Čolova Sparta više ne izaziva strah

Gostujuća tribina sa oko 1.500 najvatrenijih Atletikovih pristalica je pevala:

„Ne zaslužujete ovaj dres“.

Jedini od igrača koji je ostao na terenu i saslušao neprijatnu istinu je bio Saul Njigez, dete kluba. Jedan od simbola Simeoneovog Atletika.

Jedini je skupio hrabrosti da primi zaslužene kritike. Navijači su potom počeli da mu aplaudiraju i skandiraju da na travnjak vrati i ostale saigrače koji su pobegli u svlačionicu. To se nije desilo...

Mučna scena na kraju najbolje opisuje celu ovu sezonu Simeoneovog Atletika. I prvi put se jasno i glasno postavlja pitanje: Da li je Čolo završio svoju misiju u klubu koji je izdigao u društvo najboljih u Evropi.

Nedelja, 14.00: (1,50) Atletiko Madrid (4,20) Espanjol (8,00)

Prvi put otkako je Simeone preuzeo tim, Atletiko je završio kao poslednji u grupi i neće videti evropsko proleće. Ne cvetaju mu ruže ni u domaćem prvenstvu. Kadiz im je nedavno dao tri komada... Igra je blago rečeno negledljiva. Iako njegov Atletiko nikada nije bio neki simbol lepog fudbala. Ali je bilo neke umetnosti defanzive, koktela argentinske borbenosti i španske ciničnosti, muškog fudbala sa nožem u zubima...

Sada više nema ni toga. Kolčonjerosi lako gube duele, spori su, greše u pasu i nemaju više onu drskost i bezobrazluk kojih su se rivali plašili. Čak ni svemogući Oblak više ne spasava kao ranije jer mu se šutira na gol više nego ikad pre. A iz te defanzivne nestabilnosti, dolaze svi ostali problemi poput jalovog napada. Atletiko je primio gol na pet od šest mečeva u Ligi šampiona ove sezone. Osvojio je samo pet od mogućih 18 bodova i nijedan u gostima. U grupi sa Portom, Brižom i Leverkuzenom?!

Primera radi, Atletiko je u prve četiri Simeoneove sezone na 48 utakmica u Evropi zabeležio 28 pobeda i devet poraza. U sledećih šest sezona je odigrao 47 evropskih utakmica i zabeležio tek 17 pobeda i 16 poraza. Ozbiljna razlika.

Čolov Atletiko se raspada: Jedan od najskupljih timova Evrope poslednji u grupi, Briž izgubio prvo mesto (VIDEO)

Iako je sezona odavno počela i odigran je veliki broj utakmica, Atletiko i daje deluje kao ekipa koja se traži i nema izgrađen ni identitet kao ekipa, ni stil igre. Čak ni to ne bi bilo čudno da ne govorimo o ekipi u kojoj je dobar deo igrača već dugo na okupu, a trener je tu duže od decenije. Štaviše, ovo samo deluje kao nastavak pada koji je počeo još prošle sezone. Tada su se provukli u grupi sa Milanom i Portom, ovoga puta nisu mogli.

Igra u kojoj je Atletikova defanziva dozvoljavala tek poneku ili čak nikakvu šansu rivalu više ne postoji. Samim tim ni napad naviknut da mnogo radi i trči, ne uspeva da se prešalta na plan B jer on kod Simeonea nikada nije ni postojao.

A možda je samo došlo do zamora materijala. Umesto da se iskustvo pretoči u prednost i automatizme, deluje da su motori ostali bez snage i da stubovi tima stoje na staklenim nogama. Koke ima 558 utakmica za Atletiko, Grizman 310, Korea 346, Oblak 369, Savić 245, Saul 355, Karasko 219, Himenez 261... Sveža krv nije pomogla staroj gardi da ostane na istom nivou. Neki mladići se ne uklapaju u Čolovu spartansku doktrinu. Tako Žoao Feliks ide na kuglanje i zezanje posle neuspeha protiv Leverkuzena, Regilon pravi žurku sa devojkom posle Kadiza... Jednostavno, ne gledaju svet i fudbal istim očima kao Čolova dugogodišnja vojska. Nisu svi Dijego Kosta, Godin, Huanfran, Filipe Luiz...

Simeone ne uspeva da pronađe nove Spartance ali je i sam kriv jer je previše i promašio. Dobri rezultati ranije su pokrivali promašaje poput Ćerćija, Džeksona Martineza, Vijeta, Gaitana, Vitola, Kalinića, Želsona Martinsa, Lemara... Primetićete da se ofanzivno orijentisani igrači teže uklapaju kod Simeonea. Neke poput Mandžukića, Dioga Žote, Raula Himeneza ili Tea Ernandeza nije hteo ili nije umeo da iskoristi. Sada tim putem idu Žoao Feliks, Mateus Kunja, Rodrigo de Pol...

Igrači prolaze, novac se troši, a rezultati su sve slabiji. Svako ispadanje iz Evrope je za klub poput Atletika ozbiljan finansijski udarac i najava neke štednje u budućnosti. A investicije će biti neophodne. Odbrana je na izdisaju, gazde veznog takođe, Grizman ne deluje da će ikad više biti onaj stari...

Svaki sledeći promašaj preti da bude nenadoknadiv. A Simeone je i dalje trener sa najvećom platom na svetu. S obzirom šta je sve doneo klubu i kako ga je izgradio, zaslužuje taj novac. I zaslužuje još poverenja i kredita kod navijača jer je najuspešniji trener u istoriji kluba.

Ali moraće da postoji i život posle Čola. Sutra, prekosutra ili ko zna kad... Njegova Sparta se polako ruši i postaje ranjiva sa svih strana. Kao što je i slavni grčki polis propao i došla su neka nova kraljevstva, tako je možda i Atletiku vreme da proba sa nekom novom politikom i vladarom.