Čista egzotika, besparica, dugovi i povratak Borhe - počinje prvenstvo Ekvadora
Vreme čitanja: 11min | pet. 18.02.22. | 21:55
Noćas startuje 64. izdanje šampionata u ovoj južnoameričkoj državi, Independijente del Valje brani krunu i ima najmanje četiri izazivača
Vatreni vrhovi Anda, Amazonska prašuma, obale Tihog okeana. Jedinstvena zemlja po specifičnostima, istoriji i lepotama kao da je sjedinila vatru, vodu i zemlju. Egzotična destinacija kakaa, šećera i banana, ali i opasnog fudbala. Noćas startuje najjača liga Ekvadora.
Fudbalsko prvenstvo ove zemlje za 2022. godinu zvanično nazvano Liga Pro, biće 64. izdanje ekvadorske profesionalne fudbalske Kategorije A. Sistem takmičenja nije menjan već duži niz godina, pa će tako i ovaj turnir zadržati formu prethodnih. Za razliku od većine latinoameričkih zemalja gde su u okviru jedne kalendarske godine zastupljena dva prvenstva Apertura i Klausura, i koja uglavnom donose dve nezavisne titule, šampionat se ipak razlikuje. Prvenstveno u tome što svoje etape oslovljava sa Fazom 1 i Fazom 2, a bitnija razlika stvara se u tome što od ostalih zemalja u kojima se proglašavaju dva prvaka za datu godinu, Ekvador ima jednog šampiona, a koji se dobija na osnovu finala između timova koji zauzmu vodeće pozicije u dve odvojene faze takmičenja.
Izabrane vesti
Prva i druga etapa će se razvijati po jednokružnom sistemu svi protiv svih, dok će se treća sastojati od finala, koje će imati i revanš meč. Četiri mesta će biti dodeljena za Kopa Libertadores za 2023. godinu. Direktni učesnici grupne faze biće šampion i vicešampion, odnosno prvaci dve faze takmičenja, dok će u kvalifikacije ići prvi i drugi najbolji plasirani na opštoj tabeli. Tri mesta su obezbeđena i za Kopa Sudamerikana 2023, a ona će pripasti klubovima od trećeg do petog mesta na zbirnoj tabeli obe faze takmičenja. Gubitak kategorije rezervisan je za timove koji zauzmu poslednja dva mesta na zbirnoj tabeli, i koji će svoje nastupe od 2023. godine preseliti u niži rang takmičenja.
U novoj sezoni, svoje mesto među 16 timova koje čine elitnu diviziju ekvadorskog fudbala našli su Kumbaja iz provincije Pičinča i Sporting Gvalaseo, klub iz provincije Azuai, oba debitanti u najjačem rangu. Oni su zauzeli upražnjena mesta pošto su Manta i Olmedo kao dva najlošije plasirana tima iz protekle sezone ispala u Seriju B.
01.00: (1,35) Emelek (4,50) Makara (8,50)
Ipak, klubovi iz Kategorije A, ali i iz drugog ranga ekvadorskog fudbala, u novu sezonu ulaze sa ozbiljnim problemima. Pored težnje da budu konkurentni na terenu, moraju da prilagode i svoje finansije, koje još pate od pandemije Kovid-19. U prethodne dve godine klubovi su bili primorani da traže eksterne ili „alternativne“ izvore finansiranja kako bi ublažili nastalu ekonomsku krizu. Zajmovi, refinansiranje i bankarske garancije deo su strategija kojima su neki od lidera morali da pribegnu kako bi pokušali da održe ekonomsko zdravlje.
Kriza koju je prouzrokovala pandemija izazvala je smanjenje budžeta, nedostatak prihoda na blagajnama od prodaje ulaznica, kašnjenje u plaćanju televizijskih prava i popuste od strane sponzora, koji su u mnogim slučajevima raskinuli ugovore.
