Čovek koji je uzdrmao Siti neće biti ostavljen na milost i nemilost, Portugalci vratili Pintu zaštitu

Takav razvoj događaja izazvao je ozbiljne reakcije, naročito imajući u vidu da je Pinto u prethodnom periodu dobijao pretnje smrću, a u aprilu ove godine bio i fizički napadnut u Lisabonu. Sada je, međutim, došlo do obrta. U saopštenju koje je potpisalo portugalsko Ministarstvo pravde navedeno je da je CPES priznao kako Pinto nije bio adekvatno obavešten o razlozima za ukidanje zaštite, niti mu je omogućeno da iskoristi pravo da ospori takvu odluku pre njenog donošenja.

Zbog toga je postupak suspendovan, a uzbunjivač će dobiti priliku da se upozna sa dokumentacijom na osnovu koje su nadležni zaključili da više ne postoji dovoljno visok stepen opasnosti po njegov život. Pintu će biti dostavljeni izveštaji o bezbednosnim rizicima, uključujući procene na osnovu kojih je doneta prvobitna odluka. Za njihovo razmatranje i podnošenje odgovora imaće rok od deset radnih dana. Tek nakon toga komisija će ponovo razmotriti njegov slučaj.

Važno je naglasiti da ovo još nije konačna odluka o trajnom produženju zaštite. Reč je o privremenom zadržavanju postojećih bezbednosnih mera dok se ne sprovede postupak u kom će Pinto imati pravo da iznese argumente protiv njihovog ukidanja. Prvobitno je bilo predviđeno da zaštita prestane u subotu, ali takav scenario za sada je odložen. Posebno je zanimljivo što je sastanak na kom su razmatrani bezbednosni rizici održan još 9. jula, znatno pre nego što je krajem septembra objavljena odluka o krivici Mančester Sitija.

Prema proceni portugalskih nadležnih organa, rizik po Pintovu bezbednost bio je nizak. Ipak, njegovi advokati smatraju da takav zaključak ne uzima dovoljno u obzir sve okolnosti slučaja, uključujući pretnje koje je dobijao, fizički napad koji je pretrpeo i značaj informacija koje je dostavio istražnim organima. Upravo tu nalazi se suština spora. Dok su institucije svoju odluku zasnivale na proceni da je opasnost mala, Pintova odbrana insistira na tome da njegova uloga u razotkrivanju mogućih nepravilnosti u evropskom fudbalu i međunarodnom poslovanju predstavlja trajni izvor bezbednosnog rizika.

A taj rizik nije samo teorijski. Pinto je u aprilu napadnut u Lisabonu, kada je zadobio povrede lica, dok je ranije govorio i o ozbiljnim pretnjama smrću. Nakon što je saznao da će ostati bez državne zaštite, pokrenuo je i kampanju prikupljanja novca kako bi obezbedio sredstva za sopstvenu sigurnost i budućnost. Dok je akcija trajala uspeo je da prikupi 23.000 evra. Njegovi advokati upozoravali su da se država povlači upravo u trenutku kada je njihov klijent izložen povećanoj pažnji zbog posledica svojih otkrića.

Da bi se razumela važnost ovog slučaja, potrebno je vratiti se u april 2020. godine, kada je Pinto prvi put dobio status zaštićenog svedoka. Tada je portugalska pravosudna policija odlučila da ga uključi u program zaštite nakon što je pristao da istražiteljima omogući pristup milionima poverljivih dokumenata koje je prethodno pribavio. Ti dokumenti nisu se odnosili isključivo na fudbal. Među njima su bili podaci o poslovanju evropskih klubova, finansijskim transakcijama, kao i dokumentacija povezana sa kompanijama angolske poslovne žene Izabel dos Santos, koja negira optužbe za korupciju. Njegova otkrića postala su osnov za brojne postupke koje su širom Evrope pokretali pravosudni, poreski i sportski organi.

Najpoznatiji deo priče, međutim, svakako se odnosi na projekat "Football Leaks" i dokumentaciju koja je pomogla da se rasvetle finansijske aktivnosti Mančester Sitija. Upravo zbog toga odluka da mu se ukine zaštita, doneta neposredno posle objavljivanja zaključaka protiv engleskog kluba, delovala je posebno kontroverzno.

Naravno, ne postoje dokazi da je tajming odluke bio namerno povezan sa slučajem Mančester Sitija. Štaviše, činjenica da je bezbednosna procena razmatrana još u julu pokazuje da je postupak započet pre septembarskog raspleta. Ali istovremeno ostaje pitanje zbog čega prilikom odlučivanja nije omogućeno Pintu da se izjasni o procenama rizika, naročito imajući u vidu značaj njegovih otkrića, prethodne pretnje i činjenicu da se istrage zasnovane na dostavljenoj dokumentaciji nastavljaju.

Pritom, njegova saradnja sa evropskim istražnim organima nije završena. Pinto je i dalje spreman da sarađuje sa britanskim vlastima u istragama koje se odnose na Mančester Siti, ali i druge slučajeve proistekle iz dokumentacije koju je prikupio. Francuskim istražiteljima ranije je predao milione dokumenata, a ta građa sada može da bude podeljena i sa drugim državama, uključujući Veliku Britaniju.

To znači da njegovi postupci i otkrića mogu imati dalekosežne posledice čak i godinama nakon prvobitnog objavljivanja poverljivih podataka. Zbog svega toga, njegovi advokati insistiraju da portugalske vlasti prilikom donošenja konačne odluke moraju da uzmu u obzir ne samo trenutnu policijsku procenu rizika već i činjenicu da je Pinto svojim informacijama pomogao evropskim institucijama u istragama od ogromnog javnog značaja.

Čini se da je upravo pažnja koju je slučaj izazvao doprinela tome da portugalske vlasti preispitaju način na koji je postupak sproveden, mada nije zvanično potvrđeno da je pritisak javnosti bio razlog za promenu odluke. Za sada, najvažnija vest jeste da Rui Pinto neće ostati bez zaštite u prvobitno predviđenom roku, već će dobiti mogućnost da ospori argumente kojima su portugalske institucije pokušale da opravdaju njeno ukidanje.

Ostaje, međutim, mnogo važnije pitanje: može li procena o niskom stepenu ugroženosti zaista biti dovoljna da se ukine zaštita čoveku koji je dostavio milione poverljivih dokumenata, primao pretnje smrću i pretrpeo fizički napad? Posebno kada se zna da su upravo njegova otkrića pomogla pokretanju istraga čije posledice i dalje potresaju evropski fudbal.