećeg. Maradonu. Kada je zablistao u Argentinos Juniorsima, prvi se javio River i ponudio mu blanko ček. On je čekao Boku koji je bila u ogromnim finansijskim problemima. Pozvali su ga sa Bombonjere i nisu mogli mnogo da mu obećaju. Ali nije imao dilemu...

„Tražila ga Barselona, tražio ga je i River, ali on je samo Bokin jer kukavica nije“, orilo se tih godina na Bombonjeri.

Stadioni su posebna priča. Monumental je sagrađen posle Drugog svetskog rata, a izgradnja je trajala godinama. Završen je konačno novcem od transfera Omara Sivorija u Juventus. Monumentalno zdanje je tada primalo 90.000 gledalaca, a danas može da ugosti blizu 70.000 ljudi.

Bombonjera je manja, ali za mnoge originalnija i lepša. Ima tri prave tribine, četvrta je zapravo samo zid u kojem su VIP lože među kojima je i Maradonina. Ime je dobila jer izgledom podseća na kutiju sa bombonama, a građena je po uzoru na Artemio Franki u Firenci. Arhitekta Hose Deflini je napravio projekat ne tražeći ni pezos za nadoknadu. Dobio je samo kutiju bombona. Upravo zbog tog zida u vidu četvrte tribine, Bombonjera je bolje akustična od ostalih stadiona i stvara zaglušujuću buku. Teren zadovoljava minimalne dimenzije popisane od FIFA (105 x 68 metara) i rivalima je problem da se snađu na užem prostoru od onog na koji su naviklli. Dok se opasulje, Bombonjera i Boka ih progutaju...

Ko je sve od velikana igrao za Boku i River je teško pobrojati. Ipak, dva imena su iznad svih. Za Bokine navijače, to je naravno Maradona. Za Riverove je to Urugvajac Enco Frančeskoli. Čak 98 fudbalera je nosilo dres oba kluba. Među njima mnogi velikani. Kaniđa, Batistuta, Oskar Ruđeri, Ugo Gati...

„Mnogo teška situacija. Jedni vas gledaju kao izdajnika, drugi vam ne veruju“, govorio je kasnije Ruđeri.

Klaudio Kaniđa je tri sezone bio miljenik Riverovih navijača, da bi se posle osam godina u Evropi vratio u Buenos Ajres. I to u Boku, uz reči:
„Ispunio sam san da obučem dres klub za kojim sam oduvek navijao“.

To nije najgore što je Kaniđa uradio Milionerima. Najgore im je pripredio u Superklasiku jedne julske noći. Postigao je tri gola u pobedi od 4:1, a svaki put je ljubio grb Boke dok je slavio... Retko koga Riverovi navijači mrze kao Kaniđu.

I još je tu milion zanimljivih situacija zbog kojih je ovaj derbi poseban, a ovo večeras meč veka.

Bio je zemljotres, tresla se Argentina, tresla se cela Južna Amerika. Pa onda malo zatišje i sada ponovo krešendo. Vreme je za revanš jednog od najvećih dvomeča u istoriji fudbala: River Plata – Boka Juniors, za kontinentalnog šampiona, za nezaborav, za ulazak u istoriju (subota, Arena sport, 21.00).

Čitali ste već: zet zapalio šuraku kuću zbog Superklasika; ukradena fascikla sa Riverovom taktikom za revanš; šestogodišnji dečak i navijač Milionera prodaje sve svoje igračke kako bi došao do ulaznice... A sećamo se i odlaganja prvog meča zbog onog potopa, što je doprinelo podizanju iščekivanja na neviđeni nivo, te specijalnog radio prenosa za one sa slabijim srcem, gde je u pozadini, umesto huka sa Bombonjere, išla opuštajuća muzika. 

Zemlja je paralizovana zbog utakmice, među ljudima vlada opšta histerija. Preko 50.000 navijača je preksinoć ušlo na poslednji otvoreni trening Boke kako bi podržali ekipu, a još na hiljade njih je ostalo ispred stadiona, pa je policija morala da ih rasteruje suzavcem. Bombonjera se tresla. Bukvalno! U komentatorskoj kabini su se monitori ljuljali kao da je pravi zemljotres.

Neutralni deo planete se samo nada da će i večeras gledati utakmicu kao na Bombonjeri. A to znači spektakl! Prva utakmica je bila fantastična.