Drugu uzastopnu sezonu, timovi počinju sa neizvesnošću, ali u isto vreme uvereni da će se i zdravstvena i ekonomska situacija poboljšati na lokalnom i međunarodnom nivou. Tako počinje nova kampanja u Ligi Pro, uz ugovorene transfere, zadužene ekipe, neplaćene dugove za televizijska prava, povratak navijača na stadione i nadu da će, jednom zauvek "pandemija" praznih tribina prestati.
Uprkos ograničenim budžetima, timovi su dali sve od sebe da ojačaju svoje sastave. Nova lica, ali i stari poznanici stižu u zemlju da se priključe ekvadorskim klubovima. Fudbaleri iz Argentine, Brazila, Paname, Urugvaja i Kolumbije stigli su u zemlju. Neki klubovi, kao što je branilac titule Independijente del Valje, odlučili su se za igrače koji poznaju lokalni fudbal. Drugi, poput Lige de Kito, tražili su talente u inostranstvu. Sa druge strane, dvojac iz brodogradilišta i dva najtrofejnija kluba u državi, Barselona i Emelek, sklapali su uglavnom renomirane ugovore. Sve u svemu, od ove četvorke najviše se očekuje i u novom izdanju ekvadorskog prvenstva, kao i na međunarodnoj sceni.
INDEPENDIJENTE DEL VALJE
Klub iz prestoničkog predgrađa, minule sezone je prvi put postao prvak Ekvadora. Zanimljivo je da je Independijente pre ovog odlikovanja osvojio međunarodno priznanje u vidu Kopa Sudamerikane iz 2019. godine. Do prve nacionalne titule, Negriazuli su stigli pobedom u finalu protiv Emeleka ukupnim rezultatom 4:2. Ove sezone, ekipa koju predvodi Renato Paiva kreće u odbranu titule, ali je očekuju i nastupi u Kopa Libertadores, najprestižnijem klupskom kontinentalnom takmičenju za Južnu Ameriku, a čiji su finalisti bili u sezoni 2016, kada su poraženi od kolumbijskog Atletiko Nasionala. Istina, ekipu su napustili neki od ključnih igrača za prethodnu sezonu, kao što su desni bek Hose Hurtado koji je za 3.100.000 evra prešao u Red Bul Bragantino, Vilijam Pačo je uz obeštećenje od 2.900.000 evra pojačao redove belgijskog prvoligaša Antverpena, Pedro Vite je za 2.300.000 evra prešao u MLS tim Vankuver Vajtkapsa, dok je Brajan Garsija takođe pošao put Brazila, ovoga puta u Atletiko Paranaense, inače zvaničnog prvaka Kopa Sudamerikane, uz odštetu od 1.300.000 evra. Reklo bi se da je Independijente ostvario dobru zaradu u prelaznom roku. Sa druge strane, u tim iz Sangolkija stigli su Džonatan Bauman iz Mušuk Rune, Žunior Souza iz Korintijansa i Mateo Karbahal iz argentinskog Arsenal Sarandija, svi kao slobodni igrači.
Kako su sami čelnici tima naveli, najveće pojačanje stiglo je u vidu Pedra Pabla Perlaze. Krilni fudbaler je došao iz LDU-a, gde je godinama bio najbolji na svojoj poziciji u šampionatu Ekvadora. Međutim, 2021. bila je godina neujednačenih nastupa, zbog loših odnosa i problema sa vođstvom Pabla Repeta. U Independijenteu, Perlaza će nastojati da povrati fudbalski nivo i doprinese poboljšanju igre braniocu titule, kako u odbrani tako i u napadu. Igrač se veoma ističe po probijanju po desnom krilu i upućivanju centršuteva.
