Crna Gora i Marakana generacije: Povrede promenile sistem, selektor počistio vezni red iz Podgorice

Za dva dana Crnu Goru na beogradskoj Marakani čeka jedna od najvećih utakmica u mladoj fudbalskoj istoriji. Popularni Sokolovi nikada nisu igrali na nekom velikom takmčenju, a sada im se pruža istorijska šansa da ga se domognu preko Srbije.

Štaviše, Crna Gora je samo jednom u sedam kvalifikacionih ciklusa imala šansu da ode na veliki turnir. Bilo je to u kvalifikacijama za EP 2012. kada su dogurali do baraža gde je Češka u dva meča sa ukupnih 3:0 prošla dalje. Selektor je bio Branko Brnović, a prve zvezde tima Vučinić, Jovetić, Savić, Damjanović, Drinčić... U narednim kvalifikacijama za EP su bili četvrti u grupi bez relanih šansi za prolaz, dok su prethodne kvalifikacije završili na poslednjem mestu u grupi, bez pobede i sa samo tri opsvojena boda.

U četiri kvalifikaciona ciklusa za Mundijale, Crnogorci su dva puta osvojili treće mesto u grupama, jednom četvrto i jednom peto. Suštinski su samo u kvalifikacijama za SP 2018. imali šansu kada su u pretposlednjem kolu izgubili od Danske u direktnom okršaju za drugo mesto i baraž.

Savić i Jovetić su i dalje prve zvezde i nosioci igre ali nešto se nabolje promenilo u poslednje vreme. Pre svega selektor. Posle neuspešne epizode sa Farukom Hadžibegićem, kormilo nacionalnog tima je preuzeo Miodrag Mijo Radulović. Od svih crnogorskih selektora do tada (Zoran Filipović, Zlatko Kranjčar, Branko Brnović, Ljubiša Tumbaković i pomenuti Hadžibegić), najmanje zvučno ime.

Radulović se pokazao kao bolji poznavalac crnogorskog fudbala i tamošnjih prilika od njegovih prethodnika. Deluje i da mu je više stalo do reprezentacije, nacionalnog ponosa i da bolje prati situaciju oko svakog mogućeg kandidata za dres sa državnim grbom. Nekada je igrao za Sutjesku, Budućnost, Zemun, Hajduk iz Kule, a trenerskim poslom je počeo da se bavi kao pomoćnik Nikole Peca Rakojevića u Zeti i Borcu. Bio je i pomoćnik Pižonu u mladoj reprezentaciji tada zajedničke države, a prvi samostalni posao mu je bio selektorski mandat u omladincima Srbije i Crne Gore. Pekao je zanat i kao pomoćnik u Boavisti i moskovskom Dinamu da bi potom tri godine radio kao selektor omladinaca Crbe Gore gde je i upoznao dobar deo današnjih reprezentativaca poput Jovetića, Savića, Mugoše, Radunovića, Vešovića, Šćekića, Vukčevića...

Ipak, Radulović je trenersko ime izgradio u azijskom fudbalu. Vodio je klubove u Uzbekistanu, Kazahstanu, Kuvajtu i tako došao do posla selektora Libana. Tamo je napravio čudo pošto je zemlju kojoj je košarka popularnija od fudbala po prvi put u istoriji odveo na Kup Azije i tamo im doneo i prvu pobedu na kontinentalnom takmičenju. Četiri godine je trenirao Liban, a potom preuzeo selekciju Mijanmara gde nije imao uspeha. Kratko je bio u iranskom Zob Ahanu da bi u decembru 2020. dobio poverenje Dejana Savićevića i lokalne javnosti da predvodi A selekciju svoje zemlje. Jezgro ekipe je poznavao odranije i oslonio se na proverene snage ali je istovremeno i proširio igračku bazu reprezentacije. Za nepune tri godine Radulovićevog selektorskog mandata, 59 razlilith igrača je oblačilo dres Crne Gore, a preko 25 su bili debitanti.

Na 29 utakmica, Radulovićeva Crna Gora je zabeležila devet pobeda, osam remija i 12 poraza. Prvi kvalifikacioni ciklus mu je bio prethodni za SP u Kataru i završili su četvrti u grupi sa Holandijom, Turskom i Norveškom ispred. Pamte se remiji (2:2) u gostima protiv Turske i kući protiv Holandije ali i kiks protiv Letonije (0:0) i porazi od Norveške (0:2, 0:1). U aktuelnim kvalifikacijama je Radulovićev tim poražen samo od Srbije ali je i pobedio samo Bugare u dva navrata (1:0, 2:1). Remi protiv lidera Mađara je devalviran remijem bez golova u Litvaniji.

