J. TerzićCrveni se od pogleda na rezultate: Srbija još gora nego 2007. godine
Vreme čitanja: 3min | sub. 14.11.26. | 08:28
Orlovi postavili negativan rekord u uzastopnim takmičarskim mečevima bez pobede
Da će biti loše, mogli smo da naslutimo. Ali, baš ovoliko - teško.
Pred kraj neuspešnih kvalifikacija za Svetsko prvenstvo 2026, Srbija je promenila selektora i umesto Dragana Stojkovića dovela dugo priželjkivanog Veljka Paunovića. Dobio je mladi strateg vruć kamen u ruke, pošto mu je debi bio na Vembliju protiv odlične Engleske. Poraz sa 0:2 bio je prihvatljiv, a onda je savladana Letonija sa 2:1 i novi selektor je potpisao višegodišnji ugovor sa Fudbalskim savezom. Pričalo se o uspostavljanju sistema, podmlađivanju tima, kako to obično biva kada dođu nova lica - tražila se pozitiva u sumornoj realnosti srpske reprezentacije. Međutim, posle sedam vezanih poraza i samo dve pobede u 11 mečeva sa Paunovićem na klupi, a pred gostovanje u Grčkoj gde će domaćin tražiti pobedu za prolaz u četvrtfinale Lige nacija i iskupljenje za jučerašnjih 0:7 protiv Holandije, teško je pričati o bilo čemu pozitivnom što se dogodilo Orlovima u proteklih godinu dana.
Izabrane vesti
Naravno da nije sve do selektora, treba priznati da Srbija odavno nije imala slabiji nacionalni tim od sadašnjeg, ali moralo je makar nešto u tekućem ciklusu Lige nacija da bude bolje. Makar da se vidi volja da se ekipa "pobije" sa objektivno mnogo kvalitetnijim rivalima poput Holandije, Nemačke i Grčke.
Teško da je iko očekivao sinoć trijumf na stadionu Rajko Mitić, ali nije baš moralo ni da se položi oružje već u uvodnim minutima utakmice, a onda do kraja prvog poluvremena samo statira na terenu dok su nam Nemci skrivali loptu kao da su na treningu.
Čak i ovako slaba, Srbija bi spletom okolnosti mogla u baraž za opstanak u A diviziji Lige nacija. Mogla bi i da ostane u društvu najboljih, samo što je pitanje da li joj je to potrebno u ovom trenutku. Rezultati pokazuju da Orlovi nisu ni približno na nivou najboljih evropskih selekcija. Sa pet uzastopnih poraza (sedam ako računamo i prijateljske utakmice protiv Meksika i Zelenortskih ostrva) reprezentacija Srbije je na rekordnom negativnom nizu kada je reč o takmičarskim mečevima. Prethodni je trajao četiri utakmice i imao tri remija i jedan poraz. Bilo je to 2007. u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo koje je naredne godine održano u Austriji i Švajcarskoj.
Srbija je pod vođstvom Havijera Klementea poražena od Belgije (2:3) u gostima, da bi onda igrala 0:0 sa Finskom, 1:1 sa Portugalijom i 0:0 sa Jermenijom. Iako su kasnije savladali Azerbejdžan i Kazahstan, a igrali nerešeno sa Poljskom, Orlovi nisu uspeli da se domognu Evropskog prvenstva. Usledila je potom nova negativna serija, tri poraza i dva remija, ali u prijateljskim utakmicama sa Miroslavom Đukićem na klupi. Onda se pojavio Radomir Antić i odveo nas na Mundijal u Južnoj Africi...
Imala je u međuvremenu naša reprezentacija još negativnih serija, bilo je pet vezanih utakmica bez pobede, samo nikada sa ovoliko uzastopnih pobeda i nikada ovako dugo u takmičarskim mečevima.
Ponavljamo, odnos snaga je trenutno takav da niko ne očekuje pobede Srbije u okršajima sa Nemačkom ili Holandijom, niti je sramota izgubiti, ali ima ipak mnogo i do opšteg utiska i načina na koji se porazi dešavaju. Za prethodna dva meseca ekipa Veljka Paunovića je tek na momente delovala kao ekipa sposobna da igra ozbiljan fudbal.
Valjda će u ponedeljak u Volosu to potrajati malo duže...