EMELEK
Elektrikosi su definitivno razočarali svojim nastupima u prethodnoj sezoni. Iako je u prvoj fazi završio kao vodeći tim, Emelek je u finalu poražen od Independijentea sa 4:2. Pad u formi bio je očigledan sredinom kampanje, a prve znake slabosti pokazao je kada je neobjašnjivo prokockao mesto u eliminacionoj fazi Kopa Sudamerikane, gde je svoje učešće na međunarodnoj sceni okončao već u grupnoj fazi takmičenja. Uprkos evidentnom padu u igri, i pod otvorenim pretnjama navijača, čelnici kluba su ipak odlučili da pruže još jednu šansu španskom stručnjaku Ismaelu Reskalvu, koji se na mestu glavnog stratega nalazi već treću sezonu. Uz neizostavnu borbu za titulu, ove sezone Elektrikosi će imati obevezu i u Kopa Libertadoresu, kao drugi direktan predstavnik Ekvadora u najjačem kontinentalnom društvu.
U borbi za povratak na tron, Reskalvu će pomoći novopridošli Argentinci, Bruno Pitona iz San Lorenca koji će igrati na poziciji levog beka i Mauro Kiroga iz Pačuke. Napadač će imati svoje prvo iskustvo u ekvadorskom fudbalu. Kiroga je igrao za klubove u Španiji, Argentini, Čileu i Meksiku. Poslednji tim mu je bila Nekaksa gde je bio kao pozajmljen igrač, za koju je 2021. godine odigrao 15 utakmica, ali nije postigao nijedan gol. Elektrikosi se nadaju da se ovi brojevi neće ponoviti i da će se Argentinac pokazati kao kvalitetan napadač.
Posle kratkog boravka u argentinskom fudbalu, Džejson Čala se vratio u Ekvador. Krilni igrač je prošao kroz Universidad Katoliku, Ligu de Portovijeho, Klan Huvenil, Espoli i Independijente del Valje. Poslednji klub mu je bio Godoj Kruz, gde je protekle sezone odigrao četiri utakmice bez golova i asistencija. Zbog toga će za Čalu biti veoma važno da što pre povrati ritam kako bi mogao da doprinese napadu Emeleka. Vezista igra na desnoj strani, ali može da igra i levo ili kao centarfor. Tu su još i lokalna pojačanja Markos Sasijedo iz LDU-a i Alehandro Kabeza iz Independijente del Valjea. Klub su napustili: Leandro Vega koji je prešao u susedni Čile i ekipu Antrofagaste, dok su Hose Ernandes i Ronaldo Džonson pojačali redove Makare.
BARSELONA
Idoli Astiljera minule sezone pokazali su dva lica. U prvom delu, do samog kraja bili su glavni konkurent gradskom rivalu Emeleku, koji je na kraju završio kao lider prve faze šampionata sa tri boda prednosti u odnosu na Barselonu. U drugom delu prvenstva, korak za konkurencijom izgubili su već na samom početku, pa se Fabijan Bustos, koji će i ove sezone strateški predvoditi Kanarince, okrenuo nastupima u Kopa Libertadoresu gde je svoj tim uspeo da dovede do polufinala, kao jedini preostali predstavnik ostatka kontinenta među brazilskim velikanima. Upravo jedan od tih giganata, Flamengo, isprečio im se na putu do finala i eliminisao ih sa ubedljivih 4:0. Barselona je svoje nastupe u novoj sezoni počela mečevima u prvoj rundi kvalifikacija za Kopa Libertadores, gde je uspela da eliminiše urugvajski Montevideo Siti.
Od pojačanja tu su Leonai Souza brazilski vezista koji dolazi iz urugvajske Plaza Kolonije gde je izabran u idealan tim sezone za 2021. godinu, ali i za najboljeg stranca na turniru. Souza je prethodno nastupao za Keln u kojem je odigrao 63 utakmice, postigao jedan gol i upisao devet asistencija. Brazilac će igrati na poziciji centralnog ili defanzivnog veznog. Iako je imao malo iskustva igranja na međunarodnim turnirima, Souza bi mogao da postane ključni igrač u veznom redu Fabijana Bustosa u predstojećim kvalifikacijama za kontinentalnu elitu.
