Čovek koji je otkrio Džeka za Mozzart Sport: Prebacio sam ga u B tim, niko nije slutio da će postati vrhunski napadač

Postoje trenuci u kojima se velika fudbalska priča može vratiti na sam početak. Mnogo pre Volfzburga, Mančester Sitija, Rome, Intera, trofeja, rekorda i kapitenske trake reprezentacije Bosne i Hercegovine, postojao je jedan mladić sa Grbavice i trener koji je u njemu video nešto što drugi možda nisu. Bio je to Jirži Plišek. 

Češki stručnjak stigao je u Željezničar, upoznao mladog Edina Džeka, prepoznao njegov potencijal i potom ga odveo u Češku, u Teplice. Ostalo je, kako se to često kaže, istorija. Džeko je iz Teplica krenuo prema Volfzburgu, a potom preko najvećih evropskih klubova stigao do statusa jednog od najznačajnijih fudbalera u istoriji Bosne i Hercegovine. 

Posebno emotivno bilo je u petak na njegovom oproštaju od dresa sa državnim grbom u Zenici, a bio je to i odličan povod da razgovaramo sa čovekom koji je najzaslužniji za to šta je Džeko napravio u karijeri.  

Jirži Plišek, sadašnji šef skauting službe splitskog Hajduka je za Mozzart Sport govorio o čoveku čiju je karijeru pratio praktično od samog početka.  I danas, kada pogleda šta je Džeko napravio, priznaje da nije mogao da zna koliko će daleko njegov nekadašnji igrač da ode. 
"Ja sam video nešto specifično, nešto neobično u tom momku koji je bio na početku svoje karijere, ali nisam mogao da znam u tom momentu da će on da postane to što je postao. Sećam se prvih dana u Želji. On je bio samo klinac koji jeste talentovan ali niko nije ni slutio da će izrasti u vrhunskog napadača. Nije bilo bajno u odnosima u klubu vezano za njega. Bilo je turbulencija, znao sam da ga prebacim u B tim Željezničara, ali on je uvek bio maksimalan profesionalac.“ 

A postao je mnogo više od vrhunskog fudbalera. 
"Nisam mogao znati da će igrati za Volfzburg, Mančester Siti, Inter, Romu, itd..Da će biti jedan od najboljih, možda i najbolji igrač u istoriji BiH. Da će biti igrač koji će osvajati trofeje u različitim državama i da će biti najbolji strelac u istoriji reprezentacije BiH.“ 

Džeko je reprezentativnu karijeru završio kao rekorder po broju nastupa i golova. Za Zmajeve je odigrao 152 utakmice i postigao 73 gola, a poslednji put reprezentativni dres nosio je protiv Švedske u Zenici.  

Ipak, Plišek kaže da su se još u mladom Džeku mogle prepoznati osobine koje su kasnije napravile razliku. 
"Ono što sam znao jeste da ispred mene stoji jedan momak koji ima ogromnu želju da nešto postigne u svom životu. Momak koji ima talent i potencijal, ali i karakter, moral i sposobnost da jako brzo uči nove stvari.“ 

Upravo to, smatra Plišek, bilo je ključno. 
"To je bilo ključno za njegovu karijeru. To ga je pratilo kroz cijelu karijeru. To su glava, mentalitet, karakter, srce i emocija koje nosi u sebi.“ 

Ali iznad svega, Džeko je volio fudbal.  Plišek se priseća da je ta ljubav bila vidljiva od prvih dana i da se nije promenila ni kada je Džeko postao velika zvezda. 
"Pored tog karaktera i mentalne snage, on je jako voleo fudbal i loptu. To se na njemu moglo videti u svakom razgovoru, u svakoj situaciji. Bilo da je to bilo na početku njegove karijere u Željezničaru, u Češkoj, Nemačkoj, Engleskoj, Italiji ili Turskoj. Svaki trenutak kada sam bio skupa s njim, u njegovim očima uvek sam vidio tu jednu vatru, tu ljubav prema fudbalu, prema lopti".

I upravo je radna etika bila jedna od osobina koje su Džeka pratile tokom gotovo dve decenije vrhunskog fudbala. 
"On je svaki dan bio spreman da naporno radi. Svaki dan je bio spreman da bude bolji, bez obzira na to koliko je imao godina i koliko je toga već postigao i koliko je trofeja osvojio. To su stvari koje su bile jako važne kod njega i koje su i danas važne.“ 

Oproštaj od reprezentacije za Džeka nije bio samo poslednja utakmica. U Zenici je završeno poglavlje dugo gotovo dve decenije. Džeko je u 62. minutu napustio teren, dok su mu igrači obe reprezentacije i publika na Bilinom polju odali počast.  

Zato je Plišek danas, nakon svega što je Džeko ostvario, pre svega – ponosan. 
"Naravno da čoveka uhvate emocije i svestan je toga da dolazi kraj jednog sjajnog perioda u životu. Ali za sve nas će ostati jedna sjajna istorija i jedna pozitivna priča.“ 

Plišek ipak vjeruje da ovo nije kraj Džekove priče. 
"Njegova fudbalska karijera još nije 100 posto završena i on je i dalje tu kao igrač u Šalkeu. Ali verujem da će otvoriti jednu novu, lepu priču u svom životu, u kojoj će ponovo biti uspešan.“ 

A onda se razgovor vraća na početak. Na ono što sledi nakon završetka jedne velike karijere. Jer Plišek je već jednom prepoznao „Dijamanta“ pre nego što je celi fudbalski svet saznao njegovo ime. 
"Što se mene tiče, ja sam već taj neki put najavio. Meni je ovo definitivno prilika da krenem prema tome da ponovo pokušam prepoznati i napraviti jednog novog dijamanta koji će se pojaviti na fudbalskoj mapi.“ 

Tako se jedna priča završava, ali druga možda tek počinje. 
"Kraj je jedne lepe priče, a s druge strane se otvaraju novi izazovi i novi prostor za nešto novo.“ 

Ipak, kada govori o Džeku, Plišek ne govori samo kao trener koji je nekada prepoznao talenat. Govori kao čovek koji je s njim prošao deo puta i koji je, gotovo dve decenije kasnije, svestan koliko je taj put bio poseban. 
"Jako sam ponosan na Edina i jako sam srećan što sam mogao biti deo ove priče. Hvala njemu na svim lepim trenucima i na tome što smo ostali drugovi i prijatelji. To meni puno znači.“ 

Džeko je od reprezentativnog dresa otišao nakon gotovo 20 godina, ali veza između njega i Bosne i Hercegovine, kako je i sam rekao posle utakmice, ostaje. A možda je najlepši način da se njegova reprezentativna priča opiše upravo rečima čoveka koji je jedan od prvih video ono što će Edin Džeko tek postati. Videti talenat je jedno. Prepoznati karakter koji će taj talenat pretvoriti u istoriju - nešto je sasvim drugo.