Radulovićev tim je često menjao sisteme, igrao sa trojicom, četvoricom pa i petoricom pozadi. U prošlim kvalifikacijama su mu najstandardniji igrači bili defanzivci Tomašević, Radunović i Vujačić. U aktuelnom ciklusu su samo zamenik kapitena Savić i golman Mijatović odigrali svaki minut.

Iako su slabije otvorili kvalifikacije, pobeda nad Bugarskom golom Jovetića u 95. minutu im je vratila nadu da mogu makar do drugog mesta i plasmana na EP. Meč na Marakani je za Crnogorce ’biti ili ne biti’. Ako pobede, drže sve u svojim rukama pošto dočekuju Litvaniju i u poslednjem kolu gostuju Mađarskoj koja bi do tada mogla da obezbedi prvo mesto.

Radulovićeva ekipa je kao uvertiru za Marakanu odigala prijateljski meč protiv Libana u Podgorici, slavila 3:2 ali su nosioici igre uglavnom odmarali.

Naprimer, tu utakmicu je propustio dugogodišnji broj jedan između stativa Milan Mijatović. Iskusni golman banjalučkog Borca nema bogzna kakvu klupsku karijeru ali u dresu reprezentacije brani odlično. U aktuelnim kvalifikacijama nije napravio nijedan kiks, a spasao je Crnu Goru kada je na 1:1 u Podgorici sa igračem manje protiv Bugara odbranio penal i omogućio ekipi da u nadoknadi na čudesan način dođe do pobede. Radulović je tada, iako brojčano inferioran, izveo defanzivca i uveo napadača što mu se isplatilo.

Da može da računa na sve igrače, crnogorski selektor bi u Beogradu prekosutra uveče sasvim sigurno izveo formaciju sa trojicom štopera 3-5-2. Ali zbog velikih kadrovskih problema, najverovatnije će biti prinuđen da krene sa 4-4-2.

Crna Gora ima velike probleme sa štoperima uoči gostovanja Srbiji. Stub odbrane i zamenik kapitena Stefan Savić je tu i počeće meč. Uz njega najverovatnije i iskusni Žarko Tomašević, koji je karijeru pravio u Belgiji i Kazahstanu. Već 13 godina je član reprezentacije i jedan od igrača sa najviše utakmica u dresu Crne Gore. Standardan je u Astani ali mu ekipa ne beleži baš najbolje rezultate pa ni on nije u nekoj vrhunskoj formi.

Treći član štoperskem linije bi bio doskorašnji Partizanov štoper Igor Vujačić ali je on dobio crveni karton protiv Bugarske i odrađuje suspenziju. Plan je bio da ga zameni Nikola Šipčić iz Tenerifea ali se povredio i nije ni pozvan. Radulović je zato reagovao debitantskim pozivom Slobodanu Rubežiću donedavanom prvotimcu Novog Pazara, a danas fudbaleru Aberdina koji odlično igra u Škotskoj. On je debitovao protiv Libana, ostavio dobar utisak, verovatno bi zaigrao i na Marakani ali se juče povredio i otpao iz konkurencije. Tako je Radulović ostao samo sa dvojicom pravih štopera. Tu su i Miloš Milović i Marko Tući ali oni ipak nemaju iskustva i kvaliteta za ovakve utakmice i nije realno očekivati da zaigraju protiv Srbije.

Desnog beka će da igra Beograđanin Adam Marušić iz Lacija, već dugo godina jedan od najstandardnijih i najboljih crnogorskih fudbalera. U normalnim okolnostima bi on startovao levo ali zbog povrede nema standardnog desnog beka Marka Vešovića. Tako će univerzalac Marušić opet na desnu stranu, a poziciju uz levu aut liniju će najverovatnije zauzeti Andrija Vukčević koji je nedavno iz Rijeke prešao u meksički Huarez. Ima dobre fizikalije, brz je i bolji u ofanzivnim nego defanzivnim zadacima. Druga opcija je iskusni Risto Radunović iz FCSB.

Četvorica u poslednjoj liniji znače i četvoricu u veznom redu. Ovoga puta će biti dosta drugačije nego u onom meču protiv Srbije u Podgorici. Tada su trojku u veznom redu (pored bočnih igrača Vešovića i Marušića) činili Aleksandar Šćekić, Vukan Savićević i Sead Hakšabanović. Međutim, klupske karijere su im krenule nizbrdo i ovoga puta nisu ni dobili pozive. Hakšabanović je iz Seltika prešao u drugoligaša Stouk i nije u nekoj posebnoj formi. Savićević je sa Giresunom ispao iz turskog šampionata i igra u mnogo slabijem drugoligaškom rangu dok Šćekić jako retko igra za Partizan. Klupska forma ih je sve koštala reprezentativnog statusa.