Erik Kastiljo Kulebra, vraća se u šampionat Ekvadora posle četiri godine igranja u meksičkim klubovima. Kastiljo je stigao u Barselonu, gde je igrao od 2014. do 2018. godine. Napadač, koji se ističe na desnom krilu, može biti ključan za savladavanje i asistiranje napadačima, mada može biti da igra i po levom boku, a pokazao se i kao solidan vezni igrač.
Iz kluba su otišli: Mario Pienida (Fluminense), Vilijam Riveros (Sero Portenjo), Mihal Hojos (LDU), Serhio Lopes (Aukas) i Gabrijel Markes (Gvajakil Siti).
LIGA DEPORTIVA UNIVERSITARIO (LDU)
Prvi i do danas jedini ekvadorski klub koji se domogao trofeja Oslobodioca Amerika 2008. godine pod vođstvom legendarnog Edgarda Bauze, prethodnu sezonu neće pamtiti po dobrom. Prerana eliminacija iz Kopa Libertadores nije uticala da se više posveti nacionalnom prvenstvu gde ni u jednoj od faza nije bio konkurentan. Na kraju, kada se pogleda zbirni plasman LDU se našao šestom mestu, čime je zadobio utešno mesto u Kopa Sudamerikani. Argentinac Pablo Marini preuzeo je tim u julu prošle godine, ali do kraja prvenstva nije uspeo da zabeleži vidljivije rezultate. Ovoga puta imaće čist start pred sobom, jer su čelnici LDU-a odlučili da mu ponude produženje saradnje, jer je u početku doveden kao prelazno rešenje, a pokazao se uspešnim u poslednjem četvorogodišnjem upravljanju Montevideo Sitijem.
Kao jedno od većih pojačanja prestoničkog tima ističe se Mihael Hojos. Posle nezapaženih nastupa u Barseloni, Hojos će imati novu priliku da se istakne u Kitu. Ofanzivni vezista postao je poznat u Gvajakil Sitiju, klubu u kojem je igrao od 2018. do 2021. godine i gde je postigao 29 golova i ostvario osam asistencija u 98 utakmica. Argentinac će nastojati da ove brojke ponovi u Belom timu iz prestonice, gde može da deluje i kao desno krilo, ali i da proigravanjem ozbiljno doprinese napadačkom sektoru. Ako se vrati na svoj dobar nivo, Hojos bi mogao da bude osnova za napad tima Pabla Marinija. U tim su kao pojačanja došli i Aleksander Alvorado iz MLS tima Orlando Siti, Andres Lopes iz Katolike i Žoao Ortiz iz Delfina. Sa druge strane, iz kluba je otišao mladi reprezentativac Žordi Alsivar. On je uz obeštećenje od 2.700.000 evra prešao u MLS tim Šarlot.
UNIVERSIDAD KATOLIKA
Posle dugo godina, gotovo više od četiri decenije, čini se da bi još jedan tim iz Kita mogao da uće u borbu za titulu. Istina, Katolika je poslednji put bila nadomak trofeja još 1978. kada je izgubila u finalu od El Nasionala, jednog od velikana ekvadorskog fudbala koji se trenutno nalazi u drugom rangu. Proše sezone, Kamaratasi su u obe faze završili na 4. mestu, što ih je automatski i u generalnom plasmanu održalo na datoj poziciji, sa kojom su ostvarili učešće u kvalifikacijama za Kopa Libertadores, gde će drugoj rundi doigravanja da ukrste koplja sa Bolivarom. Opet, kako bi se borili na dva fronta, potreban je popriličan broj kvalitetnih igrača, a istina je da tim sa Atualpe nije baš najsjajnije odradio prelazni rok, ne zbog samog angažovanja pojačanja, već o dopuštanju pojedinih odlazaka iz kluba kao što su Gustavo Kortez koji je prešao u Rasing iz Aveljanede i Andreas Lopes, koji je pojačao redove LDU-a.