River je preživeo lakše nego što se očekivalo (2:2) i sada je Boka u težoj situaciji. Osim što će igrati pred 70.000 neprijateljski nastrojenih Galinerosa, Bokini igrači će biti i pod pritiskom zbog prvog meča u kojem nisu iskoristili prednost domaćeg terena. Ono što je značajno doprinelo atraktivnosti prve utakmice svakako je pravilo da gol u gostima nema posebnu važnost. U prevodu, Riveru ne igra nikakav remi, ni 0:0, ni 1:1. Činjenica da će i jedni i drugi morati da jurišaju na pobedu – osim ako ne žele da im sopstvenu sudbinu rešava penal rulet – garantuje nam da će i na Monumentalu biti vrlo uzbudljivo, odnosno da ničije vođstvo ne može „da upropasti“ utakmicu.

Marselo Galjardo neće moći ni ovoga puta na klupu Rivera zbog suspenzije. Neće moći ni u svlačionicu, sakriće će negde dobro na stadionu. Nije to mali hendikep za domaće, ali kad su mogli bez vođe da pregrme Bombonjeru...
„Osećaj nesposobnosti da pomognete, pa makar i sa klupe, užasan je. Ne želim to nikome. I ne znam kako ću preživeti revanš“, kazao je šef stručnog štaba Rivera.

Ipak, u prvom meču je i bez prisustva očitao lekciju nekadašnjem ljutom rivalu sa terena Giljermu Barosu Skelotu, krenuvši sa trojicom štopera. Pored standardnih stena Pinole i Majdane u zadnjoj liniji našao se Martinez Kvarta. Petorica u defanzivi nisu međutim bila dovoljna da se zaustavi navala Boke i prvi deo meča domaći su rešili u svoju korist – 2:1. Poslednjih pola sata River se vratio na standardnu četvorku pozadi i uspeo da dođe do izjednačenja. Imao je očito Galjardo u glavi prevashodni cilj da ne izgubi i u tome je uspeo, ali ne na način na koji je planirao, već „regularnim putem“. Ta činjenica ostaviće dosta dilema za sastav Rivera pred revanš.

Problem za River je što se nije oporavio napadač Injasio Skoko i što je suspendovan Rafael Santos Bore. Dakle, River bez dvojice od trojice najbitnijih naadača. Očekuje se da zaigra Hose Kintero, nikada dokazani talenat južnoameričkog fudbala, ali majstor za ovakve utakmice. Ali se zato vraća srce time neuništivi kapiten Leo Ponsio koji će preorati teren i biti velika snaga domaćeg tima. Galjardo može da izvede formacije 5-3-2, 4-3-3-1 ili 4-4-2, a najbliži je ovoj drugoj u kojoj bi iza isturenog Prata trebalo da dejstvuju Piti Martinez i Kintero.

Puno napadačkog potencijala ostalo je i na klupi Boke u prvoj utakmici. Mauro Zarate i Fernando Gago presedeli su na klupi ceo meč. Dario Benedeto ušao je jer se rano povredio Kristijan Pavon, a najveće ime od svih – Karlos Tevez, zaigrao je tek od 73. minuta. Pavon najverovatnije neće igrati, a šanse da Tevez počne rastu iz sata u sat. Skeloto je u dilemi da li da vrati na gol oporavljenog Andradu ili da ostavi Rosija koji je blistao u prvom meču.

Poslednji put kada je Tevez gostovao na Monumentalu, bilo je to u decembru 2016. Pre nego što će otići po veliki novac u Kinu, pa se vratiti da igra iz ljubavi. Kakav Superklasiko! Možda i najbolja utakmica u svetskom fudbalu te godine. Boka je preokrenula sa 1:2 na 4:2, a Tevez je dao dva gola i imao divnu asistenciju. Kada bi nešto slično izveo u subotu mogao bi komotno da isto veče kaže: zbogom! I da se preseli u legendu, tamo uz rame Maradoni, Rikelmeu, Palermu, Kaniđi...

River igra za svoju četvrtu titulu Kopa Libertadores, Boka za sedmu i podelu trona kada je u pitanju ovo takmičenje, sa do sada neprikosnovenim Independijenteom. Za Galjarda ne brinemo previše, preživeće on kako god da se završi. Ali zato ovi što im je zabranjeno nerviranje i prekomerna uzbuđenja neka se drže onog radija „za srčane bolesnike“.

Jer ako bude upola uzbudljivo kao na Bombonjeri... 

Pobednike će zanavek ceo svet pamtiti kao heroje; poražene ni njihovi najverniji nikad neće prestati da proklinju. Dalje od ovoga ne može!

Večeras, 21.00 časova, TV Arena Sport.

Foto: Reuters