OCENE – ZVEZDA: Rodrigao – Dekijev Katanec! Marko je razmaženi sin koga ponosno pokazujete

Pazite ovo: gledajući samo osnovni deo Brazilac je imao jednu od slabijih partija u Crvenoj zvezdi. Odbranio je samo jednu loptu. Mada je kod golova Suča i Vidosavljevića bio nemoćan. Kada se lomi Brazilac je gadna zverka. Gađao je pravo u oči igrače Vojvodine i kao zvečarka uhvatio nesiguran pogled Džona Merija. Negde je i zaslužio da stavi tačku na lepu Zvezdinu sezonu, nosio je ovaj tim kroz Evropu.

Nije čudo što je konstanta, jer se njemu igra fudbal i kada je minus 20, i kada je dan za tropski bar, i kada je Zvezda osigurala titulu. Tu glad zadržao je i u Loznici, pa je bitka njega i Barosa i Kolarevića ličila na dvoboje iz epske narodne poezije. Kao da su se dohvatili Marko Kraljević i Musa Kesedžija. Sve je pucalo oko Seola, ali je držao pravac i kada je ušao Sukačev. Upisao asistenciju za Rodrigaa.

Plesao je ka zvanju jednog od najvećih tragičara. Mlako i nesigurno ušao u duel sa Ranđelovićem, prljavo očistio loptu koju je pokupio Vidosavljević. Shvativši da je prusuo kompletno poluvreme, bez kaarakteristične akcije, transformisao se u nastavku. Kao i kompletan tim. Čistio je sve pred sobom preciznim klizećim startovima, otvarao akcije Crvene zvezde dodavanjima unapred, zaleteo se ka dugogodišnjem saborcu Njegošu Petroviću. Popravio utisak i još jednom na delu uvideo sportski aksiom. Samo kada je maksimalno nabrijan može da igra kao u prvom mandatu.

Koliko je tu bilo samo problema. Cele godine standardni reprezentativac Srbije varira u formi, igra toplo-hladno. I nekako su njegovi dueli sa Vukanovićem nagoveštavali da će dodirnuti najnižu tačku. Nosio ga je Vukanović, izgledao kao Tomas Miler, počeo i da puca pod pritiskom prilikom odigravanja ničijih lopti. Sabrao se, odličan i u nekim plejmejkerskim zadacima prilikom Zvezdine totalne ofanzive. Osto je na nogama i onda se stropoštao na travu kao Roki Balboa. Ocena više, jer se zadržao na nogama posle silnih fudbalskih udaraca koje je dobio u prvom poluvremenu.

Čim je Mateus dodirnuo loptu Džona Merija, Jermen se okrenuo licem ka zemlji i emotivno se slomio. Njegovi pobednički jecaji čuli su se do vrha Lagatora. Nešto kao i Seol. Nije to bila partija za pamćenje, ali je ostavio sve što može. Bio je tučen i on je tukao. Stalno se ponavljao, dolazio gore, provocirao centaršutevima reakciju napadača. I na kraju uspeo da upiše asistenciju. Meč završio statirajući na jednoj nozi.

Neverovatno je da u produžecima nije pokazivao znake umora. I dalje je lako osvajao prostor na najprostiji mogući način. Nije imao „mušice“ pred očima u trenucima kada je sve nagoveštavalo da će se sjajn duel završiti nečijom greškom. Imao je ozbiljan izazov pred sobom, jer je dobrim pomeranjima u prvom poluvremenu Vojvodina imala igrača više u manevru.

Prosek. Njegov najvažniji potez sa ovog meča je trenutak kada je u poslednjem trenutku zaustavio kontru Vojvodine i potencijalnu šansu za 3:0. Nije mogao da se nametne, jer je daleko stajao i od Radeta Krunića i od poslednje Zvezdine linije.

Bledunjavo, nekako nedorečeno... Nije to bio onaj momak koji je nosio Crvenu zvezdu početkom proleća. Imao je posla sa mnogo iskusnijim Njegošom Petrovićem koji se lepio za njega i skratio mu prostor za manevar. Nekako je suviše lako pucao vezni red crveno-belih u prvom poluvremenu, što donekle ide na adresu mladog veziste. Sasvim je normalno da tek punoletan momak ima i ovakve partije. Možda se i previše očekuje od njega, mada mu je kompletna sezona brutalna. Bolji u drugom poluvremenu, ali nije „kostovski“ punio šesnesterac i peterac rivala. To je njegova lična karta, referenca kojom je kupio strane klubove.