Od dvojice centralnih veznih koji će istrčati na Marakanu, jedno mesto je rezervisano za Marka Jankovića. Njegovu ulogu je Radulović potpuno promenio. Raniji selektori su ga više gurali na krilne pozicije, a kod Radulovića je postao plejmejker i srce tima. Nekadašnji vezista Partizana je igrač koji najviše utiče na igru Crnogoraca.

Drugo mesto bi trebalo da popuni iskusni Stefan Lončar, donedavni kapiten i ponajbolji igrač Novog Pazara koji sada igra odlično u Debrecinu. Tajno oružje bi mogao da bude Edvin Kuč, momak iz Tuzi koji sada igra za Baljkani iz Suve Reke. Protiv Libana je imao blistav debi i postigao dva gola od kojih je prvi bio remek delo. Videćemo da li će Radulović imati petlju da rizikuje sa njim na Marakani.

Nebojša Kosović je takođe na spisku ali njegova uloga je kod Radulovića redukovana i igra sve manje. Nedavno je izašao iz teške povrede kolena i bilo bi veliko iznenađenje da popularni Kića zaigra protiv Srbije. Zbog povreda su otpali Marko Bakić i Andrija Radulović pa su opcije sužene. Preostala dva mesta na bočnim pozicijama veznog reda bi trebalo da popune brzonogi Vladimir Jovović iz Jabloneca i vrlo verovatno Driton Camaj iz Kišvarde. Jovović je iskusan dugogodišnji reprezentativac, a Camaj je do sada uglavnom imao ulogu džokera. Ipak, protiv Libana je odigrao jako dobar meč, imao sjajnu solo akciju posle koje je Kuč dao drugi gol i ozbiljno se kandidovao za ulogu startera protiv Srbije.

Jedino gde Radulović nema nikakvih nedoumica je napad. Kapiten Stevan Jovetić i Lećeova senzacija Nikola Krstović će istrčati na stadion na kojem su nekada nosili dresove večitih rivala iz Beograda. Jovetić je paklen igrač kada je zdrav. Majstor fudbala koji potezom može da reši protivnika. Krstovićeva početak karijere u Seriji A govori da se na Marakanu vraća u životnoj formi. Alternative su iskusni Stefan Mugoša koji godinama rešeta mreže na Dalekom istoku i mladi Milutin Osmajić koji je letos prešao iz Kadisa u Perston. Na spisku ovoga puta nije bilo mesta Uroša Đurđevića koji je u slaboj formi u Sportingu iz Hihona, a i nije se baš pokazao kao pojačanje otkako je debitovao za Sokolove.

Gomila crnogorskih reprezentativaca poznaje ambijent i stadion na kojem će prekosutra igrati. Znaju da neće biti vrele atomsfera kao naprimer sinoć u Mađarskoj jer atmosfera na mečevima reprezentacije Srbije je pozorišna. Većina su ih u klupskim karijerama igrali utakmice na Marakani. Savić, Jovetić, Vujačić, Janković i Kosović kao igrači Partizana. Tomašević je takođe bio član kluba ali nikada nije zaigrao za crno-bele. Jovović i Krstović su bivši igrači Crvene zvezde, Marušić je na Marakani igrao kao član Voždovca, Lončar kao prvotimac Novog Pazara, a Radunović u dresu čačanskog Borca. Na Marakani su Crnogorci već gostovali u Ligi nacija pre pet godina, a tada su još iz ovog aktuelnog timka igrali rezervni golman Petković, pomenuti Kosović, Janković i Mugoša.

Srbija je tada slavila 2:1 ali sadašnji tim Crne Gore je prilično jači od tadašnjeg. Iako srpskom timu odgovara i remi, bilo bi pogubno kalkulisati. Crnogorcima odgovara samo pobeda i mogu rasterećenije da uđu u meč jer nemaju mnogo toga da izgube. A mogu mnogo da dobiju i postanu istorijska generacija koja je crnogorski fudbala upisala na mapu Evrope.

U Podgorici je Srbija rešila utakmicu i pobedila na suvi individualni kvalitet koji je daleko iznad crnogorskog. Ovoga puta ne bi smela baš da se osloni samo na to i trebalo bi maksimalno ozbiljno da shvati protivnika.