U tim je došlo, na ovim prostorima, i jedno veoma poznato lice, Kolumbijac Kristijan Martinez Borha. Iskusni napadač, nekadašnji centarfor Crvene zvezde, bio je važan segment u nastupima za LDU, između 2018. i 2021. Borha je postigao je 48 golova i zabeležio 10 asistencija u 111 utakmica. Pošto je napustio Beli klub, Kolumbijac je otputovao u svoju zemlju gde se opet obreo u crveno-belom dresu, ovoga puta Juniora iz Barankilje, ali nije uspeo da se istakne. Iz tog razloga, napadač se vraća u Kito, sada kao igrač Katoličkog Univerziteta, u pokušaju da ponovo ronađe prepoznatljivu formu.
Pored Borhe, još jedno od zvučnijih pojačanja je panamski reprezentativac Ismael Dijaz. Mladom vezisti je ovo prvo iskustvo u ekvadorskom fudbalu. Dijaz je igrao u klubovima iz Paname, Portugalije, Urugvaja i Španije, uključujući i nastupe za Deportivo La Korunju i Porto. U 2021. godini, postigao je 15 golova u 34 utakmice za panamski Tauro. Pored toga, reprezentacija Paname zvala ga je na svaku kvalifikacionu utakmicu za Svetsko prvenstvo u Kataru 2022. Dijaz se ističe kao levi vezni, ali može da doprinese i na desnoj strani ili čak kao centarfor.
Među ekipama koje imaju kakvu takvu šansu da ugroze ili eventualno otkinu bodove favoritima su nekadašnji šampioni Deportivo Kuenka i Delfin. Kuenka se istakla dovođenjem Manuela Balda. Igrač na poziciji desnog krila zvanično je došao iz Porta, ali je prethodne sezone nastupao kao pozajmljen igrač u Gvajakil Sitiju. Igrao je za klubove u Andori, Španiji, Grčkoj i Meksiku. U Ekvadoru je od 2016. do 2019. nosio dres El Nasionala, a nedavno i već pomenutog Gvajakil Sitija 2021. U Građanskom timu i jednoj od brojnih filijala Mančester Sitija, Balda je postigao dva gola i zabeležio četiri asistencije na na 25 odigranih utakmica. Za ovu godinu, Deportivo Kuenka očekuje da će vezista povećati svoj nivo igre i biti stalna pretnja protivničkoj odbrani. Balda se ističe kao desno krilo, ali može da igra i na centralnim pozicijama.
Posle sedam godina igranja za MLS timove Toronta i Solt Lejk Sitija, za Toluku u Meksiku, Žoao Plata se vraća u ekvadorski fudbal, tačnije u Delfin. Vezista, koji je igrao u LDU između 2010. i 2012, napravio je veliki korak kroz MLS, gde je postigao 63 gola i ostvario 49 asistencija na 253 utakmice. Međutim, te rezultate nije mogao da ponovi i u Meksiku, pa se posle godinu dana provedenih u Toluki vraća u domovinu da povrati svoj nivo. Plata je krilni igrač na levoj strani, može da doprinese i na suprotnoj strani terena, ali i kao centarfor.
Sve je, dakle, spremno za start (01.00) 64. izdanja najjače ekvadorske fudbalske lige utakmicom između Emeleka i Makare na stadionu Džordž Kapvel u Gvajakilu...
EKVADOR 1 - 1. KOLO
Subota
01.00: (1,35) Emelek (4,50) Makara (8,50)
21.00: (2,90) Mušuk Runa (3,25) Universidad Katolika (2,35)
23.30: (1,18) LDU (6,50) Gvalaseo (13,0)
Nedelja
02.00: (3,30) Delfin (3,30) Barselona (2,10)
20.00: (2,70) Orense (3,15) Aukas (2,55)
22.30: (2,35) Gvajakil Siti (3,10) Deportivo Kuenka (3,00)
Ponedeljak
01.00: (6,00) Kumbaja (4,00) Independijente del Valje (1,50)
Utorak
02.00: (2,50) Tehniko Universitario (3,00) Nueve de Oktubre (2,90)
*** kvote su podložne promenama
Piše: Đorđe RADONJIĆ