Delovao je u prvom poluvremenu kao najveća taktička i personalna greška Dejana Stankovića. Pogrešan čovek u pogrešnom vreme i što je najvažnije na – pogrešnom mestu. Ne zna se gde je bio slabiji u prvom delu, iako je širokim plućima trebalo da oslobodi trčanja majstore kakvi su Aleksandar Katai i Marko Arnautović. Stalno je bio nemiran u pasu, sa akcentom na prvu izgubljenu loptu koja je prethodila korneru za vodeći gol Novosađana. Tražio je povremeno dubinu, ali na desnoj strani on je bio – slepa ulica. Ima, međutim, Brazilac osobinu dalmatinske mazge. Uporan je i tvrdoglav. Stalno se ponavlja i traži. I tako iz napada u napad, da bi na kraju bio najopasniji igrač Crvene zvezde. Uneo je odbranu Voše u peterac.

Bled i daleko od standardna na koji smo od njega navikli. U raštimovanom Zvezdinom orkestru na početku meča želeo je da pobegne iz komfor zone. Menjao je pozicije, polje delovanja, ali nije uspeo od sopstvene frustracije. Imao je i irončian osmeh u prvom trenutku kada je saznao da će izaći napolje... Prodisao u drugom poluvremenu pokrenuo akciju kod pogotka Marka Arnautovića. I to bi bilo. Želeo je da izvuče tim iz gliba nerezonskim udarcima sa 30 metara. To se obično loše završava.

Ponaša se povremeno kao razmaženi sin jedinac šire familije. Gestikulira, udara, psihološki pada, ali ga porodica ponosno pokazuje pred svima, jer je lep i odličan iz matematike i engleskog. Skakao je po nervirama Dejana Stankovića količnom izgubljenih duela i lošim tajmingom... Kad zagusti – bio je tu. Posebno u trenucima kada je Bruno Duarete postao lutajuća mina. Igra na minimalnom energetskom nivou, možda njegova zvezdaška duša hoće, ali – telo neće. Promašio dve kolosalne šanse, ali se iskupio.

(Od 70. minuta) Da, dobio je sa njim Dejan Stanković kreaciju iz dubine. Dolazio po loptu i želeo je da je šalje isključivo u napred. Ponovo pokazao staru boljku, suviše komplikovao kod običnih stvari i driblinga. Na kraju loše šutirao penal.

(Od 70. minuta) Malo ga je bilo u igri. Nedovoljno jak u duelima, bio je i on inicijator velike Stankovičeve nervoze. Prenuo se tek u drugom produžetku i potom hladnokrvno šutirao penal.

(Od 85. minuta) – Meč viner. Ako je ovo kraj – onda je sa stilom. Upalio je Stankovićev manevar sa njim kao iznuđenim centarforom. Maestralno pogodio na povratnu loptu Seola. Imao jednu grešku, ali je totalno amortizovao sirovu fizičku snagu Džona Merija.

(Od 90. minuta) – Smiren prilikom penala, imao i dobar centaršut ka Brunu Duarteu.

Bio bi mu ovo veći kiks nego Šerif ili Omonija, jer je sve u igri Crvene zvezde bilo problematično na početku. Od energije, motiva, sve do onog što bi trebalo da predstavlja ličnu kartu trenera – izgleda ekipe. Zvezda je bila malokrvna, ali je Dejan Stanković uspeo da joj da ozbiljnu infuziju. Kada su Beograđani počeli da dobiju duele jedan na jedan, to je bio znak da se Voši bliži kraj. Već je na poluvremenu malo presložio karte, a onda napravio potez utakmice i prodao dugogodišnjem prijatelju Miroslavu Tanjgi „jeftin“ štos. Nije to epohalno otkriće, ali snažno telo Rodrigaa je još više opteretilo umornu odbranu Voše. To je Vujadin Boškov radio sa Srećkom Katanecom. Za to što je presvukao ekipu na poluvremenu – čestitke. Zvezda je imala energiju iz februara i marta i prosto unela loptu u gol. Kod gola Rodrigaa i slavlja čak je savršeno pevao stihove Delija.